JAPAN – Japanska kuhinja i suveniri

JAPAN – Japanska kuhinja i suveniri

.

.

.

.

.

Japanska kuhinja i suveniri

.

.

.

.

Japan odavno više nije skupa destinacija. Za turiste. U odnosu na cene u zapadnoj Evropi, hrana, ulaznice i gradski prevoz u Japanu jeftiniji su i prilično  pristupačni. Naravno, uvek možete jesti u restoranu i po ceni od 100 evra, ukoliko to želite – u suprotnom, oko 15 – 20 evra dnevno sasvim je dovoljno za hranu i piće ukoliko se, kao i većina stranih turista hranite ukusnim sendvičima i raznovrsnim, upakovanim kuvanim jelima (bento box), iz “konbini” samoposluga… Japan ima jednu od najraznovrsnijih kuhinja na svetu, i svako će tokom boravka bez sumnje pronaći nešto što mu se najviše dopada!

.

.

.

.

U Japanu postoji stotine vrsta japanskog čipsa i grickalica: grickalice od soje, čips od sakure, štapići sa maćom (matcha), prahom zelenog čaja © Ivana Dukčević

 

 

Kjoto (Kyoto), čaj od sakure (cvet japanske trešnje) i zeleni čaj, posuti zlatnim prahom © Ivana Dukčević

 

 

Fuđi (Fuji), ručak kraj jezera Kawaguchi-ko: ramen (supa); tempura (pohovano povrće i riba, prženi u dubokom ulju); tofu; šareni pirinač sa susamom, salatice od soje, vasabija (wasabi) i kiselog crvenog kupusa… Japanci prilično vole turšiju od koje prave salate © Ivana Dukčević

 

 

Tokio (Tokyo), jedna od mnogih kafanica-izakaja (izakaya) u Šibuji (Shibuya) © Ivana Dukčević

 

 

Osaka / Dotonbori, kulinarska prestonica Japana © Ivana Dukčević

 

 

Prolećna kafa sa sakurom – cvetom japanske trešnje – ¥ 390 © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

Ukoliko imate tu sreću da otputujete u predivnu Zemlju izlazećeg sunca, tokom boravka u Japanu primetićete da su velike suvenirnice često na izvestan način podeljene na dva dela – deo sa “klasičnim” suvenirima i deo sa hranom. Razlog ovome je činjenica da neizmerno strpljenje Japanaca od svega uspeva da stvori pravo malo umetničko delo, a naročito od raznovrsne hrane koja se u ovom slučaju predivno upakovana prodaje i kao suvenir. Maleni kolači komplikovanih oblika čija pojedinačna izrada čini se zahteva sate, čips sa ukusom sakure (cveta japanske trešnje) ili krabe (u obliku krabe), slani krekeri od japanske šljive, štapići umočeni u maću – prah zelenog čaja… Ili Kobe govedina (nosi naziv po gradu Kobe, kod Osake) – tanano isečene šnicle najskupljeg mesa Japana koje se u pakovanju nalik luksuznoj bombonjeri po ceni koja dostiže i 100 evra poklanja najčešće pri odlasku u goste…. samo su neki od najčešćih primera kako je u Japanu kao malo gde hrana postala sastavni deo i suvenirske ponude! Ali, krenimo iz početka…

.

.

.

.

.

Kjoto, Kobe govedina – poslužavnik sa narudžbinom u restoranu dobar je primer fenomenalne estetike služenja hrane na nespecifičnim “tanjirima” (bento kutijama), ali i potvrda da Japanci često jedu i sirovu hranu © Ivana Dukčević

 

 

Kinosaki Onsen, grickalice – suveniri od krabe © Ivana Dukčević

 

 

Kinosaki Onsen, grickalice – suveniri od krabe, sušene ribe, crnih algi, sušenih pečurki, soje, tofua… © Ivana Dukčević

 

 

Kjoto, luksuzna suvenirnica sa hranom u podzemnom prolazu železničke stanice Kyoto Station © Ivana Dukčević

.

.

.

.

NOVAC: Japanski jen – JPY

– internacionalna oznaka: ¥
– oznaka na japanskom:

.

.

– Tokom 2017. i 2018, nominalna vrednost japanskog jena skoro je identična srpskom dinaru (RSD), pa je ¥ 100 = između 0,94 i 103 RSD, što osim od trenutne vrednosti novca koji se u Japanu izuzetno često menja zavisi i od kursa u menjačnicama/bankama. U tom smislu, tokom boravka u Japanu cene u jenima okvirno možete komotno računati i kao da su dinarske (radi sigurnosti, proverite kurs na internetu pre putovanja).




.

.

Bombonjere sa japanskim slatkišima u “manga stilu” © Ivana Dukčević

 

 

Grickalice od soje – edamame © Ivana Dukčević

 

 

Kjoto, kako se u Japanu prodaje pečeni/kuvani kesten kupljen na ulici © Ivana Dukčević

 

 

Sve vrste sušija na vratima izakaje u Tokiju © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
.
Gde jesti u Japanu – “konbini” samoposluge

 

Tokom boravka u Japanu, u gradovima ćete skoro na svakom ćošku primetiti male samoposluge koje na japanskom nazivaju konbini (u zemlji ih ima oko 40.000). Tri lanca čine većinu ovakvih radnji u Japanu: Seven Eleven, Lawson i FamilyMart. Za razliku od naših krajeva ili ostatka Evrope, gde su ovakve radnje sa namirnicama obično skuplje od velikih samoposluga, u Japanu to nije slučaj i veliki broj Japanaca u njima redovno pazari. Konbini radnje najčešče rade non-stop, 24 časa – 7 dana u nedelji i osim “na svakom drugom ćošku”, možete ih pronaći i u podzemnim prolazima velikih metro stanica, kao i na železničkim stanicama, širom Japana. 

Ukoliko tokom boravka u Japanu želite da uštedite i vreme, ali i novac, u konbini radnjama možete kupiti sve što vam je potrebno za jelo i za piće

– Više vrsta sendviča (¥ 250 – 350, tost hleb isečen na trouglove u nekoliko veličina i ukusa: sa šunkom, sirom, pradajzom, kuvanim jajima, soja sosom, itd). Ujutro možete kupiti nekoliko, kako bi imali za ceo dan, a i oni kupljeni uveče su sveži ujutro, ukoliko tamo gde ste smešteni imate frižider;

.

.

.

.


Tokio (Tokyo), FamilyMart, jedan od tri najveća lanca malih samoposluga (konbini) u Japanu © Ivana Dukčević

 

 

Tokio (Tokyo), konbini – raf sa sendvičima, ujutro, kada je izbor veći © Ivana Dukčević

.

.





– “Bento box” ili “obento” – pripremljeno kuvano jelo upakovano u plastičnu kutiju sa razdvojenim delovima, postoji u više veličina i različitih kombinacija jela, i nalazi se na dugačkim rafovima-frižiderima. Obično sadrži jelo sa ribom ili mesom, pirinčem i povrćem, ponekad salatom i kolačem/voćem. U zavisnosti od količine/veličine, cena bento box-a kreće se od ¥ 300 – 1000. Interesantno je da nakon 14 h cena bento box-a pada za oko 20 %, a posle 18 ili 19 h za još toliko jer je vreme glavnog obroka prošlo i veruje se da se možda neće prodati. Tokom kasnog popodneva/predvečerja, po ceni od ¥ 400 – 500 u malim samoposlugama može da se kupi veoma solidan ručak.

.

Ukoliko želite, prilikom plaćanja na kasi recite prodavcu da vam odmah zagreje (mikrotalasne pećnice se nalaze iza kase, u samoj samoposluzi) i ručak možete pojesti na licu mesta (u samoposlugama ili ispred njih, ponekad postoje mesta za to, sa stolovima i stolicama), ili ga poneti. Osim što nije skup i što ga u gotovo svakoj samoposluzi ima u na desetine različitih kombinacija, japanski “brzi” ručak u bento box-u sastavljen je od zdrave hrane. Već dugi niz godina, Japanci su najdugovečnija nacija na svetu, a studija UN-a iz 2016. dokazala je da je jedan od glavnih uzroka njihov način ishrane.

.

.

.

 

Tokio (Tokyo), konbini, frižider sa sendvičima i bento-box kutijama – gotovim obrocima © Ivana Dukčević

 

 

Konbini samoposluga, frižider sa bento-box gotovom hranom © Ivana Dukčević

 

 

Bento-box: ¥ 450 © Ivana Dukčević

 

 

… i šta po toj ceni dobijate © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Pecivo – slatko i slano, upakovano u celofan po ceni od ¥ 100 – 300;
Slatkiši (čokolade, čips, bombone, keks..);
– Sokovi, voda, pivo, vino, ali i rakija sake (jefitinija od drugih alkoholnih pića);
– Mleko, jogurt i mlečni proizvodi (japanski jogurt je sladak – tokom čitavog boravka nismo uspeli da pronađemo jogurt nezaslađen šećerom!);

– Sveže skuvanu kafu po ceni od oko ¥ 150;

– U blizini kase, u velikom broju konbini prodavnica prži se meso, kuvaju nudle, onigiri (pirinčane knedle), miso supa i druga hrana koju odmah možete kupiti i jesti;

Osim hrane, u konbini radnjama možete kupiti i novine, časopise, baterije, selotejp, flaster, šminku i kreme, usb, i slično. U nekima postoji i toalet.

.

U Japanu postoje i konbini radnje u kojima svi artikli koštaju ¥ 100. Najviše ovakvih konbinija ima lanac Lawson. Na cenu od ¥ 100 dodaje se taksa, te je konačna cena ¥ 108. Ipak, ovakve radnje nisu preterano česte.

.

.




Blizu kase u konbini-samoposlugama prži se/kuva sveža hrana © Ivana Dukčević

 

 

Lanac konbini-samoposluga Lawson “Sve po ¥ 100” (raf sa japanskim gljivama) © Ivana Dukčević

.

.



Automati za promenu deviza i za piće/hranu…
.


Iako ne u svim, u velikom broju konbini radnji lanca Lawson postoje automati za promenu deviza! Kurs često nije naročito povoljan, ali zapamtite ove radnje u slučaju da u određenom delu grada ne uspete da pronađete ni jednu menjačnicu (što je vrlo verovatno). Iako u početku skeptični da novčanicu od 100 evra tek tako stavimo u aparat, obično na ulazu u radnju (zaposleni nemaju nikakve veze sa time), nakon dve uspele transakcije odlučili smo da ipak možemo da verujemo japanskoj mašini.

.

Kafu i piće (i ponekad hranu) u Japanu možete kupiti i u jednom od na hiljade automata (vending machines), koje ćete videti širom japanskih gradova. 

.

.

.

.

Ulični aparati za piće i kafu © Ivana Dukčević

 

 

Ulični aparat ta piće, kafu i ponekad hranu © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Japanska kuhinja

.

.

Kao i svuda u svetu, u Japanu postoje veliki lanci restorana brze hrane (Mc Donald’s, KFC) i kafeterija (Starbucks), ali Japanci imaju i neke svoje kao na primer poznati lanac kafeterija “TullY’s“, u kojem tokom cvetanja trešnjinog cveta (sakure) možete probati kapućino sa sakurom i/ili sa maćom (matcha), prahom japanskog zelenog čaja. Tu su i lanci japanskih restorana: Yoshinoya, Sukiya, Matsuya, Hanamaru Udon, Coco Curry House, Hokka Hokka Tei i Hotto Motto, gde cena ručka retko prelazi ¥ 1000, po osobi. Gusto, Coco’s, Royal Host i Denny’s osim japanskih služe i jela internacionalne kuhinje, Saizeriya italijansku, a Bamiyan kinesku.

.

.

.

 

Tokio, kafeterija u podzemnom prolazu metro stanice – prolećni kapućino sa ukusom sakure (trešnjinog cveta): ¥ 390 © Ivana Dukčević

 

 

Tokio / Šinđuku, pogled sa prvog sprata kafeterije © Ivana Dukčević

 

 

Lanac kafeterija Tully’s, kafa sa kremom od sakure (trešnjinog cveta) i ukusom maće (matcha – prah japanskog zelenog čaja) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Izakaja – tapas na japanski način…

.

.

Najjeftiniji i najbolji način da u Japanu probate tradicionalnu hranu u restoranima je da odete u neki od lokala koji se nazivaju izakaje (izakaya). U izakajama, nepretecioznim kafanicama ponekad donekle neuglednog izgleda, možete jesti veoma ukusnu hranu koja se naručuje u stilu “od svega po malo”, nalik španskom tapasu (u Tokiju, u kraju Šinđuku i Šibuja postoji mnoštvo tradicionlanih izakaja).

 

Probajte miso supu ili ramen, i neodoljive grickalice od soje – edamame! Naime, ono što na ovim prostorima nazivamo sojom (najčešće kocke braon boje), nema ama baš nikakve veze sa pravom sojom – mahunarkom zelene boje, po boji i mahuni nalik grašku, a po obliku – pasulju. Edamame se pravi tako što se cele mahune ubace u ključalu vodu na 3 – 4 minuta, a zatim često i kratko preprže na grilu – odlično! Probajte i tempuru – ribu i povrće pohovane i pržene u dubokom ulju, tanko isečenu Kobe govedinu, okonomijaki (okonomiyaki) – slanu palačinku sa jajima, soja sosom i sitno seckanim kupusom (ali se može dodati još što šta), ili neki od ražnjića sa mesom/ribom/morskim plodovima u geometrijskim oblicima.
.
.
.
.

 

Izakaja (izakaya), kafanica u Tokiju, u Šibuji © Ivana Dukčević

 

 

Izakaja (izakaya), restoran-kafanica u Osaki © Ivana Dukčević

 

 

Izakaja (izakaya), kafanica u Tokiju, u Šibuji © Ivana Dukčević

 

 

Izakaja (izakaya), kafanica u Tokiju, u Šibuji © Ivana Dukčević

 

 

Tokio / Šibuja, večera u izakaji: Udon supa, Kobe govedina, edamame, pirinač.. © Ivana Dukčević

 

 

Edamame, fenomenalna kuvana soja © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
Uz Kjoto i Kobe na drugom i trećem mestu, kulinarska prestonica Japana je Osaka, drugi po veličini grad u zemlji (inače, Kjoto, Osaka i Kobe se nalaze u neposrednoj blizini). U centru grada, kraj kanala Dotonbori u pešačkoj zoni možete probati neke od najčuvenijih specijaliteta japanske kuhinje – kao ražnjić, u fišeku, ili na papirnom tanjiriću ukoliko kraj štandova sa hranom postoje improvizovani stolovi i stolice za sedenje. Hrana s’ nogu u Dotonboriju nije naročito jeftina – jedan malecki ražnjić prosečno košta oko ¥ 250 (potrebno je barem 6 – 7 ražnjića, ako ste gladni), ali je izbor hrane odličan.
.
.
.
.

 

Osaka, Dotonbori, mesto gde u Japanu možete probati raznovrsnu hranu © Ivana Dukčević

 

 

Osaka, Dotonbori, ražnjići od ribe, morskih plodova, tofua… © Ivana Dukčević

 

 

Hirošima – ostrvo Mijađima, japanska brza hrana – ostrige na roštilju © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Da li ste za suši?

.

.

Nemojte otići iz Japana pre nego što probate pravi japanski suši. Savet je da za suši izaberete Kjoto, koji se smatra jednim od najboljih mesta za to, u Japanu. U gradu postoji veliki broj suši barova, restorana koji prave izuzetno dobar suši. Naziv barovi dobili su i zbog načina sedenja u lokalima koji je najčešće nalik barovima sa pićem. Tradicionalna japanska kuhinja Kjota nosi naziv Kyo-ryori.

.

U centru Kjota, kraju sa restoranima Ponto-cho (Pontoćo), na mestu gde most ulicom Sanđo (Sanjo-dori) prelazi na zapadnu obalu reke nalazi se jedan od nekoliko najboljih suši restorana u Kjotu. Restoran Ganko Sanjo Honten (11 – 23 h) ima sve moje preporuke (takođe, u maju 2017. bio je jedan od najbolje ocenjenih na sajtu TripAdivisor), i što se tiče hrane (ne služe samo suši), i što se tiče cena – veliki tanjir sa 12 različitih vrsta sušija božanstveno aranžiranih, i soja sosom pride, na primer košta oko ¥ 1200.
.
.
.
.

 

Suši bar u Kjotu © Ivana Dukčević

 

 

Kjoto, 12 vrsta sušija uz soja sos, tofu i sake – ¥ 1500 © Ivana Dukčević

 

 

Kjoto, mala porcija 3 sušija + soja sos: ¥ 230 © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ko se boji fugu još…

.

.

U Japanu,  kao i svuda možete jesti i u restoranima koji služe luksuznu hranu. Kada je Japanu omiljeni riblji svet u pitanju, stepen luksuza predstavlja i ručak/večera na čijem je meniju po ceni od oko 100 evra čuvena otrovna riba – fugu ili “rečna svinja” (jetra, reproduktivni organi i koža ove ribe luče otrov koji je oko 100 puta jači od cijanida). Mali je broj vrhunskih japanskih kuvara koji znaju kako da ovu ribu tranžiraju i spreme tako da onaj ko se usudi da je pojede, ne padne na mestu mrtav, ili u zavisnosti koliko je pojeo dobije neke lakše simptome, kao na primer peckanje jezika, smetnje u disanju i povraćanje! Neki Japanci pak smatraju da je u tome čar, kao u Ruskom ruletu.

.

Iako je broj mrtvih nakon ovog obroka u restoranima koji imaju dozvolu da je nude u meniju zanemarljiv, a greške se retko dešavaju, ipak… Širom Japana oko 30 – 50 ljudi godišnje bude hospitalizovano, a nekoliko i umre nakon ovog obroka koji je najčešće spremio neko nedovoljno stručan. Inače, kuvari koji žele da spremaju fugu moraju u Japanu proći strogu obuku koja traje dve godine, nakon čega čak jedna trećina njih ne prođe test pripreme i ne dobije sertifikat da sme da je priprema u restoranima.

.

.

.

 

Osaka, Dotonbori / reklama fugu ribe ispred restorana, znak je da je ovde možete probati © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Slatkiši i sladoled… 

.

.

Jedno od najzanimljivijih i sastavom najčudnijih ukusa japanske kuhinje čine japanski kolačići. Njihov se ukus naime, prilično razlikuje od onog što u ovom delu sveta nazivamo slatkišima. Bilo da su u pitanju mekani vagaši (wagashi) koji se prave od pirinčanog brašna (mochi) i zaslađene paste japanskog crvenog pasulja (azuki – inače je najčešći sastojak japanskih kolačića) uz dodatak voćnih ukusa i jezgrastog voća… ili tvrdi kolači od japanske šljive (nalik bio-keksu), koje sam prvi put kupila posle ručka da se zasladim i ustanovila da su – slani, tek ono što se kod nas naziva slatkim dezertom nakon oborka u Japanu često nije ni nalik. Ipak, trud uložen za njihovo dekorisanje vredan je svake pažnje, jer kolačići u Japanu često jako lepo izgledaju.

.

Osim kolačića, ukusi sladoleda u Japanu su nešto što ne treba propustiti! Prema jednoj verziji, Kinezi su izmislili sladoled negde u VIII veku, a prema drugoj (verovatnijoj) to su ipak bili Persijanci još za vreme Ahemenida, par vekova pre naše ere. Neverovatno je da Japanci navodno nisu znali za sladoled do XIX veka, kada su ga (neki tvrde) videli kod Amerikanaca! Hm, kako god, tek sladoled u Japanu nemojte propustiti najviše zbog varijacija ukusa ove poslastice koje možda nikad niste probali… Počev od onog zelenog – od maće (matcha) praha zelenog čaja koji možete probati gotovo svuda; preko tamno sivog – od crnog susama; belog sladoleda od sakea (postoje i beli sladoled od soje i od tofua); plavičastog – od sipinog mastila ili ramune (popularnog japanskog bezalkoholnog pića); sladoleda rozikasto-narandžaste boje – od ume, vrste japanske kisele kajsije (zanimljiv kiselkast ukus), itd.

.

.

.

.

Osaka, sladoled od maće (matcha), praha zelenog čaja © Ivana Dukčević

 

 

Akvarijum u Osaki, sladoled od vanile i sipinog mastila (iste boje je i sladoled od ramune, japanskog popularnog bezalkoholnog pića) © Ivana Dukčević

 

 

Nara, sladoled od sakea, pirinčane rakije © Ivana Dukčević

 

 

Hirošima, sladoled od crnog susama © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Kit Kat…i sigurno pobeđuješ!

.

.

Jedna od najpopularnijih zapadnih čokoladica u Japanu je Kit Kat, naročito među studentima za vreme ispitnog roka. Naime, Japanci su mahom prilično sujeverni, a naziv Kit Kat nalik je japanskim rečima kitto katsu što na njihovom jeziku znači “sigurno pobeđuješ“. Za japansko tržište pravi se u preko 100 različitih ukusa (dinja, trešnjin cvet, adzuki – crveni pasulj, wasabi – japanska zelena ljuta repa, čoko-banana, cheese cake od borovnice, pečeni krompir, soja sos, ukus supe, itd), ali je najpopularniji Kit Kat sa ukusom zelenog čaja (matcha). Koji je Vaš omiljeni ukus?

.

.

.

 

Bezbroj ukusa Kit Kat čokoladica, koje kompanija Nestle proizvodi samo u Japanu

.

.

 

.

Sake…

.

.

Nacionalno piće Japana je pirinčana rakija – sake. Istine radi, ovo je samo jedno od nekoliko nacionalnih pića, ali je nekom slučajnošću baš ono uspelo da doživi interplanetarnu slavu. Osim što je poznato po izuzetno malom procentu alkohola (zbog čega se od sakea kažu,  lako napiti), danas se pravi u više različitih ukusa – sa limunom na primer, i prodaje turistima. Nisam poznavalac i ukus sakea nije mi se naročito dopao (negde nakon prvog gutljaja u daljini se oseća pirinčano poreklo), te glasam za aromatizovane, sa limunom! Flaša sakea jedan je i od najčešćih suvenira koje stranci ponesu iz Japana.

.

.

.

 

Sake, pirinčana rakija © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Suveniri

.

.

Kad su suveniri u pitanju, za turiste pristigle sa drugih delova planete Japan je pravi mali raj. Evo nekih od najpoznatijih koje možete pronaći gotovo svuda:

 

Tradicionalne japanske drvene lutke (kokeshi): postoje u 11 različitih oblika, u zavisnosti od perioda kada su pravljene i regiona iz kojeg potiču (najstarije potiču iz XVII veka, sa severa glavnog ostrva Honšu). Trenutno najstariji model koji se još uvek pravi najjednostavniji je i izdužen, dok je najnonoviji moderni – u obliku jajeta. Po obliku i dizajnu, najpopularnije su one iz perioda druge polovine XX veka, sa volumenom kose nalik perikama. Lutke predstavljaju Japanke i mogu da koštaju od 10 do čak nekoliko stotina evra;

.

.

.

 

Japanske kokeši (kokeshi) lutke © Ivana Dukčević

 

 

Tokio, buvlja pijaca u kraju Šinđuku © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Predmeti od lakiranog drveta / lacquerware (shiki): čuvena japanska tehnika lakiranja otrovnim lakom (otrovan je samo dok se ne osuši) stara skoro 7000 godina, najčešće u crnoj, bež, zlatnoj i bordo-crvenoj boji. Dekorativne kutije sa motivima japanskih pejzaža, sakure (cvetanja trešnjinog cveta) ili kao bento box (za ručak, za poneti); činije, tanjirići, dekorativni poslužavnici i tacne…

.

.

.

 

Kutije od lakiranog drveta © Ivana Dukčević

 

 

Kinosaki Onsen, kutija od lakiranog drveta © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Štapići za jelo: drveni, ručno ili mašinski oslikani, sa raznim tradicionalnim motivima, za ručno pranje ili za mašinu za pranje sudova, prodaju se ili kao poseban par (sa dodatnim delovima – posudica na koju se oslanjaju prilikom jela), ili nekoliko u kompletu…

.

.

 

Tokio, Asakusa / izbor štapića za jelo u suvenirnici © Ivana Dukčević

.

.

 

Predmeti od bambusa: činijice, posude, i slično…

.

.

Sampuru ili shokuhin sampuru – plastični modeli hrane: nalaze se u izlogu gotovo svakog japanskog restorana, gde na licu mesta možete videti i količinu, ali i tačan sastav onog što ćete dobiti unutar restorana! Među turistima (koji su obično oduševljeni vernošću plastičnih kopija) popularni su i kao suveniri, te se prodaju kao privesci, magneti, i slično.

.

.

.

.

Tokio, sampuru modeli jela u izlogu ispred palačinkarnice © Ivana Dukčević

 

 

Osaka, sampuru modeli hrane u izlogu restorana © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Komplet za sake – pirinčanu rakiju: keramička flaša i male šoljice bez drške, oslikane u minimalističkom stilu i ponekad ispisane japanskim slovima..

.

.Kjoto, kompleti za ispijanje rakije sake © Ivana Dukčević

 

.

.

.

.

.

Komplet za ispijanje japanskog zelenog čaja: keramički komplet sa malim polukružnim šoljicama…

 

Sveta planina Kojasan (Koya-san), japanski zeleni čaj i upakovani pirinčani keks © Ivana Dukčević

 

 

Tokio, lokali oko riblje pijace Tsukiđi (Tsukiji) – degustacija zelenog čaja © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
Lepeze: u standarnom obliku (kao harmonika) ili sa ovalnim delom na dršci, oslikane tradicionalnim japanskim motivima…
.

Drvene japanke – geta: tradicionalna obuća Japanaca, u raznim varijacijama i visini platformi…

 

Kinosaki Onsen (japanska banja), drvene japanke – geta © Ivana Dukčević

.

.

 

Japanski kimono: postoji muška i ženska varijanta, kratki ili dugi, obični (yukata) ili nešto komplikovaniji (na pr. za gejše)… Može se kupiti po ceni od samo 10 evra do svilenih koji mogu da koštaju i 1000 evra…
.
.
Maramice od pamuka (tenugui / Japanese handcarechief towel): veličine 90 x 35 cm, tradicionalnih dezena i motiva, i danas su obavezan inventar tašni starijih Japanki i mogu na primer poslužiti da se obrišu lice i ruke nakon pranja u javnom toaletu…
.
.

Manga stripovi: oni “obični” mogu da se kupe i u konbini samoposlugama, dok mange kolekcionarskih vrednosti možete pronaći u specijalizovanim knjižarama…

.

Elektronski uređaji: u Tokiju, u blizini Avenije Chuo-dori nalazi se deo grada Akihabara u kojem su čitavi kvartovi ispunjeni ogromnim robnim kućama na po nekoliko spratova prepuni svega što možete i ne možete da zamislite, a tiče se elektronike. Mnoge radnje funkcionišu po sistemu tax-free (minimalni iznos je oko 50 evra). Ipak, vodite računa o tome da je struja u Japanu potpuno drugačija od one u Evropi – umesto naših 220 V, u Japanu je 100 V, te elektronika kupljena u Japanu mora imati i odgovarajući adapter, a često i transformator kako bi mogla da se koristi u Evropi…
.
.
.
.
Tokio, Akihabara – rafovi prepuni aparata za kuvanje pirinča © Ivana Dukčević

 

 

Osaka, samoposluge – suvenirnice: bombonjere sa  kolačima, keksom i drugom lepo upakovanom japanskom hranom © Ivana Dukčević

.

.

 

– Tu su i: predmeti od papira kao origami; drvene kutlače za pirinač sa porukama o uspehu (na različitim životnim poljima, na pr: “Sigurno polažeš ispit!“); predivne kutije sa tajnim pregradama i “šifrovanim” načinom otvaranja – iz 7 tj. 12 poteza (ne uzimajte dok ne izučite sve poteze jer nećete ni sami uspeti da ih otvorite!);
.
.
– Suveniri dezena i oblika umetničkih predmeta poznate, vremešne umetnice Jajoi Kusame (Yayoi Kusama), čija je umetnost svojevremeno presudno uticala na formiranje Pop Arta i umetnost čuvenog Endi Vorhola (Andy Warhol) – repliku njene žute tikve sa crnim tufnama, instalacije koja se danas nalazi kao deo stalne postavke na umetničkom ostrvu Naošimi (Naoshima), možete kupiti u Muzeju savremene umetnosti XXI veka (The 21st Century Museum of Contemporary Art) u mestu Kanazava (Kanazawa)– kao privezak, ili u nekom drugom obliku (Muzej Jajoi Kusame otvoren je u Tokiju, u oktobru 2017).
.
.
.

 

Kanazava (Kanazawa), suvenirnica Muzeja savremene umetnosti XXI veka – suveniri inspirisani radom planetarno poznate japanske umetnice Jajoi Kusame (Yayoi Kusama) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

– I na kraju…. Ako ste ljubitelj sjajnog, svedenog japanskog dizajna i kreacija čuvenih modnih magova Jođija Jamamotoa i Isej Mijakea (Yohji Yamamoto / Issey Miyake), možete a ne morate potrošiti bogatstvo kupovinom neke od kreacija u njihovim radnjama koje se nalaze na više mesta u Tokiju. Naime, u najobičnijim radnjama, malim buticima širom gradova Japana, neki nedovoljno poznati kreatori koji osmišljavaju dizajn odeće izgleda razmišljaju na veoma sličan, minimalistički način. Po ceni od samo 10 – 15 evra (u zavisnosti od radnje, cene mogu biti i više) u ovim radnjama možete kupiti jednostavne košulje nalik kimonima, majice-bluze sa tek malim, suptilnim detaljem ili suknje sa interesantnim preklopom, ili nešto skuplje – torbe i torbice božanstvenih oblika i dizajna. Nikada do puta po Japanu, nije mi se desilo da skoro da nisam ušla u radnju gde mi se neki komad garderobe nije izuzetno dopao, Ipak, ukusi su različiti.

.

.

.

Tokio, Ginza / izlog robne kuće Louis Vuitton © Ivana Dukčević

 

 

Himeđi (Himeji), radnja sa školskim torbama – u Japanu svi školarci imaju uniformne školske torbe, ali mogu da izaberu boju © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

 

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i predstavništvu aviokompanije Turkish Airlines u Beogradu, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

.

The ART of TRAVEL would like to thank: Japan Experience – the world leading site on traveling to Japan (London office) and Japan Rail (Shinkansen bullet trains), Voyagin (the leading web site on traveling to East Asia), Nishimuraya Honkan in Kinosaki Onsen – one of the TOP 10 Japanese onsen and the Turkish Airlines, for providing the 17-day journey to Japan.
.
.


 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.