*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, niti fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

.

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

Sveto ostrvo Mijađima u Hirošimi, krovovi hrama Itsukušime i čuveni crveni torii © Ivana Dukčević

.

Memorijalni park mira u Hirošimi (UNESCO) sa muzejem, posvećen žrtvama prve atomske bombe koja je bačena na grad u avgustu 1945 © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Sveto ostrvo Mijađima (UNESCO), Japanski jeleni koji slobodno šetaju © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ostrvo Mijađima, u hramu Itsukušimi © Ivana Dukčević

.

.

Ostrvo Mijađima – hram Itsukušima, moderno tradicionalno venčanje © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 .

.

Pogled ka kopnu i na crveni torii, sa plaže ostrva Mijađime (iza se vidi trajekt koji saobraća do ostrva i nazad) © Ivana Dukčević

.

.

.

Ostrvo Mijađima, Hram Itsukušima © Ivana Dukčević

.

.

Suvenir Hirošime, magnet „Nuke free“ (nuclear free) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Hiroshima Peace Memorial Park 

.

Memorijalni park mira u Hirošimi – UNESCO

.

Kada stignete u Hirošimu i izađete iz železničke stanice na glavnu ulicu, savet je da se na samoj ulici, na tramvajskoj stanici, tramvajem broj 6 odvezete desetak stanica (15 minuta vožnje) i siđete na stanici: Genbaku Domu Mae Station (pojedinačna karta košta ¥ 160, isto je u dinarima). Na ovoj stanici, naći ćete se ispred istoimene zgrade, jednog od simbola grada. Naime, Genbaku Dome („Kupola atomske bombe“) jedna je od retkih zgrada u centru Hirošime koja nekim čudom nije potpuno porušena prilikom pada atomske bombe i lako će te je prepoznati po konstrukciji šuplje kupole, na vrhu. Nalazi se samo 200 metara od „Ground Zero„, epicentra pada atomske bombe (danas se na tom mestu nalazi bolnica ispred koje je postavljena spomen-ploča, sa crno-belom fotografijom mesta nakon katastrofe).

.

.

.

.

Pogled na Hirošimu i zgradu Genbaku Dome, avgusta 1945.

.

.

Genbaku Dome, u aprilu 2017 © Ivana Dukčević

.

.

Prelaskom preko obližnjeg mosta na drugu stranu reke, dospeli smo na „ostrvo“ u sred grada (između dva toka reke Ote) čiji jedan deo danas nosi naziv Hiroshima Peace Memorial Park (Memorijalni park mira u Hirošimi – UNESCO, 8.30 – 18 h). Na velikom prostoru u uređenom parku, nalaze brojna obeležja i spomenici povezani sa događajem koji se zbio tog kobnog dana, 6. avgusta 1945.

.

Osim Spomenika deci (Children’s Peace Monument) čiju su izgradnju 1958. godine donirala deca iz japanskih (i nekih inostranih) osnovnih škola, tu je i Veliko zvono mira (The Peace Bell) koje su 1964. godine podigli preživeli uz poruku za ukidanjem upotrebe nuklearne energije bilo koje vrste, a čiji je zvuk proglašen jednim od najzvonkijih u Japanu. Tu je i nadzemno-podzemni kompleks posvećen svim žrtvama atomske bombe – Hiroshima National Peace Memorial Hall for the Atomic Bomb Victims, u kojem se ponekad održavaju predavanja, zatim Memorijalna humka (Memorial Mound), Vatra mira (Flame of Peace) i Memorial Cenotaph – lučni spomenik žrtvama čija tela nikada nisu pronađena i uzdužno jezerce u kojem se obližnji muzej ogleda u vodi, kao u ogledalu.

.

.

.

.

Memorijalni park mira © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Spomenik žrtvama atomske bombe koje nikada nisu pronađene – Memorial Cenotaph © Ivana Dukčević

.

.

Hirošima, reka Ota i „Kupola atomske bombe“ u pozadini (sa leve strane reke je memorijalni park) © Ivana Dukčević

.

.

Školarke iz Hirošime © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni park mira, spomen-ploča sa pesmom o miru © Ivana Dukčević

.

.

.

6. avgusta 1945, u 8.15 h američki bombarder B-29 izbacio je na grad Hirošimu prvu atomsku bombu, ikada. Bombarder je nosio nadimak „Enola Gay“, ime koje mu je nadenuo sam pilot Paul Tibbets po svojoj majci koja ga je (za razliku od oca) podržala u naumu da postane pilot. Bomba bačena iz Enola Gay prouzrokovala je eksploziju do tada neviđenih razmera, uništila oko 90 % grada i momentalno ubila više od 80.000 ljudi. I to nije sve. Od posledica radijacije, u narednih nekoliko godina desetine hiljada ljudi umrlo je od najčudnijih oblika kancera i raka kože, neki u velikim mukama (ovde pročitajte kontroverzan intervju sa Polom Tibetsom, pilotom Enole Gej, iz avgusta 2012: https://www.theguardian.com/world/2002/aug/06/nuclear.japan).

.

Bez bilo kakve iluzije o tome da je doprinos Japana masovnom ubijanju i mučenju tokom Drugog svetskog rata bio više nego značajan, američki napad na Hirošimu pomerio je sve granice. U velikom zdanju u parku – Muzeju mira u Hirošimi (Hiroshima Peace Memorial Museum, ¥ 50, isto je u dinarima) podignutom 1955. godine i renoviranom 1994, moći ćete da vidite sav užas koji je pratio pad atomske bombe: fotografije grada i ljudi, maketu Hirošime sa mestom gde je bomba pala, originalne predmete, odeću i obuću stanovnika Hirošime – ugljenisane i izvitoperenih obličja (kutiju sa ručkom jednog školarca, dečiji tricikl koji se od količine vreline iskrivio, itd). Neke od fotografija su naročito potresne jer prikazuju ljude izložene radijaciji koji su nekoliko dana nakon fotografisanja, umrli. Eksponat koji u muzeju izaziva najviše simbolike je deo običnog belog zida jedne porušene zgrade, sa ostacima originalne „crne kiše“ (nastale od oblaka nuklearne prašine) kako se sliva, a koja je nekoliko sati nakon bombe pala na Hirošimu i od koje kasnije umrlo na hiljade ljudi.

.

Neki podaci koje u muzeju možete saznati, izuzetno su zanimljivi. Interesantno je da su Amerikanci navodno Hirošimu kao metu izabrali zbog toga što je bila jedan od retkih gradova u Japanu u kojem tada nije postojao ni jedan zarobljenički kamp sa Amerikancima, i tako osigurali da ni jedan njihov građanin ne postane žrtva bombe.

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi – prikaz mesta na koje je bačena atomska bomba – „Ground Zero“ © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi, originalni snimci atomske pečurke nakon pada bombe © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi – istopljeni i oblikom izvitopereni kućni predmeti, nakon eksplozije © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi, originalna radioaktivna „crna kiša“ koja je pala na grad nakon eksplozije atomske bombe (formirana iz atomske pečurke) i usmrtila na hiljade ljudi © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi © Ivana Dukčević

.

.

.

Ispred jednog dela muzeja, u parku se nalazi drvce kineskog platana (Firmiana Simplex), ograđeno i označeno tablom. U tekstu urezanom na tabli piše da iako je raslo samo 1,3 km od epicentra udara bombe, jedna strana drveta spržena dok je druga ostala neoštećena i nastavila da raste. U parku se nalazi još nekoliko stabala drveća koja su kao mitske ptice feniksi uspeli da opstanu i prežive (zbog čega ih nazivaju “Phoenix Trees”). I ona su nekada rasla na oko 1 – 2 km od mesta gde je pala bomba, a kasnije presađena u memorijalni park. Na njima se još uvek lepo vide “ožiljci” od eksplozije.

.

Nakon nešto više od 70 godina, u Hirošimi odavno više ne postoji stepen radijacije opasan po ljude. Zanimljivo, s obzirom na tvrdnje da tamo gde ovakva bomba padne treba oko stotinu godina da se saniraju posledice, u zemlji, i na ljudima. Uprkos dvema atomskim bombama i svemu što smo o radijaciji učili, Japanci su i dalje najdugovečnija nacija na svetu.

.

.

Veliko zvono mira iz 1964. godine © Ivana Dukčević

.

.

Mapa memorijanog parka mira © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni park mira, spomenik deci – žrtvama atomske bombe © Ivana Dukčević

.

.

Drvce kineskog platana koje je preživelo eksploziju © Ivana Dukčević

.

.

.

Osim radijacije koja je vremenom nestala, u Hirošimi i širom Japana nestale su i negativne emocije prema Americi. Ne samo da su nestale i da je Japan ovaj događaj ostavio iza sebe, već su Japanci u poslednjih par decenija postali neki od najvećih fanova američke kulture i često obožavaju gotovo sve što je američko. Mnogi od njih (naročito oni mlađi) imaju želju da na neko vreme odu i žive u Americi, zemlji koja je realno po mnogim kriterijumima (a naročito po stepenu kriminala) daleko ispod Japana, što se nekim strancima (naročito Evropljanima) nakon posete uređenom Japanu čini nejasnim. Suprotnosti su očigledno, privlačne.

.

Ukoliko imate vremena, u neposrednoj blizini centra grada nalazi se Muzej Mazde (Mazda Museum), čuvene japanske marke automobila iz Hirošime koji možete posetiti. U toku turističke sezone, svakog radnog dana možete se priključiti besplatnoj turi sa vodičem koja polazi u 10 h, ali svoju posetu prethodno morate rezervisati.

.

.

.

Reka Ota i Genbaku Dome © Ivana Dukčević

.

.

Hiljade papirnih origami ždralova, simbolišu decu poginulu prilikom pada atomske bombe. I danas, škole u Japanu oranizuju pravljenje venaca od ždralova i doniraju ih Memorijalnom parku mira u Hirošimi © Ivana Dukčević

.

.

Papirni origami venci sa ždralovima – simbol dece poginule prilikom pada atomske bombe © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni park mira u Hirošimi © Ivana Dukčević

.

.

Memorijalni muzej mira u Hirošimi / poruka i papirni ždralovi bivšeg američkog predsednika Baraka Obame, premešteni su zbog renoviranja jednog krila muzeja © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Miyajima – Itsukushima

.
(Sveto ostrvo Mijađima) – UNESCO

.

–

Na istoj tramvajskoj stanici (Genbaku Dome Mae Station) gde ste sišli za Hiroshima Peace Memorial, na istoj strani sačekajte tramvaj broj 2 i odvezite se dalje, do poslednje stanice (pojedinačna karta: ¥ 270, isto je u dinarima). Tramvaj prolazi na svakih desetak minuta i tačno 52 minuta putuje do poslednje stanice u predgrađu Hirošime (Japanci su izračunali i nema razloga za sumnju!), do mesta sa kojeg trajekti polaze na sveto ostrvo Mijađimu.

.

Hirošima, novi i stari tramvaj, na stanici Genbaku Dome Mae Station © Ivana Dukčević

.

.

Pogled iz tramvaja – reka Ota uliva se u Tihi okean, a u daljini se vide obrisi svetog ostrva Mijađime © Ivana Dukčević

.

.

.

Silaskom iz voza/tramvaja, pređite ulicu i na doku stanite u red za brodove koji takođe pripadaju Japanskim železnicama (JR – Miyajima Ferry). Nakon 10 minuta plovidbe, trajekt stiže do obližnjeg ostrva Mijađime (polasci su od 5.45 h na svakih pola sata, a od 8 h kreću na svakih 15 min, i to uvek: pun sat i 10, 25, 40 i 55 min…. Poslednji JR brodovi sa ostrva Mijađima ka kopnu kreću u: 19.30 / 20.00 / 20.42 / 21.25 i 22.14 h). JR Miyajima Ferry je uključen u JR Pass (inače košta ¥ 170, u jednom smeru).

.

Ulaz na dok za trajekte koji prevoze do ostrva Mijađime © Ivana Dukčević

.

.

Trajekt vozi 10 minuta do ostrva Mijađime (iza), a red s putnicima se pomera izuzetno brzo © Ivana Dukčević

.

.

Crveni torii i Hram Itsukušima (iza), na ostrvu Mijađimi © Ivana Dukčević

.

.

Na zvaničnoj internet stranici grada Hirošime namenjenoj turistima, piše da je Mijađima „Ostrvo gde Ljudi i Bogovi žive zajedno“. Nekada ne tako davno, pristup svetom ostrvu bio je strogo zabranjen svima koji nisu dovoljno „čisti“, a na njemu nije bilo dozvoljeno ni rođenje, niti smrt. Kriminalci, ljudi nedovoljno čestiti, žene u toku trudnoće i ciklusa.. i tu se spisak nije završavao. Srećom, danas ova pravila više ne važe, te ostrvo koje svojom dužinom (i visinom) pravi svojevrsnu branu prema pučini okeana, svakodnevno posećuje veliki broj domaćih turista i izuzetno veliki broj stranaca.

.

Nadomak doka gde pristižu trajekti, u Hramu-svetilištu Itsukušima (Itsukushima Shrine, svakodnevno 6.30 – 17.30 h, ¥ 300), često se održavaju do tančina „režirana“ moderna venčanja sa mladencima odevenim u tradicionalne kostime, a u okviru hrama se nalazi se i najstarija pozornica No teatra u Japanu. Itsukušima se nalazi u malom zalivu sa peščanom plažom koju tokom plime prekrije voda, te jarko narandžasto-crveni hram na stubovima dva puta dnevno postane „plutajući“. 

 

.

.

 

Ostrvo Mijađima u aprilu (turistički deo ostrva i hramovi, nalaze se na strani ostrva koja gleda ka kopnu) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Ostrvo Mijađima, Hram Itsukušima i crveni torii © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Šinto-budistički sveštenik u Hramu Itsukušimi © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Hram Itsukušima i crveni torii za vreme oseke © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Hram Itsukušima © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Tradicionalno pročišćenje vodom pre ulaska u hram © Ivana Dukčević

 

.

.

Na peščanom žalu stotinak metara ispred hrama nalazi se jedno od najslikanijih mesta u Japanu, kapija ulaza na sveto mesto prema japanskom šinto-budizmu – čuveni crveni Itsukushima torii. Kapija visine 16 metara koja na četiri noge stoji u vodi (za vreme plime) i na suvom, u pesku (za vreme oseke), jedno je od najsvetijih mesta u Japanu.

.

Japanci ovde dolaze i u vreme oseke pokušavaju da na horizontalni deo toriija prebace „petojenac“(novčić od 5 jena), japanski „petoparac za sreću“ (prepoznaćete ga po rupi u sredini i izostanku denominacije) prethodno poželevši želju (prema drugoj verziji, trebalo bi petojenac ubaciti ispod nivoa mora, u temelje nogu kapija, i nadati se da će se tu i zadržati!). Ispunjenje ovog teškog zadatka ne uspeva baš svakome, tako da ukoliko petojenac ne prebacite na torii druga opcija je da ga ugurate u neku od pukotina drvenog toriija, ispucalih tokom vremena. Videćete da ni ovo nije lako, jer je najveći broj pukotina mahom već ispunjen novčićima! Kada voda za koji sat nadođe, nikada nećete saznati kako će vaša parica (i želja) „završiti“, iako neki tvrde da voda u stvari i treba da sa sobom povuče i „odnese“ želju, kako bi se ispunila.

 

.

.

 

Ostrvo Mijađima, crveni torii hrama Itsukušime za vreme oseke © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Neuspešne tehnike bacanja „petojenca“ (novčića) na torii koje koriste gaijin (gaiđin – jap. „stranci“), izazivaju smeh lokalaca 🙂 Ipak, za utehu, u pesku pored toriija nalazi se na hiljade petojenaca koji nisu dospeli na prečku kapije!

.

.

 

 

 

Ubacivanje „petojenca“ za sreću, u pukotine drvenog, crvenog toriija © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Posetu ostrvu Mijađimi možete organizovati tako da u jednom danu prisustvujete i plimi, i oseki, i vidite crveni torii u oba izdanja. Kao i na nama bližem Atlantiku, razlika između plime (ujutro i uveče) i oseke (u središnjem delu dana) Tihog okeana je izuzetno velika i često neočekivana. Ovo je još izraženije u toku mladog ili punog meseca, kada se putanje Meseca i Sunca poklope pa plima nadođe oko 10 – 11 h i ponovo posle 17 – 18 h. Ukoliko ste u Hirošimi na jednodnevnom izletu, savet je da prvo obiđete Memorijalni park mira i onda se u uputite ka ostru Mijađimi, sa ciljem da tamo ostanete do zalaska sunca. Tako ćete torii videti u oba izdanja – od podneva do kasnog popodneva u vreme oseke, a zatim i za vreme plime. U Japanu postoji sajt gde možete pratiti podatke o kretanju plime/oseke i o tome kako utiču na torii, na Mijađimi.

.

Mijađima je jedno od nekoliko mesta u Japanu (drugo je stara prestonica Nara, gde slobodno žive Japanski jeleni koji se šetaju između turista i ostaju zabeleženi na njihovim fotografijama. Ukoliko na ostrvu imate više vremena, iza hrama Itsukušima, na kraju uličice postoji žičara koja vodi na vrh brda Misen, u Momijidani park sa majmunima i njihovim hramom (svakodnevno, 9 – 16.30 h /  ¥ 1000 u jednom smeru, ¥ 1800 povratna). Sa vrha brda, umesto žičarom možete se prošetati i sići dole jednom od tri staze (na primer: Daisho-in).

.

.

.

Ostrvo Mijađima, Japanski jeleni koji slobodno šetaju ostrvom © Ivana Dukčević

.

.

Ostrvo Mijađima © Ivana Dukčević

.

.

Pauza za ručak – japanska brza hrana ujedno je i zdrava hrana: kukuruz na štapiću, hobotnica i škampi u obliku cveta na štapiću, pržene i pohovane loptice ostrige kao ražnjić, pomfrit, sladoled od crnog susama ili zelenog čaja… © Ivana Dukčević

.

.

Ostrvo Mijađima, brza hrana na japanski način – sveže skuvane/pečene ostrige © Ivana Dukčević

.

.

Ostrvo Mijađima, stanica rikši © Ivana Dukčević

.

.