.

.

O Londonu…

.

.

.

.

Bele kuće pretežno u neoklasičnom stilu, uz poneki detalj u crvenoj i crnoj boji, i jednobojna, besprekorno ošišana zelena trava, tipične su boje Londona i velikog dela Engleske. Crni detalji odnose se na crne, londonske taksije (London cab), kao i gvozdene, sa visokim sjajem ofarbane ograde kuća u centralnom delu grada. Crveni detalji pak pripadaju čuvenim londonskim autobusima na sprat (double-decker), poštanskim sandučićima i telefonskim govornicama, koje danas retko ko koristi i verovatno služe još samo kao deo obaveznog turističkog dekora.

.

.

.

.

London – The Beatles mural © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Londonu (ISBN 978-86-7722-432-5), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on London (ISBN 978-86-7722-432-5), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

Glavni grad Engleske jedan je od dvadeset najvećih gradova planete. Shodno tome, ali i zbog činjenice da je do pre stotinak godina bio centar jedne od najjačih kolonijalnih sila, već više decenija privlači ljude iz čitavog sveta.

.

Osim u početku najčešćih Indijaca, Pakistanaca (stanovnika iz bivših kolonija), a zatim i drugih, na primer Kiprana ili Kineza, London je danas pravi multinacionalni i multikonfesionalni grad. Ovu raznolikost najbolje ćete primetiti na samim ulicama grada, ili još bolje – u londonskom metrou. Ako obratite pažnju na ljude koji se njime voze, shvatićete da je svaka treća, ili eventualno četvrta osoba pripadnik druge rase ili nacije, ali najverovatnije i u isto vreme – engleski državljanin (druga, ponekad i treća generacija).

.

.

.

London, Piccadilly Circus © Ivana Dukčević

.

.

London Underground – Tube © Ivana Dukčević

.

.

Različitost i sklonost eksperimentisanju, kroz istoriju je dovela Engleze ne samo do novih pravaca u modi (Vivienne Westwood, John Galliano, Alexander McQueen…), ili muzici (Beatles, Rolling Stones, David Bowie, Punk, Rock…), već i do najvećih naučnih otkrića.

.

Iako je sličan izum postojao još u antičkom periodu (drevnoj Aleksandriji), tek krajem XVIII veka Džejms Vat (James Watt) iz engleskog grada Birmingema (Birmingham), usavršio je parnu mašinu. Ovaj pronalazak bio je zamajac industrijskoj revoluciji, 1822. doveo do pronalaska voza i podizanja fabrika, čime su skoro preko noći, prvo Engleska, a potom i čitava Evropa (i Amerika) kročili u Novi vek.

.

.

Između ostalog zahvaljujući bogatstvu iz njenih kolonija, tokom XVIII i XIX veka, Engleska je postala jedna od najmoćnijih i najbogatijih država na svetu. Novac je podsticao razvoj pronalazaka u nauci, u vreme kada su na istorijsku scenu stupali Čarls Darvin, Isak Njutn ili Majkl Faradej. Pronalazak parne mašine i industrijska revolucija, vinuli su Englesku u sam vrh najmoćnijih zemalja sveta, na kojem se nalazi i dan danas.

.

I danas je London jedan od najvažnijih centara najvećih svetskih zbivanja. Spoj tradicije i savremenih tokova privlači veliki broj ljudi, te ne čudi što se Engleska već izvesno vreme nalazi na 7. mestu na svetu, po broju poseta stranih turista. Osim lepota same zemlje i njenih univerzitetskih centara, najveći deo turista ipak posećuje glavni grad London. Grad važi za interesantnu mešavinu stare i moderne arhitekture, u kojem možete posetiti izuzetne državne muzeje, umetničke galerije, pozorišta, koncertne dvorane, obaviti odličan šoping, ili otići na neki koncert.

.

.

.