Posted on 17 nov 2017

/ off

JAPAN – Nara

NARA

Najstarija prestonica Japana

Osim sadašnjeg glavnog grada Tokija i najčuvenijeg bivšeg, Kjota, najstarija japanska prestonica Nara verovatno je treće turistički najposećenije mesto u Japanu. Jedan od razloga je i blizina Kjota koji je skoro čitave godine prepun turista, i nešto malo udaljenije Osake čija je železnička stanica Šin-Osaka na neki način čvorište za jednodnevne izlete u ovom delu Japana. U parku Nara (UNESCO), koji zauzima najveći deo starog jezgra, nalazi se veliki broj hramova i slobodno živi japanski jelen kojeg je moguće hraniti.

Park Nara, moderno tradicionalno venčanje u Hramu Kasuga Taisha © Ivana Dukčević

Japanski jeleni koji slobodno šetaju parkom Nara, zaštitni su znak ovog grada © Ivana Dukčević

Najveća statua Bude u Japanu (Vairocana – Daibutsu), u Hramu Todai-đi (Tōdai-ji), najvećoj drvenoj građevini na svetu © Ivana Dukčević

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“(ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

Deca u religioznoj povorci, kod Hrama Kofugu-đi (Kōfuku-ji) © Ivana Dukčević

Nara park © Ivana Dukčević

Jedan od hramova u parku Nara (UNESCO) © Ivana Dukčević

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan iz Kinosaki Onsena (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

KAKO STIĆI

Iz Kjota:

Oko pola sata vozom/šinobusom, s železničke stanice Kyoto Station, lokalnim vozovima Japan Rail za Naru, za koje važi propusnica JR Pass

Iz Osake:

1) JR šinkansen vozom s železničke stanice Shin-Osaka, do Kjota (15 min), a zatim JR regionalnim vozom s Kyoto Station, do Nare;
2) JR regionalnim vozom direktno iz Osake za Naru, sa jednim presedanjem u predgrađu Osake.
Za sve vožnje važi propusnica JR Pass

Panorama nekih od hramova u parku Nara, i grada Nare, u pozadini © Ivana Dukčević

Ulaz u Nara park s južne strane © Ivana Dukčević

Železnička stanica u Nari © Ivana Dukčević

Od železničke stanice u Nari, do velikog parka sa hramovima može da se stigne pešice (oko 20 – 25 minuta), ili nekim od dva gradska autobusa koja saobraćaju od stanice ka centru (do parka je potrebno oko 10 minuta vožnje). Na železničkoim stanicama Japana, u mestima gde postoji neka istorijski važna građevina koju turisti dolaze da posećuju, u holu stanice uvek ćete pronaći određen broj mapa i besplatnih brošura na japanskom i na engleskom. U Nari se ovo pokazalo kao izuzetno korisno, jer je park prilično prostran i mesta od značaja često se nalaze na suprotnim stranama. S mapom smo uspeli da bolje ocenimo odakle da počnemo obilazak, i na kom mestu da siđemo iz gradskog autobusa.

Stara Nara koju smo hteli da vidimo, smeštena je u ogromnom Parku Nara u centralnom delu grada, mestu velikog broja hramova, pagoda i šinto svetilišta, gde u šumarcima i na stazama zajedno s posetiocima slobodno šetaju japanski jeleni (Sika deer, Japanese deer). Prema legendi, moćnom klanu Fuđivara (Fujiwara) koji je ovim krajem vladao u periodu Heian, i bio blizak carskoj porodici, vrhovno božanstvo njihovog hrama dojahalo je u Naru na belom srndaću. Prema drugoj verziji, japanskoj carici Genmei-tenno (VIII vek) u snu se ukazao beli srndać, božji glasnik, i odveo je na mesto na kojem je sazidala prestonicu Naru, zbog čega su ove blage životinje simbol grada i danas slobodno šetaju parkom. Iako turisti i deca vole da ih maze i slikaju se sa njima, obratite pažnju ukoliko ih hranite (što je dozvoljeno). Dešavalo se, a u parku o tome postoje i table sa obaveštenjem, da su neki srndaći verovatno očekujući da dobiju još, nakon prestanka hranjenja šutnuli hranitelja koji se okrenuo da ode, ili ga gricnuli! Ništa fatalno i opasno, ali dešava se.

Nalik nekadašnjim Diznijevim dugometražnim crtanim filmovima gde zajedno „žive“ deca i životinje, u Japanu se većina divljih životinja uopšte ne boji ljudi, čak na mnogim mestima (na pr. po parkovima) slobodno šetaju jer im se od Japanaca nikada ništa loše nije desilo. U tom duhu, Japanci od malena vaspitaju svoju decu.

Japanski jelen, Nara Park © Ivana Dukčević

Hranjenje japanskog jelena, u parku Nara

Nara Park © Ivana Dukčević

Obaveštenje o eventualnom ponašanju japanskog jelena u Nara parku © Ivana Dukčević

Pre Nare, u vrlo kratkom periodu, prestonice Japana u VII veku bili su prvo gradić Asuka, a zatim i Fuđivara (oba u blizini Nare), ali su nadzemni ostaci iz tog perioda oskudni i iskopavanja su u toku. Nara se zbog toga smatra prvom pravom prestonicom Japana. Osnovana je 710. godine i projektovana prema tadašnjem velikom kineskom gradu Čang’anu (prestonici tada moćne kineske dinastije Tang), i u početku je nosila naziv Heiđo-kju – „Tvrđava mira”. Prestonica se u Nari zadržala samo 84 godine, da bi 794. bila preseljena u Kjoto. Nara se smatra i mestom začetka budizma u Japanu, a takođe i poslednjom stanicom nekadašnjeg Puta svile.

.
Osim carske palate Heiđo-kju (Heijō-kyū), čak osam drvenih građevina u Nari zaista potiče iz perioda kad je bila prestonica. Ali ne potpuno. Naime, prema verovanju japanskog šinto-budizma ništa na svetu nije večno i da bi opstalo na duže staze i pročistilo se, mora se u određenim vremenskim razmacima srušiti i izgraditi ponovo. Na taj način, mnogi japanski hramovi iako izgledaju stari, u stvari su više puta do sada obnavljani, ali tako da izgledaju istovetno kao kada su prvi put podignuti. Razlog ovome verovatno je i drvna građa od koje su budistički hramovi i svetilišta u Japanu sazidani, koji zbog vlage Tihog okeana i japanskih zima, kao i zemljotresa nisu dugovečni. Ovaj običaj rušenja i obnavljanja ponavljao se na svakih otprilike 20-ak godina, sve do kraja XIX veka.

Najveća drvena građevina na svetu – Hram Todai-đi (Tōdai-ji) © Ivana Dukčević

Todai-đi (Tōdai-ji), najveća statua Bude u Japanu i najveća bronzana na svetu © Ivana Dukčević

Hram Todai-đi (Tōdai-ji) © Ivana Dukčević

Nacionalni muzej u Nari (Nara National Museum) © Ivana Dukčević

Najposećeniji hram u Nara parku je Hram Todai-đi (Tōdai-ji Temple) sazidan početkom VIII veka, inače najveća drvena građevina na svetu i jedan od Sedam velikih hramova Nare na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine. U hramu se nalazi najveća statua Bude u Japanu (Daibudsu) i ujedno najveća bronzana na svetu – Great Hall of the Buddha (svakodnevno: 7.30 – 17.30 h, ¥ 500). U blizini hrama Todai-đi nalazi se Nacionalni muzej Nare (Nara National Museum) u kojem je na nevelikom prostoru smešten određen broj zanimljivih eksponata iz perioda osnivanja prestonice.

Jedno od mesta u Nara parku koje bi trebalo posetiti je i Svetilište Kofuku-đi (Kōfuku-ji Shrine) sa Istočnim zlatnim holom (Eastern Golden Hall), Riznicom (Treasure House, sa statuom Ašure) i Petospratnom pagodom (drugom najvišom u Japanu, poslednji put rekonstruisanom u XV veku nakon šest velikih požara). Ovaj hram kineske škole budizma, nekada je bio u posedu uticajne vlastelinske porodice Fuđivare (Fujiwara) i nosio titulu jednog od Sedam velikih hramova Nare.

Hram Kofugu-đi (Kōfuku-ji) © Ivana Dukčević

Religiozna povorka kod Hrama Kofugu-đi (Kōfuku-ji) © Ivana Dukčević

Religiozna povorka kod Hrama Kofugu-đi (Kōfuku-ji) © Ivana Dukčević

Religiozna povorka ka Hramu Kofugu-đi (Kōfuku-ji) © Ivana Dukčević

U istočnom delu parka nalazi se Hram i svetilište Katsuga (Kasuga Taisha Temple & Shrine) u kojem se danas često organizuju moderna tradicionalna venčanja. Osim hramova, u Nari se nalaze ostaci prvih japanskih tradicionalnih bašti, koje su u ono vreme služile za pisanje i recitovanje poezije, kao i festivale koji su ove aktivnosti pratili (Isui-en je tradicionalna bašta u Nari, ali iz mnogo kasnijeg – Meiđi (Meiji) perioda, ¥ 650).

Osim gore navedenih, u Nari još posetite hramove Saidai-đi (Saidai-ji), Gango-đi (Gangō-ji), Jakuši-đi (Yakushi-ji) i Tošodai-đi (Toshodai-ji), koji su zajedno sa gore navedenim u Nara parku proglašeni delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine (Historic Monuments of Ancient Nara) i spadaju u grupu Sedam velikih hramova Nare.

Hram i svetilište Kasuga (Kasuga Taisha Temple & Shrine) © Ivana Dukčević

Hram i svetilište Kasuga (Kasuga Taisha Temple & Shrine) © Ivana Dukčević

Kasuga Taisha Temple & Shrine, votivne drvene tablice sa željama, ovde su u obliku lika japanskog jelena © Ivana Dukčević

Odmah po izlasku iz južnog dela parka, dospećete u stari deo grada Nare – Naramaći (Naramachi), u kojem osim rjokana (ryokan, tradicionalna japanska kuća za stanovanje) možete videti i stare kuće trgovaca iz XVIII i XIX veka koje nazivaju maćija (machiya). Od ostalih kuća razlikuju se jer imaju uzani prednji prilaz i ostatak kuće koji se nalazi duboko, u dvorištu, zbog taksi koje su u to vreme naplaćivane za širinu prednjeg dela kuće.

Stari deo grada Naramaći (Naramachi) – maćija (machiya), tradicionalna kuća trgovaca sa unutrašnjim dvorištem © Ivana Dukčević

U Naramaćiju se nalaze radnje u kojima možete kupiti suvenire, na primer oslikane japanske zavese od češljanog pamuka sa našivenim delovima koji se kače na garnišne, predmete od keramike – komplet za služenje japanske rakije (sake) ili japanski kimono, koji ćete u Kjotu verovatno platiti nešto više jer je i veća potražnja među turistima (u Naramaćiju ga možete pronaći i po ceni od oko 10 evra: ¥ 1000 – 1200). Inače, kimono u Japanu može da košta od 10 do 1000 evra, u zavisnosti od toga šta želite i koliko ste spremni da platite. Dobar, polovan i skoro nenošen kimono po niskim cenama možete pronaći i na malim buvljim pijacama.

U radnjama gde se kimono (ženska i muška verzija, dugački i kratki – jukata, itd) i slični odevni predmeti prodaju naslagani na rafovima unutar radnji i ispred njih, cene su niže (10 – 20 evra). Neki su šiveni sa dva lica. Savet je da ih po povratku kući prvo potopite u hladnu vodu i deterdžent za ručno pranje, i sačekate par sati da vidite da li će pustiti boju. Nakon toga, slobodno ih stavite u mašinu za veš, ali na program za osetljive tkanine (vunu).

Kada upitate Japance, trgovce, od kog materijala je kimono, mahom ćete dobiti odgovor: „silk“ (svila). Iako često izgleda da nije tako – ili je svila u Japanu izuzetno jeftina (kimono za 10 evra), ili je u pitanju najčešće nenamerna pogrešna informacija jer Japanci jako loše govore strane jezike. U radnjama u kojima kimono košta čitavo malo bogatstvo, najverovatnije je reč o modelima ručno slikanim, na svili.

Proba japanskog kimona (po ceni od ¥ 2000, isto je u dinarima, oko 16 evra), na mini buvljaku nedeljom, kod hrama na Šinđuku-Sanćome, u Tokiju

Zadnja strana japanskog kimona sa buvljaka u Tokiju – soko se u Japanu povezuje sa najčuvenijim samurajem po imenu Tokugava Ijejasu (Tokugawa Ieyasu) koji je obožavao sokolarstvo © Ivana Dukčević

U okolini…

.
.

Između Kjota i Nare, nalazi se jedno od dva područja u Japanu s najvećim plantažama zelenog čaja. Porastom broja turista, naročito onih inostranih, neki od vlasnika plantaža organizuju poludnevne ture – posetu plantažama i ceremoniju služenja zelenog čaja uz ručak, po ceni koja se kreće u rasponu oko 100 – 120 evra, po osobi.

10 km jugozapadno od Nare, nalazi se istorijski gradić Ise, u kojem ako imate vremena, posetite Hram Horju-đi (Horyu-ji Temple).

Turisti posećuju i mesto Iga Ueno, gradić udaljen oko 50 minuta vozom od Kjota u kojem se nalazi Muzej nindža (Iga-ryu Ninja Museum). Smešten je u kući koja je nekada bila tajni štab kuno nindža (ženskih nindža), sa tajnim panelima, rupama i prolazima kojima su mogle da pobegnu u slučaju da ih rivalski klan pronađe (svakodnevno 9 – 17 h, ¥ 700). U okviru muzeja možete prisustvovati i predstavi „Ninja show“ (april – novembar, svakog dana osim utorkom, 11 – 15 h, ¥ 200) / www.iganinja.jp

Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara, Japan Nara

Japan, Muzeji