UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail(Japanskim železnicama),Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

Nakon ličnog iskustva, moj predlog budućim putnicima u Japan je sledeći: nemojte doći u Japan a da ne doživite Fuđi.. najbolje u proleće, kada vulkan još uvek na vrhu ima snežnu kapu (najveće šanse su: lep i sunčan dan – mart-maj ili oktobar-novembar). U momentu kada prvi put ugledate ovu legendarnu, svetu planinu, biće vam potpuno jasno zbog čega baš ona. Zašto je Fuđi za Japance – Fuji-san („Gospodin Fuđi“). Ništa oko nje, niti bilo gde u Japanu ne izgleda tako moćno i tako svoje. Crvenkasti Uluru (Ayer’s Rock) u australijskoj pustinji, ili još više – stena Devils Tower u Vajomingu (Wyoming, USA) koja je 1977. poslužila Stivenu Spilbergu za legendarni film „Bliski susreti treće vrste“, najbliži su predstavi nečeg posebnog koju pogled na Fuđi ostavlja. Svojim pravilnim kupastim oblikom, najviša planina u Japanu – Fuđi (3776 m) potvrđuje svoje vulkansko poreklo. Iako je poslednji put bio aktivan u decembru 1707, i dalje se smatra potencijalnom pretnjom. Kao Vezuv nadomak Napulja.

 

Planina Fuđi i jezero Kavagući © Ivana Dukčević

 

 

 

Hokusai, „Red Fuji„

 

 

 

Hokusai, „Great Wave off Kanagawa„(iza se vidi Fuđi), prikaz je čuvenog događaja iz japanske istorije kada je iznenadna oluja – „božanski vetar“ (na japanskom „kamikaze„) dva puta za redom u roku od nekoliko godina, krajem XIII veka spasao Japan od invazije mongolske flote

.

.

 

Fuđi se nalazi oko 85 kilometara jugozapadno od Tokija, okružen s pet jezera vulkanskog porekla različitih veličina – Fuji Five Lakes (na japanskom Fuji-goko). Delovi ovog područja čine nacionalni park, uključujući i čuvenu Šumu samoubistava Aokigahara („More drveća“) podno same planine, koja u Japanu važi za „popularno mesto za samoubistvo“, kako god da ovo zvučalo. Iako se nemili događaji još uvek ponekad dešavaju, predivnu šumu na čijem se tlu nalazi davno okamenjena lava danas mahom posećuju turisti i školske ekskurzije. Fantastična tišina koja ovom gustom šumom vlada ponekad budi sablasna osećanja, te nije čudo da je neki Japanci nazivaju ukletom „šumom duhova“.

Dva jezera sa istočne, tj. južne strane Fuđija, najnaseljenija su i najposećenija od strane turista. Japanci mahom posećuju ono južno Ashi-no-ko, i u mestu Hakone ostaju u danima vikenda. Osim interesantnog mesta O-waku-dani (stanica na pola puta žičare), gde u blatu bućkaju delovi uspavanog vulkana i na sumporu se kuvaju „crna jaja“ (nakon čijeg ćete kusanja navodno živeti 7 godina duže!), oko mesta Hakone često se stvori prilično vašarska atmosfera. Ukoliko niste zainteresovani za piratske brodove na jezeru i kamene kule, masovnu zabavu koja je dovela do popularnosti ovog mesta, savet je da za dan kraj Fuđija izaberete izlet do onog drugog, severnijeg – Jezera Kavagući (Kawaguchi-ko).

.

.

 

 

Trešnjin cvet – sakura, jezero i Fuđi

 

 

 

Chureito pagoda u vreme cvetanja trešnjinog cveta (sakura) © Ivana Dukčević

.

.

 .

.

Kako stići

.

.

Osim što je jedno od dva jezera najbliža planini, do njega ćete najlakše stići međugradskim autobusima koji voze do mesta Kawaguchi-ko, i u prvom delu dana polaze s tokijske Autobuske stanice Šinđuku (Shinjuku) na svakih petnaestak minuta do pola sata (linije autobusa: Fujikyu i Keio). Putovanje traje oko 1 sat 45 min, i košta oko ¥ 1750 u jednom smeru.  S obzirom da je u vreme najveće turističke sezone izlet na Fuđi prilično popularan, savet je da ukoliko ste u mogućnosti, dan pre puta online rezervišete autobuske karte. U suprotnom, možete kao i mi doći na stanicu, i tamo se zajedno sa ostalim nedovoljno obaveštenim turistima prijaviti na red, dobiti brojeve za slobodna i neupražnjena mesta za naredne autobuse, koja se čitaju na razglasu tačno deset minuta pre polaska autobusa – ako se oni koji imaju karte i rezervacije sedišta nisu pojavili 10 minuta pre polaska autobusa, njihova mesta se daju drugima koji čekaju! Japanci jako poštuju svoje i tuđe vreme, i od vas se očekuje isto – dođite barem 15 minuta ranije. Srećom po nas, u narednom autobusu koji je polazio samo 20 minuta kasnije od onog koji smo prvobitno hteli, bilo je mesta!

.

.

.

.

.

Autobuska stanica Šinđuku, u Tokiju, nalazi se u ogromnoj zgradi, na trećem spratu © Ivana Dukčević

 

 

 

Međugradski autobusi u iznad sedišta imaju narandžaste dugmiće koji signaliziraju vozaču da na narednoj stanici neko izlazi © Ivana Dukčević

 

 

 

U međugradskom autobusu u Japanu, vezivanje pojasom je obavezno © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Čim pristignete u Kavagućiko (Kawaguchi-ko), odmah na stanici uzmite rezervaciju autobusa za povratak. Ukoliko su rezervacije autobusa do na primer stanice Šinđuku u Tokiju već popunjene, izaberite na primer Tokyo Station (ukoliko ima mesta), ili Šibuju (Shibuya), pa se odatle – kad ste već u Tokiju, metroom dovezite do željene destinacije.

.

Najveći rebus od svih je – pronaći autobusku stanicu u samom Tokiju! Naime, Autobuska stanica Šinđuku nalazi se preko puta istočnog dela istoimene, najprometnije metro-železničke stanice na svetu (izgleda kao na primer 10 šoping molova zajedno, na 6 – 7 spratova iznad i ispod zemlje, sa čak 200 ulaza/izlaza). Peroni autobuske stanice nalaze se na trećem spratu ogromne zgrade nalik velikom tržnom centru – gledajući od spolja nikada ne biste pomislili da je u pitanju autobuska stanica, naročito jer se do trećeg sprata – njenih perona, iz prizemlja stiže liftom nalik onim u poslovnim soliterima.

.

Autoputevi i pruge u Japanu, čudesno su projektovani, bezmalo u duhu japanskog karaktera postepenosti i dugotrajnosti. Pri izlasku iz Tokija, na putu ka podnožju planine Fuđi do koje ima skoro 100 km, drum konstantno, ali izuzetno postepeno kreće na gore. Toliko neznantno, da vam se uspon konstantno čini kao greška u proceni. Gotovo „ravnim putem bez uspona“, nakon sat i po odjednom ćete se naći na 833 metara nadmorske visine, u podnožju planine Fuđi.

.

Kad ste već blizu, tokom poslednjih desetak minuta vožnje autobus staje prvo na stanicama Fuji-san i Fuji Q Highland odakle se najbliže možete prebaciti lokalnim autobusom do same planine, mesta sa kojeg planinari kreću na vrh (uspon je moguć samo u julu i avgustu). Poslednja stanica međugradskog autobusa je Kawaguchi-ko, mesto istog naziva kao jezero, čiji se centar nalazi petnaestak minuta pešice južno od južne obale jezera. Ova stanica namenjena je onima koji ne nameravaju put vrha, već predivan pogled na Fuđi žele da čitavog dana posmatraju iz neposrednog podnožja.

Autobuska i železnička stanica (iza) – Kawaguchi-ko © Ivana Dukčević

 

 

 

Reklama u vozu za jedno od skijališta nadomak Tokija (75 min vozom) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Vratimo se na Fuđi…

.

.

Jezero Kavagući prilično je veliko i nalazi se na 833 m nadmorske visine. Ne dozvolite da vas prolećno/jesenje sunce prevari i za svaki slučaj na izlet ponesite topliju odeću – u vreme našeg boravka, na predivnom aprilskom suncu i tokijskih 23 stepena, u podnožju Fuđija – na obali jezera bilo je oko 12 stepeni, uz jak vetar. Šetnja/vožnja autobusom obavlja se duž njegove istočne strane (dužine par kilometara). Autobusi imaju obeležene stanice (i brojeve stanica) i saobraćaju do poslednjih kuća na severu jezera i nazad – do autobuske/železničke stanice Kavagućiko (Japanci voze levom stranom, kao na pr. u Engleskoj).

.

Možete izabrati šetnju, posetu restoranu ili poslastičarnici, a u toku cvetanja trešnjinog cveta – sakura (mart/april) i ono što stranci najviše vole – fotografisanje u aleji japanskih trešnji u cvetu pored jezera, sa Fuđijem u pozadini – slika kao sa razglednice! Aleja se nalazi u najsevernijem delu jezera, odakle ćete do autobuske stanice verovatno koristiti prevoz lokalnim autobusima (pešice – oko 1 sat). Kavagući inače važi za jezero sa kojeg se pružaju najlepši pogledi na Fuđi.

.

.

.

 

Sakura, jezero Kavagući i Fuđi, sredinom aprila © Ivana Dukčević

 

 

 

Aleja jedne od nekoliko vrsta japanskih trešnji, u cvatu kraj jezera Kavagući © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Osim šetnje, vreme u blizini jezera možete provesti u nekoj od čuvenih japanskih banja – onsena, mesta sa toplom mineralnom vodom vulkanskog porekla, smeštenih u hotelima ili privatnim kućama/pansionima, kojih u okolini Fuđija ima veliki broj (dnevni boravak u banji košta u proseku oko ¥ 1000 – 1500, isto je u dinarima). U delu jezera nabližem centru i autobuskoj/železničkoj stanici, postoji žičara Kachi Kachi Ropeway (¥ 700, 9 – 17 h) koja vozi na vrh brda (Mount Tenjo) odakle se pružaju pogledi na Fuđi sa jezerom u dolini.

.

Interesantno je da inače veoma uredni i posvećeni Japanci, nemaju nikakvu potrebu za uređenjem jezerske/rečne/morske obale, o čemu smo se uverili više puta i širom Japana. Ako izuzmemo morsku obalu – Tihi okean i sve njegove ćudi (veliku razliku u plimi i oseki, tajfune, cunamije, itd) što realno može da bude opravdanje, izostanak uređenja obala jezera i reka nisu do kraja naišla na razumno objašnjenje. Ovo ne znači da su japanske obale prljave – naprotiv, već da rečni mulj, osušene i zamršene trave ponajviše dominiraju pretežno neuređenom obalom, inače veoma uređenog ostatka zemlje. Tako je i na jezeru Kavagući. Takođe, iako šinkansen – japanski, prvi super-brzi voz na svetu, stotinama kilometara paralelno prati obalu okeana, putujući ovim vozom skoro nigde nećete videti okean. Osim ako voz prelazi most s jednog ostrva na drugo (ukoliko imate dovoljno vremena i odlučite da se odvezete dalje od uobičajenih turističkih mesta na ostrvu Honšu). Na nekom drugom mestu u svetu, namerno bi zidali kraj obale, makar zbog pogleda. Ne i u Japanu.

.

.

.

.

.

Svi žele fotografiju kao sa razglednice… © Ivana Dukčević

 

 

 

Jezero Kavagući i Fuđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

U neposrednoj blizini Jezera Kavagući, nalazi se Ćureito pagoda (Chureito pagoda), građevina stara tek par decenija koja se zbog veoma dobro osmišljene lokacije pojavljuje na najčuvenijim slikama Japana. Arakura Sengen Shrine (što je njen pun naziv) jedna je od nekoliko japanskih petospratnih pagoda, smeštena na obronku planine iznad mesta Fuđijošide (Fujiyoshida). Kad cveta trešnjin cvet, a Fuđi se vidi kao na dlanu, skoro da nema boljeg i lepšeg mesta za uživanje u japanskim pejzažima kao sa razglednice!

.

Od autobuskog stajališta do platoa sa pagodom stiže se dugim usponom, stepenicama. U zavisnosti od toga koliko ste u formi, do vrha će vam biti potrebno oko 15 – 20 minuta.

.

.

.

.

.

Moderno venčanje u romantičnom okruženju – Ćureito (Chureito) pagoda, cvetanje trešnjinog cveta i planina Fuđi (Fuji) © Ivana Dukčević

 

 

 

Na platou kod Ćureito pagode © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Do pagode koja i nije daleko od jezera, vozi lokalni autobus sa centralne autobuske stanice, čija je kružna tura prilično nepovoljna za povratak na jezero. Naime, pagodu od jezera deli brdo i oko 4 km puta od čega je polovina (barem 2 km) dugačak tunel koji nije moguće izbeći. Osim čekanja autobusa na povratak, ruta „u nazad“ vozi kroz okolna mesta još oko 45 min dok ponovo ne stigne na autobusku stanicu, te i odatle ponovo morate do jezera ili pešice, ili autobusom. Savet? Nakon obilaska pagode, pokušajte da negde na putu pronađete taksi (nije lak zadatak, nama je uspelo). Od pagode do jezera sa alejom trešnjinog cveta, kroz tunel, taksiju je potrebno samo desetak minuta, a vožnja košta oko ¥ 2000. Ako vas je dvoje ili više, isplati se, da ne pominjem uštedu od sat i po vremena koja je u suprotnom potrebna da se od pagode stigne do jezera. Možda će Japanci uskoro uvideti ovu nepovoljnost i uvesti povratni autobus od pagode pravo do jezera.

.

.

.

.

.

.

.