.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

.

Jedan od nekoliko najprestižnijih muzeja grada i ujedno najčuvenijih muzeja sveta, nalazi se u centru Londona. Postavka obuhvata veliku kolekciju evropskog slikarstva, pretežno ulja na platnu iz perioda između XIII i XX veka, podeljenu na četiri celine: XIII – XV vek, XVI vek, XVII vek, i XVIII – XX vek. Muzej je otvoren 1838. godine, 14 godina pošto je engleski Parlament odlučio da po ceni od £ 57.000, otkupi prestižnu zbirku slika imućnog bankara Angerštajna (John Julius Angerstein), kolekcionara umetničkih dela. Zbirka koju je čuvao uramljenu na zidovima soba svoje kuće, a koja je ličila na pravi pravcati muzej, sastojala se iz dela italijanskih majstora renesanse, platna holandske i flamanske škole, i nekoliko umetničkih dela engleskog slikarstva.

 

Danas se u galeriji nalaze neke od klasičnih slikarskih dela neprocenjive vrednosti, kao što su: „Portret Arnolfinijevih“ Jan Van Ajka (Jan van Eyck), „Venera i Mars“ Botičelija (Sandro Botticelli), „Dužd Leonardo Loredan“ Đovanija Belinija (Giovanni Bellini), Rembrantov autoportret, „Madame Montessiere“ Dominik Engra (Jean Auguste Dominique Ingres), „Suncokreti“ Van Goga (Vincent Van Gogh), Karavađova (Michelangelo Merisi da Caravaggio) „Večera u Emausu“, ali i mnoga dela Direra, Leonarda da Vinčija, Mikelanđela, Brojgela, Rafaela, Ticijana, Holbajna, Velaskeza, Rubensa, Vermera i drugih. Poznati muzej Galerija Tejt (Tate Gallery), prvobitno je bio u sastavu Nacionalne galerije, ali je 1955. izdvojen i postao je posebna institucija kulture.

 

INFO: Trafalgar Square / metro (i železnička) stanica: Charing Cross (Bakerloo Line i Northern Line) / Svakodnevno, 10 – 18 h, osim petkom: do 21 h / Ulaz je besplatan, donacije su poželjne, ali nisu obavezne.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

Piccadilly Circus / Skver Pikadili i okolina

.

 

Skver Pikadili, mesto na kojem se u centru grada razdvajaju delovi Vest End (West End) i Vestminster (Westminster), i jedan je od najpoznatijih delova Londona. Sagrađen je 1819. godine, kako bi povezao komercijalne ulice Ridžent (Regent Street) i Pikadili. Naziv „pikadili“ potiče još iz XVII veka, kada je u ovom kraju tada čuveni krojač Robert Bejker pravio bele, štirkane kragne („piccadills“) koje su u čitavoj Evropi bile obavezan deo odeće gospođa i gospode, u prvoj polovini XVII veka. Skver je najpoznatiji po spomeniku sa bronzanom statuom Erosa koji razapinje strelu, i polukružnom zgradom u pozadini na kojoj se bez prestanka smenjuju ogromne, pokretne neonske reklame. Pre stotinak godina, autor bronzane skulpture, Alfred Gilbert, hteo je da izradi statuu Anterosa, po legendi – Erosovog brata blizanca, ali su je stanovnici Londona jednostavno prozvali – Eros, i tako je ostalo do danas. U maju 2012, žica na luku Erosa morala je da bude zamenjena novom, pošto su je pokidali turisti koji su želeli da priđu bliže statui. Na skveru je sve do kraja 80-tih godina XX veka stajala i fontana (Shaftesbury Memorial Fountain), ali je kasnijom rekonstrukcijom uklonjena.

.

.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Regent Street / Ulica Ridžent 

.

 

Ulica Ridžent počinje zapadno od kraja Soho, od skvera Pikadili (Piccadilly Circus) i završava se na raskrsnici Oxford Circus, sa Ulicom Oksford (Oxford Street). Ulica je nastala prilikom izrade prvog urbanističkog plana grada, između 1811. i 1825. godine, i od početka joj je dodeljena komercijalna namena. Ova otmena ulica u neobarokonom stilu (mešavina italijanske renesanse i baroka, i francuskog baroka i rokokoa), u početku je nosila naziv New Street („Nova ulica“). Prepoznatljiva je po grandioznim, belim zdanjima identične veličine, isklesanih od portlandskog kamena. Počev od 1954. godine, ulica Ridžent se pred Božić tradicionalno ukrašava lampionima i novogodišnjom dekoracijom.

 

Danas je ulica Ridžent jedna od najpoznatijih šoping ulica Londona, s relativno skupljim, firmiranim radnjama različitih svetskih brendova. Važi za ulicu otmenije kupovine od one u Ulici Oksford (Oxford Street). Iako u Ulici Ridžent ipak sve radnje nisu ekskluzivne (barem ne kao one u kraju Najtsbridž – Knightsbridge), osim ogromne radnje Apple Store, u njoj možete kupovati u prodavnicama: Ferrari Store, Michael Kors, Lacoste, Armani, Omega, Hugo Boss, Tomi Hilfiger, Duchamp, Brooks Brothers, Burberry, Swarovski, Godiva, Benetton, Barbour, Superdry, Hawes & Curtis, Timberland, Levi’s, ali i u švedskom lancu robnih kuća H & M, japanskom Uniqlo, radnjama: Esprit, Jaeger, Mango, Zara, Lush, itd.

 

.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

U središnjem delu Ulice Ridžent, s zapadne strane, u Ulici Bond (Bond Street) na broju 34 – 35, nalazi se jedna od dve najpoznatije aukcijske kuće na svetu, Sotbis (Sotheby’s). Godine 1744, Sotheby’s je osnovao londonski knjižar Semjuer Bejker (Samuel Baker) održavši prvu aukciju knjiga iz biblioteke Ser Džona Stenlija. Danas se ekspoziture ove čuvene aukcijske kuće mogu pronaći širom sveta, ali se originalna nalazi u centru Londona.

 

Otpilike u istom, središnjem delu ulice Ridžent, ali s istočne strane, paralelna sa njom nalazi se mala, pešačka Ulica Karnabi (Carnaby Street). Iako danas ni malo ne liči na ulicu alternativnih modnih i muzičkih pravaca – što je bila počev od 1960-tih, sve do 1980-tih godina, i dalje je posećena, komercijalna ulica s radnjama i pabovima. Ulica Karnabi bila je poznata po prvoj radnji Meri Kvant (Mary Quant), koja je 60-tih godina XX veka izmislila mini-suknju, posetama grupa Who i Rollingstones, hipi i punk pokretima. U aprilu 1966, u američkom magazinu „Time“, ulica je opisana ovako: „Možda ništa drugo ne ilustruje svingerski London bolje od uzane, tri bloka duge ulice Karnabi, koja je prepuna modernih butika, u kojima devojke i momci, jedni drugima kupuju odeću“.

.

INFO: Metro stanica: Piccadilly Circus (Piccadilly Line i Bakerloo Line) ili: Oxford Circus (Victoria Line, Central Line i Bakerloo Line)

.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Carnaby Street © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

Oxford Street / Ulica Oksford

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

.

Zapadno od centra…

.

.

.

Hyde Park / Hajd park

.

.

Jedan od tri najpoznatija gradska parka u centru prestonice, Hajd park (Hyde Park), ujedno je i najveći park u Londonu. Zajedno s Kensington Gardens (u sklopu istočnog dela parka) i ostalim parkovima: Green Park, St. James Park i Regent’s Park u centru grada (i nekim manje poznatim – prigradskim: Richmond Park, Bushy Park i Greenwich Park), Hajd park spada u red takozvanih Kraljevskih parkova. Naime, nekada su ove zelene površine bile nedostupne običnim ljudima, i služile isključivo kao lovišta kraljevske familije. Park je osnovan sredinom XVI veka, a osnivačem parka smatra se čuveni kralj Henri VIII. Sve do sredine XVII veka, park je bio kraljevsko lovište jelena, iako su se neki delovi postepeno otvarali za posetu. Godine 1851, u parku je povodom Svetske izložbe konstruisana Kristalna palata, u kojoj su prikazana tadašnja svetska dostignuća nauke i tehnike.

 

Hajd park je površina pravougaonog oblika, s dva jezera – jednim manjim na jugoistoku, i drugim velikim u sredini – Serpentine, koje praktično deli park na dve celine. Iako je na primer, svojom površinom od ukupno 253 hektara (Hajd park: 142 Ha i Kensington Gardens: 110 Ha), površinom manji od njemu sličnog, njujorškog Central parka (341 Ha), ovaj zeleni prostor na primer, nešto je veći od površine Kneževine Monaka. Hajd park je mesto gde se održavaju rok koncerti i sportske manifestacije, gde na predivno održavanim travnjacima, u hladu drveća, londonske porodice ili grupe prijatelja dolaze na piknik, ili da jašu konje. Na velikom jezeru Serpentin, od juna do septembra moguće je plivati, ili veslati. U istočnom delu parka, iznad jezera se proteže staza za vožnju bicikala i rolera, pa se Hajd park na izvestan način, može opisati i kao pandan beogradskoj Adi Ciganliji, u samom centru grada.

.

.

.