Devojčica prodaje lutke ispred napuštene jermenske crkve, na ulazu u podzemni grad Derinkuju © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“(ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez prethodne dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

.

.

.

.

.

.

.

.

Jedan od četiri (od ukupno osam) pronađenih nivoa ispod zemlje, u podzemnom gradu Kajmakli

.

.

.

.

.

.

.

.

Podzemni gradovi Kapadokije spadaju u specifične ljudske naseobine, zbog čega su zajedno sa „vilinskim dimnjacima“ vulkanskih stena 1985. proglašeni delom Uneskove kulturne baštine. Na području šire Kapadokije pronađeno je 37 podzemnih gradova, od kojih je za sada samo desetak otvoreno za posetu, ali se veruje da ih ima barem stotinu i da bi pažljivim iskopavanjima ispod svakog većeg sela na području Kapadokije mogao da se pronađe barem jedan podzemni grad. Za ovu tvrdnju postoje i pisani dokazi o tome da je u podrumu gotovo svake seoske kuće Kapadokije postojao tajni prolaz koji je vodio do lavirinta podzemnog grada. Ovim putem, meštani su u roku od nekoliko minuta – sa neophodnim stvarima, namirnicama, čak domaćim životinjama, mogli da se sakriju od neprijateljske vojske. Kada bi ušli u selo, zbunjeni osvajači bi mogli samo da konstatuju da je selo napušteno, zbog čega najčešće ne bi bilo srušeno.

.

Među nekoliko najpoznatijih podzemnih gradova Kapadokije spadaju: Tatlarin (oko 20 km zapadno od Nevšehira); Özkonak (14 km severoistočno od Avanosa, sa 10 spratova ispod zemlje od čega je 4 otvoreno za posetu); Mazı (18 km južno od Urgupa); Gaziemir (10 km severno od Guzel-jurta); Kaymaklı (20 km južno od Nevšehira) i Derinkuyu (30 km južno od Nevšehira).

.

Ono zbog čega se ove naseobine i nazivaju podzemnim gradovima i što ih razlikuje od pećina, jeste činjenica da je u utrobi zemlje u periodu od skoro dva meseca, na velikom prostoru – uz podzemne bunare i odličan sistem ventilacije, moglo da živi i radi nekoliko hiljada ljudi. Ova organizacija prostora mogla bi se uporediti sa soliterom od na primer 8 – 10 spratova, koji je umesto u visinu građen u dubinu, ispod zemlje. Kada bi opasnost prošla, na stotine ljudi kroz iste tajne prolaze podruma svojih kuća vraćalo bi se svojim napuštenim domovima.

.

Jedan od poznatijih stanovnika Kapadokije bio je najčuveniji arhitekta Osmanskog carstva, preobraćeni hrišćanin Grk Mimar Sinan (XVI – XVII vek) poreklom iz sela severoistočne Kapadokije, koji je tokom svoje karijere glavnog osmanlijskog graditelja – za vreme čak tri turska sultana, bio inspirisan podzemnim domovima svog zavičaja.

Najstariji očuvani zapis o podzemnim gradovima Kapadokije je Ksenofonov, iz IV veka pre naše ere. U spisu govori o ljudima iz Anadolije koji su ispod kuća izdubili hodnike, čime su podrume svojih kuća međusobno povezali. Pisao je i o tome da su meštani napravili ulaze u pećine u obliku bunara u koje su se spuštali merdevinama, dok su domaće životinje ulazile u podzemne gradove kroz tunele.

.

.

.

.

.

.

Mapa podzemnog grada Derinkuju (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Mesto Urgup, s leve strane se vide kuće uklesane u stenama © Ivana Dukčević

.

.

.

Podzemni grad Derinkuju

Derinkuyu Yeraltı Şehri

.

.

Jedan od ukupno 37 i do sada najdublji pronađeni podzemni grad Kapadokije nosi naziv Derinkuju (UNESCO), čiji najdublji pronađeni nivo iznosi osamdeset pet metara ispod nivoa zemlje i ima površinu od četiri kvadratna kilometra. Do sada je u njemu pronađeno osam nivoa (spratova) ispod zemlje gde je moglo da se smesti i živi nekoliko hiljada ljudi. U podzemnim prolazima i na nivoima, osim mesta za stanovanje pronađeni su ostaci nekadašnjih kuhinja uklesanih u steni (crna garež na tavanici određenog dela pećine, pokazatelj je dima od kuvanja), ostava za hranu i žito, polica za stvari, mesta za pravljenje vina, čak mesta koja su služila kao toaleti. Neki delovi podzemlja služili su kao improvizovane crkve i škole, a na najvišim su pronađena pojila za stoku. Vazduh je do podzemlja stizao putem ventilacionih otvora dubine od pedeset do čak osamdeset  metara, a voda iz podzemnih bunara. Često su voda iz bunara i ventilacija činili jedan isti otvor. Neki bunari, međutim, nisu izbijali na površinu jer se u slučaju da ih neprijatelj pronađe strahovalo od namernog trovanja vode.

.

Na trećem nivou ispod zemlje naišli smo na natpis pored zasađenog krompira, čije je slabašno zeljasto stablo u vreme naše posete krenulo da cveta – dokaz da su stanovnici podzemnih gradova mogli da u podzemlju uzgajaju i neke biljke, kako bi preživeli. U gotovo svakom hodniku koji vodi sa jednog nivoa na drugi, postoji izdubljen prostor gde su postavljeni ogromni kružni, kameni „točkovi“. Ukoliko bi neko od osvajača i uspeo da pronađe tajno skrovište, nekoliko seljana bi polugom pokrenulo kamen i tako zatvorilo dalji prolaz hodnikom ka sledećem nivou u dubine lavirinta podzemnog grada. Kamena „kapija“ mogla je da se otvori samo polugom i to sa donje strane. Godine 1965, za posetioce je otvoreno osam nivoa ovog podzemnog grada – samo 10 % od ukupnog broja prostorija.

.

INFO: 31 km južno od Nevšehira (u smeru ka mestu Niğde) / 8.30 – 18.30 h / oko 5 evra

.

.

Podzemni grad Derinkuju, kružni kamen – „točak“ koji zatvara ulaz u slučaju napada odozgo © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Podzemni grad Derinkuju © Ivana Dukčević

Podzemni grad Derinkuju, zasađen krompir koji je uspeo da nikne, govori u prilog tome da su ljudi u podzemnim gradovima mogli da zasade i neke biljke © Ivana Dukčević

.

.

.

Jedan od 8 nivoa podzemnog grada Derinkuju © Ivana Dukčević

.

.

Podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Podzemni grad Kajmakli

.

.

.

.

Ulaz u podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Ulaznica za podzemni grad Kajmakli © Ivana Dukčević

.

Oko 45 kilometara južno od podzemnog grada Derinkuju, a desetak kilometara pre mesta Niğde nalazi se manji kompleks manastira uklesanih u steni, nastao u XI veku. U okviru kompleksa podignuta je jedna od najlepših crkava Kapadokije – Eski Gumušler (Eski Gümüşler). Zbog činjenice da je manastir bio zaboravljen sve do 60-tih godina XX veka, unutar crkve mogu se videti neke od najočuvanijih srednjovekovnih fresaka u Turskoj. Južno i istočno od mesta Niğde nalaze se interesantne krečnjačke stene planina Aladağlar – krajolik nalik onom u Kapadokiji, ili Ihlara dolini.

.

.

.

Putokaz ka gradu Niğde (Ğ se u turskom se izgovara kao „mekano“ tj. „progutano“ G, slično kao u grčkom) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Stara jermenska crkva u selu Derinkuju, u blizini ulaza u podzemni grad © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Turska Kapadokija podzemni gradovi, Turska Kapadokija podzemni gradovi, Turska Kapadokija podzemni gradovi, Turska Kapadokija podzemni gradovi, Turska Kapadokija podzemni gradovi