Osim partenonskog friza, u Novom akropoljskom muzeju možete videti različite statue: arhajske kore i kurose (neke sa ostatkom boje jer su sve statue stare Grčke bile obojene), ostatke grnčarije, nakita i drugih upotrebnih predmeta koji su pronađeni na Akropolju i u neposrednoj okolini. Na prvom nivou muzeja, božanstveno osvetljene na postamentu stoje originalne karijatide sa akropoljskog hrama Erehtejon – njih pet (od ukupno šest) jer se jedna nalazi u Britanskom muzeju. U Grčkoj kažu da usamljena Karijatiđanka u mermernom obličju tokom noći plače za svojim drugaricama. 

.

Osim Partenona, pola veka mlađi jonski hram Erehtejon na Akropolju nadaleko je čuven po stubovima u obliku ženskih figura – „karijatidama“. Prema zvaničnoj verziji, reč „karijatida“ potiče od mladih žena iz mesta Karijes (Karyes) u Lakoniji, koje su igrale u čast boginje Artemide. Međutim, jedna stara i istorijski nepotvrđena priča koja podseća na antičku telenovelu, sugeriše da naziv ovih statua u obličju stubova ima mnogo romantičnije poreklo. Kada su tokom osvajanja Male Azije (*današnja Turska) antički Grci dospeli do državice Karije, iz osvojene zemlje u Atinu nisu poneli samo blaga koja su im kao osvajačima pripala. Zajedno sa njima, u Atinu su stizale i mlade žene iz Karije – za Grke onog vremena, najlepše žene na svetu kojima su se ženili. Karija se nalazila na mestu gde se danas prostire poluostrvo sa većim gradom Milasom, i gde je u Bodrumu – nekadašnjem Halikarnasu, nastao prvi velelepni mauzolej na svetu – na listi Sedam svetskih čuda antike. Jedna od legendi pripoveda da su se Karijatiđanke dovedene u Atinu zavetovale da Grcima neće rađati decu, jer bi se muški potomci – kao budući Grci, jednog dana mogli boriti protiv Karije. Njihova neprolazna lepota navodno je ovekovečena na Akropolju gde je jonski hram Erehtejon iz V veka pre naše ere ukrašen sa prvih šest „karijatida“ – stubova u ženskom obličju, ikada. I danas, širom sveta ovakvi stubovi nose isti naziv, na svim jezicima sveta – Meštrovićeva kolonada karijatida na ulazu u Narodni muzej u Beogradu, ili one u okviru Spomenika neznanom junaku na Avali.  

.

.

.

.

.

Novi muzej Akropolja © Ivana Dukčević

Novi muzej Akropolja, originalne karijatide – njih 5, dok je šesta još uvek u Britanskom muzeju, u Londonu © Ivana Dukčević

Novi muzej Akropolja, karijatide – antički Grci smatrali su žene iz Karije – Male Azije (Karijatiđanke) najlepšim na svetu © Ivana Dukčević

Novi muzej Akropolja – friz iz Arhajskog perioda, pre nego što je današnji Partenon podignut © Ivana Dukčević

.

.

.

Na drugom spratu muzeja nalazi se kafeterija, delom u unutrašnjem delu i na spoljnoj terasi. Na istom nivou je i jedna od dve suvenirnice (druga, veća i bolje opremljena je u prizemlju).

Osim na primer Rima i Istanbula, i Atina spada u jednu od evropskih metropola u kojoj su tokom nekoliko milenijuma živele različite civilizacije i po svom nestajanju ostavile trag. Prilikom postavljanja temelja za novi muzej, kao i u navedenim gradovima veliki problem predstavljali su arheološki ostaci koji su otkriveni – u ovom slučaju iz Rimskog perioda. Arhitektonskim rešenjem muzeja, plato ispred ulaza pokriven je i popločan staklom kako bi posetioci mogli da ih vide.

.

.

.