.

.

LONDON

.

Šekspirov Teatar Gloub

.

.

.

.

.

.

„All the world’s a stage and All the men and women merely players“

.

(„Čitav svet je pozornica na kojoj svako igra svoju ulogu“ – Šekspir)

.

.

.

 

Na obali Temze u Londonu, krajem XVI veka, podignuta su prva moderna pozorišta nakon onih nastalih u antičkoj Grčkoj, koja su tokom srednjeg veka bila zabranjena. Iz Šekspirovih drama, u engleski jezik prvi put je (iz grčkog i iz latinskog) ušlo čak 2000 novih reči. kroz dijaloge i opise u svojim dramama, Šekspir JE praktično „izmislio“ engleske reči: „excitement“ (uzbuđenje), „birthplace“ (mesto rođenja), „upstairs“ (uz stepenice), „priceless“ (neprocenjivo), i mnoge druge, koje su tada bile nove, a danas su u upotrebi, u okviru savremenog engleskog jezika.

.

.

.

.

 

Globe Theatre © Ivana Dukčević

Globe Theatre © Ivana Dukčević

 

.

.

.

Pozorište kakvo poznajemo danas, izmišljeno je u IV veku pre naše ere, u antičkoj Grčkoj. Pojavom hriščanstva, nekoliko vekova kasnije, zabranjivano je i postepeno zaboravljeno. Antičko pozorište u Englesku su doneli osvajači – stari Rimljani, a s padom njihovog carstva, nestalo je i pozorište u tom obliku. Tek u drugoj polovini XVI veka, na južnoj obali Temze, odmah izvan nekadašnjih gradskih zidina, posle više od hiljadu godina, 1577. proradilo je prvo moderno pozorište po imenu „The Theatre“. Teatar je osnovala trupa Džejmsa Barbidža (James Burbage), pod patronatom same kraljice Elizabete I. Desetak godina kasnije, na južnoj obali reke otvoreno je još jedno poznato pozorište – „Rouz“ („Rose“). S obzirom da je doživelo neočekivanu popularnost, do kraja XVI veka u blizini su počela da niču i druga. Jedno od njih, „Pozorište Gloub“ („Globe Theatre“) prvobitno osnovano 1599, oformila je trupa pod pokroviteljstvom Lorda Čemberlena (Lord Chamberlain), koju su sačinjavali Vilijem Šekspir – dramski pisac, i sinovi Džejmsa Barbidža od kojih je Ričard Barbidž (Richard Burbage) bio čuveni glumac svog vremena. Tokom svoje kratke istorije, pozorište je srušeno u požaru i od istih drvenih greda sazidano je na drugom mestu, ali je zahvaljujući popularnosti jednog od vlasnika, ušlo u istoriju.

.

Sredinom 80-tih godina XX veka, američki glumac i reditelj Sem Vanamejker (Sam Wanamaker) pokrenuo je međunarodnu inicijativu da se u Londonu, 200 metara severozapadno od mesta na kojem je stajalo početkom XVII veka, rekonstruiše nekadašnje pozorište „Gloub“. Mnogi poznati ljudi svetskog šou biznisa, dali su donacije u prilog tome i njihova imena danas se nalaze uklesana u pločniku, na platou oko ulaza u sam teatar. Na žalost, sam Vanamejker nije doživeo kraj rekonstrukcije. Sredinom 1980-tih, u blizini današnjeg pozorišta pronađeni su ostaci pozorišta „Rouz“, koji su graditeljima i arhitektama dali ideju o tome kako su pozorišta onog vremena izgledala, što im je prilično pomoglo u rekonstrukciji. 

.

.

.

.

.

ULAZNICE (muzej + tura sa vodičem): Odrasli: £ 17, deca 5 – 15 godina: £ 10 /  www.shakespearesglobe.com

Moderni „penistinkersi“ u parteru Pozorišta Gloub © Ivana Dukčević

 

Viljem Šekspir rođen je krajem aprila 1564. u mestu Stratford na reci Ejvon (Stratford-upon-Avon), u blizini današnjeg Birmingema, od majke Meri Arden (Mary Arden) iz imućne porodice, i oca Džona, rukavičara. Ispostavilo se da se Džon osim rukavičarskog posla bavio i zelenašenjem, ali i ilegalnom preprodajom žita. Vremenom, od ilegalnog posla uspeo je da se obogati i postane jedan od najvažnijih ljudi u gradu, što ga je kasnije dovelo i do mesta gradonačelnika. Kasnije je zabeleženo i da je radio kao degustator piva.

.

Zahvaljujući novcu, za razliku od mnoge druge stratfordske dece, Viljem je imao mogućnost da se školuje i stigne do koledža. Međutim, izgleda da ni mladi Vilijem nije bio nevešt. Kada mu je bilo 18, oženio se En Hatavej (Ann Hathaway), ćerkom bogatog farmera iz okoline Stratforda, kojoj je bilo 26 kada je s Vilijemom ostala u drugom stanju. Viljem i En imali su ćerku Suzanu (Susanna) i blizance Džudit i Hamneta (Judith i Hamnet – ne Hamlet!). Sin je umro kada mu je bilo 11 godina, a njegova sestra bliznakinja rodila je trojicu sinova, od kojih nijedan nije imao svoju decu. Jedino je najstarija ćerka iza sebe ostavila takođe ćerku, koja nije imala naslednike. Iako je imao troje dece, već u drugom kolenu Šekspirova loza se potpuno ugasila.

.

Iako je Šekspir umro pre oko 400 godina, u vreme kada su se u Britaniji podaci uveliko već vodili i veliki broj detalja o njegovom životu je bio poznat, između 1585. i 1592. godine, gubi mu se svaki trag. Zna se da je 1585. još uvek živeo sa porodicom u Stratfordu, u ulici Henli (Henley Street), a da je 1592. već bio poznati dramski pisac u Londonu. U ono vreme, pozorišne predstave imale su strogu podelu na: tragedije, komedije i istorijske drame. Ove poslednje, najčešće su opisivale važne detalje iz života određenih kraljeva, ili ratova koje su vodili.

.

Krajem 1590-tih, naročito posle Velike epidemije kuge u Londonu (1594), Viljem Šekspir stupio je na istorijsku scenu, a njegova karijera krenula uzlaznom putanjom. U početku je bio pozorišni pisac, kasnije vlasnik jednog od teatra (Globe Theatre, 1599), ali i glumac u epizodnim ulogama svojih komada. Već posle nekoliko godina, njegova pozorišna trupa postala je omiljena trupa kraljice Elizabete I, a kasnije i kralja Džejmsa I. Smatra se da je prva Šekspirova drama, postavljena na scenu pozorišta u Londonu bila istorijska drama iz tri dela „Henri VI“. Osim što je bio dramski pisac, Šekspir je važio i za veoma uspešnog pisca soneta i ljubavnih poema.

.

Posle uspeha postignutog u Londonu, nekoliko godina pre smrti, Viljem Šekspir vratio se porodičnom životu u Stratfordu na reci Ejvon. Pored imanja na kojem je živela njegova unuka, kupio je kuću, drugu po veličini u gradu („New Place“), gde je 23. aprila 1616. (moguće i na dan svog rođendana), umro. Interesantno je da je istog dana, iste godine, u Španiji umro verovatno drugi najpoznatiji pisac svih vremena, Migel de Servantes (Miguel de Cervantes), zbog čega su Ujedinjene Nacije ovaj dan proglasile Međunarodnim Danom Knjige.

Tokom boravka u Engleskoj, kupili smo nekoliko knjiga iz čuvenog komičnog, crnohumornog serijala „Horrible histories“, namenjenog školskoj deci, čija namena je bila da zavole istoriju, a čiji je autor pisac i pozorišni reditelj Terry Deary (serijal knjiga je kasnije pretočen u TV serijal). Na neverovatno zanimljiv i kreativan način, i uz veliko znanje, knjige opisuju život antičkih Grka i Rimljana, Normana i drugih, ali i onog u Šekspirovo doba. U ove dve knjige, opisan je veliki broj zanimljivih podataka iz života Šekspira © Ivana Dukčević

.

.