TURSKA – Fetije (Fethiye) i Olu Deniz

.

.

.

.

.

.

.

Likijsko poluostrvo

.

Fetije i Olu Deniz

.

.

.

.

 

Na krajnjem istoku Likijskog poluostrva smestila se Antalija, a na suprotnom, zapadnom – Fetije. Gradić se nalazi u dubokom zalivu kojim završava Likijsko poluostrvo, u podnožju planine Krasus, poslednjeg uzvišenja planinskog venca Taurus (Toros Dağları). Skriveno u zalivu kilometar, dva od otvorenog mora, mesto Fetije – nekadašnji antički Telmesos (Telmessos), i u starom veku smatran je važnom lukom. S druge strane zaliva, prema otvorenom moru, smestila se čuvena plaža Olu Deniz.

.

.

.

.

Fetije © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

 

Kajakoj, napušteno grčko „selo duhova“ © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje fotografija, teksta i delova teksta, bez dozvole autora.

.

.

.

.

 

 

Plaža Olu Deniz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Fetije, antička grobnica kralja Amintasa © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

.

.

.

FETHİYE

Fetije

.

Danas je Fetije turističko mesto na čijim se obodima, na razuđenoj obali nalaze brojni luksuzni hoteli smešteni u zalivima, u borovoj šumi. U centru grada, blizu rive videćete spomenik Feti begu (Fethi Bey), pilotu koji je poginuo u Ratu za nezavisnost, po kojem mesto po imenu Makri od 1923. nosi naziv – Fetije. U centru Fetija nalazi se uređena riva kraj mora, sa palmama i restoranima, spomenicima i likijskim sarkofagom. Na obronku brda kaskadno se smestio antički grčki teatar sazidan da primi 6000 posetilaca, koji je dolaskom Rimljana u II veku postao amfiteatar. U III i IV veku oko amfiteatra je podignut zaštitni zid, jer su unutar zdanja unošene divlje zveri koje su se borile sa gladijatorima, i teatar postao arena.

 

.

.

.

.

Fetije © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Fetije, antički teatar © Ivana Dukčević

 

.

.

 

 

U centralnom delu mesta Fetije, između zgrada se nalazi prolaz sa platoom i tezgama sa ribljom pijacom. Oko riblje pijace, u krug su postavljene bašte nekoliko ribljih restorana – ribu koju pazarite na pijaci, možete odneti u neki od okolnih restorana i sesti da vam spreme izabrani ručak. U jugozapadnom delu grada, na razuđenoj obali koja se nalazi stišnjena između mora i padina šumovitog brda smestila se moderna marina za jahte, a nešto dalje i malo brodogradilište.

 

Iako u centru Fetija nema plaža, na severnom obodu grada (oko 5 km od centra) nalazi se uzana, nekoliko kilometara dugačka i pretežno peščana Čališ (Çaliş). Neki lokalci na kupanje odlaze i na neku od kamenitih i ne naročito uređenih plaža zapadno od grada, na strani poluostrva okrenutoj ka otvorenom moru (predivni zaliv sa borovom šumom u planinskom zaleđu, ali je plaža prepuna velikog kamenja). Mnogi putem prelaze preko brda i vreme provode na najpoznatijoj plaži ne samo u kraju, već i jednoj od najčuvenijih u Turskoj – Olu Deniz (ako krenete sporednim putem preko sela Kajakoj, do Olu Deniza ćete stići nakon oko 20 km). Ova plaža je šljunkovita, i s kopna ne izgleda naročito fascinantno, za razliku od čuvenih panorama snimljenih iz vazduha.

.

 

 

Fetije, marina © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Fetije, riblja pijaca © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Kaya Mezarları

Grobnica Amintasa

.

 

Grobnica u steni kralja Amintasa (Amyntas), najpoznatiji je kulturno-istorijski spomenik Fetija i potiče iz IV veka pre nove ere. Smeštena je na vrhu brda, blizu mesta na kojem se nalaze ostaci krstaške tvrđave iz XIV veka, zajedno sa još nekoliko grobnica u steni koje se nalaze u neposrednoj blizini. Nalik likijskim grobnicama u steni koje mogu da se vide širom Likijskog poluostrva, i Amintasova veoma podseća na pročelje antičkog hrama sa stubovima u jonskom stilu, ali se arhitektonski gledano donekle razlikuje od ostalih. Unutar brda nalazi se grobni deo, koji je verovatno opljačkan još u periodu antike.

 

INFO: Svakodnevno, 8 – 17 h / oko 4 evra
.
.
.
.

 

Fetije, prilaz Likijskim grobnicama u steni © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Fetije, Grobnica Amintasa © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U okolini …

 

.
.

.

.

Kayaköy

Kajakoj

.

 

Ako se od južnog predgrađa Fetija kolima popnete uzbrdo i krenete sporednim i manje opterećenim putem ka laguni Olu Deniz, nakon 9 km u kotlini ćete naići na selo Kajakoj (Kayaköy, ”selo na steni”). Nekadašnje grčko selo Livissi u središnjem delu brda, danas važi za ”selo duhova” (na turskom: ”hayaletköy”).

 

Kada je 1922. godine nakon nemilih događaja između Grčke i Turske došlo do razmene stanovništva, Grci koji su vekovima živeli u današnjoj Turskoj otišli su zauvek u Grčku, a Turci koji su oko 500 godina živeli u Grčkoj, došli su ovde. Ipak, najveći broj od ukupno 350 – 400 sivkastih, kamenih kuća, ostao je trajno nenaseljen. Zanimljiv je i način na koji su kockaste kamene kućice s kraja XIX veka podizane, na dovoljnoj udaljenosti jedna iznad druge, kako ne bi bile jedna drugoj u senci.

 

Selo duhova danas je deo turističke atrakcije. Po ceni od oko 4 evra, možete se prošetati obronkom brda – muzejem na otvorenom i videti ostatke starih kuća, kao i dve nekadašnje seoske crkve. Na području sela Kajakoj nalazi se i antičko mesto Karmilasos (Karmylassos), sa ostacima nekoliko likijskih sarkofaga. U podnožju sela, uz put, zbog turista koji dolaze lokalci su počeli da otvorili kafanice i prodavnice suvenira. Od sela Kajakoj do plaže – lagune Olü Deniz, ima 10 km.

.

.

 

 

 

Napušteno grčko selo Kajakoj © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Selo duhova, Kajakoj © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

ÖLÜ DENIZ

„Mrtvo more“

.

 

 

Jedna od najpoznatijih laguna na obali Mediterana, Olu Deniz (Ölüdeniz), nalazi se u severozapadnom delu Likijskog poluostrva. Iako reč “ölu” znači “mrtvo”, a “deniz” – “more”, atmosfera na šljunkovitoj plaži naročito tokom letnje sezone, daleko je od mrtvila. Stotine ljudi koji svakodnevno posećuje ovu plažu, stižu kako iz samog mesta Olu Deniz, tako i iz drugih delova obale.  Međutim, za razliku od sjajnih fotografija snimljenih paraglajderom iz vazduha, kojim se do plaže možete spustiti sa planine Babadağ (visine 1975 m, sa pogledom na šumovite stene i polukružnu lagunu), plaža Olu Deniz sa zemlje ne izgleda drugačije od drugih, a neke će verovatno razočarati. Iako prilazni deo čini peščana plaža, u samoj laguni preovlađuje šljunak.

 

Sam ulaz u lagunu i na plažu kolima, plaća se oko 7 evra. Po prolasku pored kućice i naplatne rampe, ispred vas ugledaćete veliki broj automobila – sredina lagune u stvari je veliki parking. Na samoj plaži postoje ležaljke i suncobrani, kao i nekoliko kafeterija u kojima možete pojesti ili popiti.

.

.

.

 

Olu Deniz © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Olu Deniz © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Samo mesto Olu Deniz čini ogroman broj ne naročito reprezentativnih hotelčića, apartmana i barova, stišnjenih oko kilometrima duge nizbrdice – glavne magistrale koja vodi preko brda, ka moru. Određen broj turista smeštenih u gornjim redovima hotela, negde u brdu, često ni ne siđe do plaže zbog koje su možda došli na letovanje. Zapadno od Olu Deniza, u sledećem zalivu nalazi se ostrvce Gemiler Adası, ili popularno – Sveti Nikola, sa ostacima istoimene crkve. Uvala sa plažom Gemile (Gemile Köyü), suncobranima, ležaljkama i kafeterijom, jedno je od omiljenih, nešto ležernijih mesta za kupanje.

.

.

 

 

Reklama za paraglajding © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kelebek Vadisi

Dolina leptira

.

Do zaliva južno od Olu Deniza, sa fantastičnom plažom u sunovratu između visokih stena, može se doći vodenim putem. Iako brodići iz Olu Deniza i iz Fetija tri puta dnevno voze ka ovoj plaži, u Zaliv leptira možete i sleteti paraglajderom (u organizaciji lokalnih agencija), ili se (što nije preporučivo i veoma je rizično) nalik kozi spustiti niz veoma opasnu liticu visine oko 350 m. U zavisnosti od toga koju kompaniju izaberete, jednodnevni izlet brodićem sa ručkom, iz Olu Deniza košta oko 15 evra po osobi, dok samo prevoz košta oko 8 evra. Stigavši do uvale, na raspolaganju vam je peščana plaža na kojoj tokom kasnog proleća i leta boravi nekoliko desetina vrsta leptira. Na plaži postoji nekoliko drvenih koliba nalik sojenicama, u kojima je moguće prespavati isključivo tokom letnje sezone (ne postoji struja), kao i restorančić. Inače, plaža je potpuno pusta. Najlepši pogled na Dolinu leptira moguć je vrha litice, sa Likijskog puta.

.

.

.

 

Koze – stanovnici Likijskog poluostrva © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Dobro jutro – Günaydın“ 🙂 © Ivana Dukčević

 

 

 

Fetije, likijski sarkofag – na mestu gde je pronađen danas je ulica © Ivana Dukčević

.

.

Fetije Olu Deniz Turska, Fetije Olu Deniz Turska, Fetije Olu Deniz Turska, Fetije Olu Deniz Turska

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.