GRASSE

Francuska i svetska prestonica parfema

Svi već znaju onu čuvenu priču o tome kako su navodno Francuzi negde u XVII veku izmislili parfem, kako bi se pre svega izborili sa ne baš prijatnim mirisom sopstvenih tela. Iako Evropljani parfem nisu izmislili, kupanje stanovnika starog kontinenta jednom mesečno, godišnje, ili ređe, nije bio jedini razlog za popularnost ove mirišljave vodice.

Fragonarova fabrika parfema u Grasu © Ivana Dukčević

Fragonarova fabrika parfema u Grasu © Ivana Dukčević

*Tekst i fotografije zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011, i deo su publikovanog teksta o Grasu. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

*The text and photographs are parts of the published article on Grasse, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

Reč parfem nastala je u antičkom Rimu. Latinske reči: „per“ i „fumus“ (što znači – „kroz dim“), označavale su prijatan miris koji se poput dima širio vazduhom. Ipak, sam proizvod star je koliko i najstarije uređene ljudske civilizacije. Pre oko 5000 godina, u drevnoj Mesopotamiji parfem je navodno izmislio izvesni Tapputi, prvi proizvođač mirisa na svetu. Kasnije, parfeme su intenzivno koristili stari Egipćani (kraljice Hatšepsut i Kleopatra, naročito), Feničani, antički Grci i Rimljani.

U čuvenim, rimskim javnim kupatilima imperatora Karakale, jedna od soba pod imenom „unctuarium“, početkom III veka naše ere sadržala je police sa sredstvima za mazanje tela, vrčeve sa mirisnim uljima i esencije parfema u staklenim bočicama. U to vreme, Rimljani su se mirisali tri puta dnevno, a predmet parfimisanja bili su i njihovi kućni ljubimci (psi, ptice), kao i konji. Miris je postao statusni simbol, pa su bogate rimske familije parfimisale i stoljnjake, zavese, stalke za sveće i druge komade nameštaja.

Početkom srednjeg veka, čuveni persijski (iranski) doktor i hemičar Avicena, osmislio je način proizvodnje parfema ekstrakcijom ulja iz latica prvo ruže, a kasnije i drugog cveća. Radi kompleksnijeg mirisa, cvetnom ulju dodavano je mrvljeno, začinsko bilje. Pred kraj srednjeg veka, parfem su u modu ponovo uveli Italijani u doba renesanse, a kasnije usavršili Francuzi.

Fragonarova fabrika parfema u Grasu © Ivana Dukčević

Fragonarova fabrika parfema u Grasu © Ivana Dukčević

Zemljom parfema i danas se smatra Francuska. Na Azurnoj obali, na autoputu negde između Kana i Nice postoji skretanje za Grasse (čita se: Gras). Samo trinaest kilometara severno, u kopnu čuvene sunčane, cvetne i ruralne Provanse, dela Francuske gde su stvarali neki od najpoznatijih francuskih „slikara svetla“ – Van Gog ili Sezan na primer, nalazi se malo mesto koje i danas važi za francusku, i ujedno svetsku prestonicu parfema.

U Grasu se nalazi nekoliko pogona u kojima se osmišljavaju i prave mirisi najčuvenijih francuskih brendova parfema, koje ovde možete kupiti po nešto povoljnijim cenama nego u radnjama. Pre toga, ljubazne hostese povešće posetioce u besplatni obilazak celog zdanja, gde će vam (na jednom od svetskih jezika koji izaberete) biti objašnjen istorijat mirisa, dotične „fabrike“ mirisa i pokazan kompletan proces dobijanja kako parfema, tako i sapuna. Između ostalog, videćete i čuti da u jednom kilogramu jasminovog cveta ima oko 10 000 latica, koje su dovoljne da se mirisnom esencijom ispuni samo jedna jedina bočica parfema!

Tokom obilaska videćete i razne čudne, starinske metalne naprave koje su služile za ekstrakciju cvetne esencije i destilaciju, laboratorije u kojima se prave mirisne kombinacije, sastojke koji se dodaju u procesu proizvodnje parfema, kao i začinsko i drugo bilje koje pristiže iz svih krajeva sveta.

Fragonarova fabrika parfema u Grasu © Ivana Dukčević

Konačan sud o tome kako će parfem mirisati, daju ljudi koje nazivaju – „Nos“. Njihov jedini, odlično plaćeni posao je da jednom dnevno, na samo sat vremena mirišu razne esencije i prave kombinacije eventualnih, budućih parfema. Naravno, osim istančanog ukusa i prethodnog školovanja za ovo zanimanje, „Nosevi“ ne smeju patiti ni od jedne vrste alergije, što bi im u poslu sigurno smetalo.

Na kraju ture po „fabrici“ parfema, hostese će vas odvesti u poslednju, ogromnu prostoriju u kojoj će vam demonstrirati postojeće mirise i podeliti prospekte u kojima je objašnjeno koji sastojci su upotrebljeni za orijentalne, cvetne ili voćne parfeme.

Uz određenu nadoknadu, ovde možete kreirati i jedinstveni – svoj sopstveni parfem, koji će vam neko od zaposlenih pomoći da „sastavite“ od par neophodnih i nekoliko izabranih esencija. Kada se obilazak završi, ostaje vam još da se u istoj prostoriji, od bezbroj izloženih i lepo poređanih mirisa i sapuna, odlučite da li želite da neki i kupite. Ako imate vremena za samo jedan, najpoznatiji pogon parfema u Grasu je pogon kuće Fragonar („Fragonard„).

Atrakcije, Francuska