.
.
.
.
.
OBALA ATINE
.
Od Pireja do Vuljagmenija
.
.
.
Prestonica Grčke nalazi se na samom jugu velikog poluostrva Atike, u zapadnom delu obale – Saronskom zalivu. U antičko vreme, atinska luka nadomak obale bio je Faliron, pet kilometara jugozapadno od Akropolja i Agore, centra stare Atine. U V veku pre nove ere, čuveni general Temistokle odlučio je da nešto severnije poluostrvo Pirej, koje je plavljenjem često postajalo ostrvo, nasipanjem zemlje poveže s dve okolne obale, i spoji s kopnom. Dodatno, gradske zidine Atine proširene su i na novu luku, tada zasebno mesto.
.
.
.
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center, zdanje Opere © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi, Vouliagmeni (Vuljagmeni) © Ivana Dukčević |
.
.
 |
|
|
U saradnji sa…
Turistička organizacija Atine i regije Atike
.
.
.
.
Obala Atine
.
Danas je luka Pirej potpuno spojena s Atinom i deo je grada. Prema broju putnika, četvrta je najprometnija luka Evrope, i spada u dvadeset pet najvećih luka po prometu teretnog saobraćaja. Ukoliko iz Atine trajektom ili hidrogliserom putujete ka nekom od grčkih ostrva ili lukama Mediterana, zaplovićete iz Pireja. Minoan Lines, Blue Star Ferries, Hellenic Seaways, Anek Lines i Super Fast Ferries, samo su neki od inaziva grčkih kompanija koje krstare Egejskim morem i putnike prevoze do Kiklada, ostrva Jonskog mora i ostrva Dodekaneza, ali i do Turske i Italije. Mikrolimano i Marina Floivos, samo su neki delovi Pireja, gotovo zasebnog grada, moderno uređene uvale sa jahtama, restoranima i šetalištima. U Pireju se nalazi i Peace & Friendship Stadium (SEF), stadion koji je obnovljen i korišten za vreme Olimpijskih igara 2004. godine.
.
.
.
.
.
 |
| Panorama Pireja s vrha kluturnog centra i Opere Stavros Niarchos Foundation Cultural Center © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Luka Pirej, pogled s trajekta © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Luka Pirej, super-brzi trajekt za ostrvo Krit © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Nedaleko od Pireja, na mestu nekadašnje drevne luke Falirona, 2016. godine otvoreno je jedno od najmodernijih zdanja Evrope – Stavros Niarchos Foundation Cultural Center (SNFCC). Tokom 2017. imućni darodavac gospodin Niarhos predao je zdanje novog atinskog kulturnog centra, grčkoj državi. U dve glavne, međusobno spojene zgrade ovog kompleksa, danas se nalaze najsavremenija Nacionalna Opera, kao i Nacionalna biblioteka Grčke, premeštena iz starog zdanja u centru, sa preko 750.000 naslova. U foajeu biblioteke povremeno se organizuju koncerti klasične i evergrin muzike, dok se u prizemlju između dva zdanja smestila velika suvenirnica i moderna kafeterija.
.
Na vrhu Opere, s platoa se pružaju panoramski pogledi na obližnju obalu, Pirej i još dalje, do ostrva Salamine i Egine, u Saronskom zalivu. Krov Nacionalne biblioteke pretvoren je u park, i postepeno se u smeru ka centru „spušta“ na nivo zemlje. U ovoj bašti, među klupama se nalaze zasadi mirisnog, mediteranskog začinskog bilja.
.
Ispred kompleksa, nalazi se 400 metara dugo, izduženo veštačko jezero, ispunjeno morskom vodom (obala se nalazi udaljena oko stotinu metara). Dubine samo metar i po, jezero je tokom leta prepuno mladih Atinjana koji na njemu uče da jedre na dasci. U delu kod glavnog platoa, nalazi se mali ring sa ledom, za klizanje u zimskom periodu.
.
.
.
.
.
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center, zdanje Opere © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center, na vrhu Opere © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center, džez koncert u holu Nacionalne biblioteke © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Stavros Niarchos Foundation Cultural Center, skulptura u prostoru u holu Nacionalne biblioteke © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Južnije od Pireja, duž krajnje zapadne obale Atike, nižu se zvučna atinska predgrađa – Glifada, Vuljagmeni (Vouliagmeni), i Vula (Voula). Glifada je najstarija od svih, mesto prvih uređenih prestoničkih plaža, do kojih se danas može stići i tramvajem iz centra grada. Plaže i noviji najluksuzniji hoteli nalaze se i u Vuljagmeniju, delu grada koji se smatra jednim od najluksuznijih u Atini. Osim u Kifisiji (atinsko Dedinje), Vuljagmeni je vremenom postao mesto gde žive neki od najimućnijih stanovnika prestonice. Najinteresantniji deo Vuljagmenija čini termalno jezero Limni Vouliagmenis podno stenovitih brda, rezultat kraškog terena i podvodnih pećina, kao i ponornice koja teče ispod planine Himetus (Hymettus). Na samo stotinak metara od mora, slatkovodno jezero deluje potpuno nestvarno i važi za izuzetno popularno mesto gde se tokom letnje sezone, na drvenim platformama pod suncobranima i na ležaljkama traži mesto više.
.
.
.
.
.
.
 |
| Vouliagmeni (Vuljagmeni), termalno jezero |
.
.
.
.
Blizu mesta s kojeg se prema antičkoj legendi, pre više od dve i po hiljade godina pogrešno protumačivši crna jedra na brodu svog sina, princa Tezeja, u more bacio ožalošćeni kralj Atine, Egej (i more zbog toga nazvano po njemu), nalaze se ostaci Hrama boga Posejdona (Cape Sounion / Aκρωτήριο Σούνιο), iz V veka pre nove ere. Iako nije od posebnog istorijskog značaja, ovo mesto važi za jedno od najromantičnijih u Atini, jer se po mnogim Grcima, s rta, kroz stubove hrama može posmatrati jedan od najlepših zalazaka sunca na svetu. Možda je popularnosti ovog mesta doprinela i činjenica da je na jednom delu hrama, u mermeru pronađen ugraviran potpis za koji se pretpostavlja da pripada najvećem engleskom romantičarskom pesniku Lordu Bajronu (1788 – 1823), borcu za grčku nezavisnost od Turaka, koji je u svojoj poemi „Grčka ostrva“, u tri stiha i sa puno emocija opisao Rt Sunion.
.
.
.
.
 |
| Hram Posejdona na rtu Sunion |
.
.
.
.
.
Tokom posete Vuljagmeniju, bili smo gosti Hotela Margi (Litous 11, Vouliagmeni 166 71), jednog od najlepše uređenih hotela atinske rivijere, u koji na ručak, večeru ili raskošni spa tretman, veoma često svraćaju stanovnici prestonice. Osim predivno uređenih soba, apartmana i još lepših terasa s pogledom na more ili šumu, u hotelu ističu i da je glavni šef kuhinje ovog hotela, gospodin Giakalis dobio prestižne kulinarske nagrade. U prednjem delu hotela nalazi se bazen, noću predivno osvetljen.
.
Nekoliko kilometara u kopnu, hotel poseduje privatnu farmu (The Margi Farm), na kojoj se uzgajaju sve organske namirnice u bogatoj restoranskoj ponudi – voće, povrće, začinsko bilje i masline, i na kojoj se među voćnjacima, mogu organizovati okupljanja i svečanosti. Na farmi su i štale sa domaćim životinjama, kozama i magarcima, kao i kokošinjac odakle gosti hotela direktno dobijaju sveža jaja za doručak.
.
.
.
.
.
 |
| Hotel Margi, otvoreni bazen © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi, unutrašnji bazen © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Hotel Margi © Ivana Dukčević |
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).
.
.
.
Atina Pirej, Atina Pirej, Atina Pirej, Atina Pirej, Atina Pirej