JAPAN – Dvorac Himeđi (Himeji Castle)

JAPAN – Dvorac Himeđi (Himeji Castle)

 

 

 

 

.

.

Dvorac Himeđi / Himeji-jō

.

Na času istorije sa Kurosavom

.

.

.

.

Jedno od obaveznih mesta koje turisti u Japanu posećuju su samurajski dvorci. Iako ih je nekada bilo mnogo više, danas je u Zemlji izlazećeg sunca moguće posetiti njih dvanaest, koji su očuvani i rekonstruisani. U četiri najznačajna i najočuvanija dvorca srednjovekovnih klanova samuraja spadaju utvrđenja u: Matsumotu (Japanski Alpi), Kumamotu (ostrvo Fukuoka), Osaki i Himeđiju. Osim dvorca u Osaki, dvorac Himeđi je i najposećeniji.

.

.

.

.

Pogled na gradić Himeđi sa vrha najočuvanijeg samurajskog dvorca Japana, mesto gde je Akira Kurosawa snimio filmove “Ran” i “Kagemusha” © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Samurajski dvorac Himeđi (Himeji-jo) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

“Police” za katane (japanske mačeve) unutar Dvorca Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Gejša 💕 Samuraj, fotografija za turiste ispred zamka © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

UMETNOST PUTOVANJA zahvaljuje se: kompaniji Japan Experience (sa sedištem u Londonu) najvećem svetskom sajtu o putovanju u Japan, Japan Rail (Japanskim železnicama), Nishimuraya Honkan, Kinosaki Onsen (jednom od TOP 10 japanskih onsena), kompaniji Voyagin – vodećem turističkom sajtu za putovanje na Daleki istok, i aviokompaniji Turkish Airlines, koji su marketinški pomogli 17-dnevno putovanje Japanom.

.
The ART of TRAVEL would like to thank: Japan Experience – the world leading site on traveling to Japan (London office), Japan Rail (Shinkansen bullet trains), Voyagin (the leading web site on traveling to East Asia), Nishimuraya Honkan – one of the TOP 10 Japanese onsen and the Turkish Airlines, for providing the 17-day journey to Japan.
.
.
.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

Gradić Himeđi nalazi se udaljen oko 45 minuta vozom od Osake (vozovi iz Osake u smeru Hirošime – ka zapadu, i nazad prolaze na svakih 10 do 15 minuta), U slučaju da ste pribavili JR Pass https://www.japan-rail-pass.com/, ova propusnica pokriva vožnju.
.

Godine 1993. Dvorac Himeđi je dospeo na listu UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Nakon skoro pet godina posla, 2015. godine je kompletno renoviran i danas je posećenost više nego očekivana – oko 3 miliona turista godišnje. Ukoliko zamak posećujete nedeljom, u određeno doba dana imaćete priliku da  probate samurajski kostim, oklop, kacigu i oružje, i tako odeveni prošetate baštom oko zamka / Stranice sa listom svih japanskih srednjovekovnih tvrđava i detaljnim informacijama o istim: http://www.jcastle.info/castle/browse

.

Dvorac Himeđi poslužio je kao scenografija jednom od filmova iz serijala o Džejms Bondu (“You only live twice”, 1967) i u dva legendarna istorijska filma najčuvenijeg japanskog režisera Akire Kurosave (Akira Kurosawa) – “Ran” i “Kagemusha“. Interesantno je da je Kurosava bio potomak loze šoguna koji su izgubili vlast kada je nakon 1000 godina Japanom ponovo zavladala carska dinastija i ujedinila zemlju. 

.
O vitezovima srednjovekovnog Japana u službi moćnih lokalnih vladara – šoguna, i njihovom kodeksu časti (bushido) ispričane su mnoge priče i ispisane knjige. I danas, čast je reč koja u Japanu ima težinu do mere koja je na Zapadu često malo razumljiva. Kao i u vreme samuraja kada su časno služili šogunu, ona se i danas odnosi na odanost i pripadnost određenoj grupi, bilo da je u pitanju porodica, škola ili posao.
.
.




Dvorac Himeđi (desno: otvori u obliku trougla – puškarnice) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Dvorac Himeđi, plan © Ivana Dukčević

.

.




Dvorac Himeđi / Himeji-jo (Himeđi-đo: “đo” je sufiks koji označava dvorac, na japanskom / svakodnevno, 9 – 17 h, ¥ 600, a za Observation platform još ¥ 200, isto je u dinarima RSD / pri ulasku u unutrašnje prostorije dvorca, morate izuti obuću i nositi je u kesi, sa sobom) nalazi se na velikom brežuljku u sred istoimenog gradića, u zapadnom delu ostrva Honšu i sastavljen je iz čak 83 zgrade i pomoćnih prostorija: kapija, ostava, hodnika, oružarnica (samo je japanska bašta novijeg datuma, iz 1992). Jedan je od 12 preostalih i ujedno najveći i najočuvaniji samurajski dvorac Japana, prvobitno sagrađen 1333. godine kao mesto odakle je vladao lokalni vlastelin Akamatsu Norimura.

.

Dvorac podignut od drveta i kamena, poznat je po delimično zaobljenim krovovima u više nivoa i arhitektonskim delovima pre svega namenjenim odbrani (otvori za bacanje kamenja, vrele vode, itd). Unutar “dvorca belog ždrala” (Shirasagi-jo), kako su ga još nazivali zbog izrazito bele boje spoljnih zidova, ali i van njega izložena su obeležja porodičnih grbova kao potvrda o tome da je Himeđi tokom vekova pripadao različitim, najuticajnijim feudalnim gospodarima.

.

Godine 1580, čuveni vlastelin, samuraj i suvereni vladar ovih prostora Tojotomi Hidejoši (Toyotomi Hideyoshi), preuzeo je dvorac Himeđi i obnovio ga, pridodavši kompleksu glavnu zgradu od tri sprata. Dve decenije kasnije, nakon Bitke kod Sekigahare njegov najveći rival u istoriji, samuraj Tokugava Ijejasu (Tokugawa Ieyasu) poklonio je dvorac svom zetu Ikedi Terumasi, koji je porušio Hidejošijev zamak i 1609. podigao svoj – onaj koji postoji i danas.

.

.

 

Dvorac Himeđi, nekoliko redova unutrašnjih zidina © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Dvorac Himeđi, otvori u podu spratova služe za izbacivanje kamenja na neprijatelja © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Dvorac Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Obeležja i simboli različitih perioda iz istorije Japana, delovi su arhitekture i dekoracije zamka (Koi-fish, azijski dekorativni šaran, ukras jezerca u baštama Japana) © Ivana Dukčević

.

.

 

U toku Meiđi perioda (Meiji, 1868 – 1912) – povratka na vlast carske familije nakon skoro hiljadu godina šogunata, najveći broj japanskih samurajskih dvoraca je ukazom cara uništen. Himeđi je napušten 1871, i neko vreme poslužio delimično kao kasarna za carsku vojsku. Iako je i njemu pretilo rušenje, naporima i zaslugom jednog narednika japanske vojske (Nakamura Shigeto) ipak je uspeo da bude pošteđen od demoliranja. Njegov spomenik se danas nalazi na platou ispred zamka.

.

Krajem Drugog svetskog rata, 1945. gradić Himeđi je bombardovan i skoro potpuno razoren, ali je nekim čudom dvorac na brdu ostao da stoji (uprkos dvema neeksplodiranim bombama koje su završile u dvorištu). Kasnije, 1995. godine grad je skoro uništen u velikom zemljotresu koji je pogodio metropolu Kobe, 60 km istočno (Great Hanshin earthquake), ali je srednjovekovni zamak nekim čudom opet ostao potpuno neoštećen. Čak se ni boca sa pirinčanom rakijom (sake) koja je stajala na oltaru gornjeg sprata, nije prevrnula.

.

Za Dvorac u Himeđiju vezano je nekoliko legendi. Jedna od njih govori o tome da je izgradnju pomogla lokalna udovica kada je samuraju Hidejošiju ponestalo velikih blokova kamena za osnovu zamka i zidine, iako je od kamena te veličine u čijem je posedu bila prodajom mogla da se obogati. Navodno su i ostali meštani tada, čuvši priču o udovici Hidejošiju poklonili velike kamene blokove kako bi njegov zamak što pre bio gotov. Druga legenda govori o glavnom drvodelji koji je nezadovoljan svojim radom, imajući utisak da se zidine dvorca naginju ka severoistoku skočio sa vrha zamka i izvršio samoubistvo.

.

Ipak, nekoliko najpoznatijih legendi vezanih za zamak Himeđi i onaj u Osaki, govore o nesrećnoj sudbini princeze Sen (Sen-Hime) iz vladarske porodice Tojotomi, koja je živela u oba dvorca, izgubila dva muža i trogodišnjeg sina, i na kraju se zamonašila.

.

.

 

Pogled na gradić Himeđi, iz istoimenog dvorca © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Dvorac Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Dvorac Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Suveniri.. kutija keksa sa crtanim likovima samuraja i dvorca Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

.

.

Mnoge su priče o samoubistvima koje su u Japanu oduvek bile povezane sa gubljenjem časti. Između ostalog, o ovim događajima govorile su Pesme o smrti (The Death Poem) koje su se razvile diljem Dalekog istoka (Kina, Koreja, Japan) kao vrsta oproštajnih pisama onih koji zbog izgubljene časti odlaze u smrt. Pesme su usko povezane sa budističkim verovanjem, naročito sa mističnim zen budizmom, ogrankom budizma koji su praktikovali japanski samuraji:

https://en.wikipedia.org/wiki/Death_poem
.
.
.
.
.
Čuvena japanska reč “kamikaze” i njeno pravo značenje
.
Reč „kamiikaze” danas se mahom vezuje za japanske vojne pilote, koji su u Drugom svetskom ratu tokom svojih samoubilačkih misija urušavali avione kojima su pilotirali radi uništenja neprijateljskih ciljeva. Prevod ove čudesno zvučne reči glasi „božanski vetar”, kako su japanske vojne pilote nazivali njihovi sunarodnici. Međutim, mnogi ne znaju da je reč „kamikaze” u stvari nastala jednom potpuno drugačijom prigodom, još u XIII veku.
.
Godine 1274, armija čuvenog mongolskog vladara Kublaj kana koji je već osvojio Kinu ustremila se na Japan. Nevelikim Japanskim morem, sa obala Kine plovila je flota od 5000 brodova i 140.000 ljudi, koju je u Japanu branilo njih tek 40.000, predvođeni samurajima. U momentu kada su se približli obali na manje od dva kilometra, veliko nevreme niotkuda se stvorilo i nateralo Mongole da se povuku.
.

Kada su sedam godina kasnije, 1281. istim povodom Mongoli odlučili da ponovo krenu na Japan, potpuno neverovatno – desilo se isto. Nadomak obala Japana odjednom se podigao izuzetno jak vetar (tajfun) i skoro potpuno uništio mongolsku flotu. Japanci, kojih je opet bilo mnogo manje od osvajača, razumeli su da im je sam Bog poslao pomoć i poverovali da su njihove obale neosvojive. Vetar je dobio naziv „božanski”, a reč “kamikaze” ušla u legendu.

.

Čuveni događaj iz istorije Japana, pet vekova kasnije ovekovečio je čuveni japanski umetnik Hatsushika Hokusai (1760 – 1849), pod nazivom „Veliki talas kod Kanagave” („The Great Wave off Kanagawa”). Postoji nekoliko verzija iste slike, istog umetnika – nekoliko u privatnim kolekcijama, dok se najpoznatije verzije nalaze u Britanskom muzeju, u Londonu. Njegovu rodnu kuću – danas muzej, možete posetiti u Tokiju (deo grada Ryogoku, poznat po sumo stadionu i  bejama u kojima vežbaju sumo rvači).

.

Ova istorijska prekretnica, umnogome je doprinela da se japanska kultura tokom ostatka srednjeg veka velikim delom razvija skoro potpuno samostalno, bez uticaja sa strane, a japansko društvo ostane potpuno zatvoreno sve do kraja XVI veka, a zatim i veoma polako počne da se otvara za pridošlice do sredine XIX veka. 

.

.

 

 

Dvorac Himeđi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Samurajski dvorac u Osaki © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Samurajski dvorac Ueda (XVI vek), u istoimenom mestu kod grada Nagana (Japanski Alpi) © Ivana Dukčević

.

.

.
.

 


error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.