.

.

.

.

.

.

.

Likijsko poluostrvo

.

Kanjon Saklikent

.

.

.

Ukoliko letujete ili prolazite zapadnim delom Likijskog poluostrva, Kanjon Saklikent 45 km od mesta Fetije jedno je od najinteresantnijih i prirodom najlepših mesta do kojeg se možete uputiti na izlet. Na 0 metara nadmorske visine ali u planinskom okruženju, samo 25 km od obale Mediterana nalaze se prelepi predeli kraj rečice Karačaj koja iz uzanog kanjona juri put ravnice i 20-ak kilometara dalje završava u Sredozemnom moru. Reč „Saklikent“ nastala je od turskih reči: ”saklı” (skriveni) i ”kent” (grad), gde prvi deo naziva klancu s pravom pristaje. Vozeći se putem ka kanjonu, sa jedne strane na stotinak metara ispred vas videćete gotovo nepregledan planinski ”zid”, a sve do samog procepa, sam ulaz u kanjon nećete primetiti. Tek kada se ispred vas bude ukazala sivkasto plava reka Karačaj, i na njoj drveni splav-restorani  (sedeljke natkrivene osušenim listovima trske) videćete uzanu, visoku pukotinu – ulaz u kanjon.

.

.

.

Rečica Karačaj – splavarenje u blizini kanjona © Ivana Dukčević

.

.

Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

Restoran nadomak Kanjona Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

Ulaz u Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

Splav-restoran kod kanjona © Ivana Dukčević

.

.

Rečica Karačaj, nekoliko kilometara od kanjona © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

Osamnaest kilometara dug, najveći i najdublji kanjon Turske, spada u nekoliko najvećih u ovom delu sveta. Zbog prosečne visine klanca koja iznosi oko 300 metara, sunce retko uspeva da osvetli i zagreje vodu rečice Karačaj (Karaçayı – ”crni potok”), pa je i na spoljnih skoro 40 stepeni voda u kanjonu bukvalno ledena. Interesantno je da razlika u nadmorskoj visini između ulaza u kanjon sa jedne strane (0 metara) i njegovog kraja (u planini) iznosi čak 720 m, a u samom klancu postoji i nekoliko pećina. 

 

Pri ulasku u kanjon, prvih stotinak metara hodaćete mostom od drvenih greda smeštenih 50-ak metara iznad najdramatičnijeg, nabujalog dela ledene reke. Po završetku drvene staze preći ćete na ”ostrvo” koje se nalazi u najširem delu klanca, koje okružuju slapovi i mali vodopadi. Na „ostrvu“ se nalazi restorančić u kojem možete popiti turski čaj ili ručati, ali i iznajmiti gumenu obuću koja će vam biti potrebna u slučaju da nastavite dalje kanjonom, a došli ste nepripremljeni.

 

Ukoliko želite da šetnju kanjonom nastavite, tokom letnjih meseci nakon „ostrva“ morate bosonogi pregaziti ledenu bujicu (par minuta, otprilike visine jednog metra), usput se držeći za postavljeni kanap da vas voda ne odnese. Čim pređete ovu prepreku (nije strašno koliko izgleda), nivo rečice naglo opada te se narednih kilometar, dva, prolazak kanjonom pretvara u šetnju po baricama, šljunku i blatu.

.

.

.

.

 

Splav-restoran na samom ulazu (iza) u Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

U kanjonu naime postoji specifično blato koje neki smatraju lekovitim, pa se šetajući između stena njime mažu, ponekad i samo radi zabave. Po belim stenama kanjona videćete i mnoštvo grafita ispisanih ovim blatom (valjanje u blatu popularno je nizvodno, van kanjona, na reci Karačaj).

 

Kako odmičete kanjonom dalje, prepreke u vidu stena, vode i blata postaju sve veće, a sam kanjon se prilično sužava i ostavlja fascinantan utisak, ponekad pomalo zastrašujući.

 

S obzirom da je Saklikent omiljeno mesto za izlet lokalaca, ali i stranih turista, osim šetnje u ponudi su i drugi sadržaji. Nadomak kanjona, uz magistralni put koji vodi ka jugu (obali mora), na rečici se nalazi nekoliko restorana sa drvenim platformama, sedeljkama kraj same vode u kojima možete sedeti, prileći, zadremati, ili hladiti stopala u ledenoj vodi, a usput popiti piće, ručati roštilj ili rečnu pastrmku. U okviru zasebnih ”separea” na drvenim platformama, neki restorani imaju i raširenu mrežu za spavanje. Da bi boravak deci učinili interesantnijim, u središtu restorana između sedeljki u vodu su postavljeni šareni, gumeni čamci u obliku šlaufa, sa veslima – dok roditelji ručaju, deca se zabavljaju na ”zarobljenom delu” rečice, u sredini. Turci su majstori u osmišljavanju raznolikih načina za beskonačno divanjenje.

.

.

.

 

Restorani sa separeima i ležaljkama, u blizini kanjona © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Splav-restorani u blizini kanjona © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Restoran u blizini kanjona © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

Isti šareni čamci – šlaufovi, ali veći, nešto južnije nizvodno uz reku koriste se za splavarenje. Dolazeći do kanjona Saklikent magistralnim putem iz pravca mora iz Antalijemožda ćete primetiti veće grupe stranih turista koji se prvo kolektivno valjaju u blatu plitkog ali prilično širokog korita reke, a zatim se šarenim čamcima spuštaju oko 1 – 2 km nizvodno. Na kraju ih sačekaju terenska vozila, da ih u okviru ”safari” ture vrate na početno odredište.

 

Kanjon Saklikent INFO

.

RADNO VREME: Tokom letnje sezone 8 – 20 h

ULAZNICE: oko 2 evra, deca do 6 godina starosti: 1 evro

.

.

.

.

 

Grupa stranih turista kolektivno se valja u blatu reke Karačaj, nadomak kanjona © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

U okolini…

 

.

TLOS

.

 

Oko 20 km severno od Saklikenta, sporednim putem ka severoistoku nalazi se jedno od važnijih arheoloških nalazišta iz perioda antičke Likije. Tlos se pominje u likijskim tekstovima iz XIV veka pre naše ere, a smatra se jednim od najduže naseljenih gradova ove antičke državice. Ovde možete vıdeti brojne likijske sarkofage, uključujući i onaj Belerofona, ubice iz Himere, prikazanog kao heroja koji jaše krilatog konja.

 

Jedno vreme, Tlosom su vladali Rimljani. Od njih su na lokalitetu ostali delovi tržnice (agora), stadiona, kupatila, teatra i delovi gradskih zidina. U okviru arheološkog nalazišta nalaze se i ostaci vizantijske crkve. Kada su na ove prostore prispele Osmanlije, preko likijske, sagradili su svoju tvrđavu. U XIX veku, Tlos je važio za sedište zloglasnog pirata Kanli Ali Age (Kanlı Ali Ağa).

 

O najvažnijim likijskim arheološkim nalazištima u neposrednoj blizini, danas delu UNESCO-ve svetske kulturne baštine, možete pročitati u postu o Patari, Ksantosu i Letoonu.

.

.

.

.

 

Usputni štandovi sa voćem (kaktus i rogač) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Mini-pijace nadomak kanjona © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Lokalni proizvodi: voće, orasi u medu, med (tur. bal), džem (tur. pekmez), masline (tur. zeytin) i maslinovo ulje, slatko, aleva paprika (kirmizi biber)…© Ivana Dukčević

.

.

 

 

Kanjon Saklikent © Ivana Dukčević

.

.

 

 

.