TURSKA / Slano jezero (Tuz Golu)

TURSKA / Slano jezero (Tuz Golu)

 

 

Tuz Gölü

.

Slano jezero

.

.

.

U samom središtu Turske, oko sat vremena vožnje zapadno od bajkovite Kapadokije na 890 metara nadmorske visine anadolske visoravni nalazi se jezero čiji naziv može da deluje poznato. Na turskom jeziku, “tuzla” označava mesto na kojem se vadi so, a reč “tuz” znači – so. Količine soli koje se godišnje iz ovog jezera izvade, podmiruju čak 70 % ukupnih potreba 77 miliona stanovnika Turske.

.

.

.

.

Slano jezero © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) and the book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

.

.

Veliko slano jezero – drugo po veličini jezero u Turskoj, prostire se desetinama kilometara pustarom centralne Anadolije. Najvidljivije je duž magistrale između Ankare i Aksaraja, i važi za jedno od najslanijih mesta na planeti. Na određenim delovima jezero dostiže dužinu od skoro 100 km, širine oko 40 km. Salinitet ovog jezera  koji iznosi 34%, dvostruko je veći od saliniteta čuvenog Mrtvog mora na granici Izraela i Jordana (15%) koje se tradicionalno pominje kao jedno od najslanijih mesta na planeti.

 

Ovo neobično jezero, po obodima belo a u središnjem delu u nijansama rozikaste, ljubičaste, i na kraju plave boje, tokom leta gotovo i da nije jezero već ogromna, isprskana mrlja soli. U prilog tome govori podatak da je u svom najdubljem delu, u zimskom periodu najveća dubina jezera samo 1 do 2 metra. Tokom letnjih meseci jezero gotovo da ispari, te pejzaž koji vidite ispred sebe više liči na pustinju.
.
.
.

.

Slano jezero © Ivana Dukčević

 

 

Slano jezero © Ivana Dukčević

.

.

 

Iako nismo primetili da je običaj, nemojte proći pored velikog, slanog jezera a da ne zastanete, ne priđete mu i pod nogama ne osetite ono što iz daleka samo možete da naslutite. Mekano blato i trava, i ispucali komadi tabli soli na samoj obali, hodanjem desetak metara ka “pučini” postepeno se pretvaraju u neprekidni, neravni hrskavi prekrivač tek malo natopljen vodom, koji od zagasito bele prelazi u rozikastu. Boju je dobio od vrste gljivice, jedinog bića koje može da  preživi u ovolikoj količini soli.

 

Još dalje ka sredini, površina jezera postaje plavlja, što znači da je dubina jezera nešto veća. Između rozikastih gljivica u “plićaku” i plave boje neba koje se ogleda u vodi na “pučini”, primetne su nijanse ljubičaste. Jedno od najinteresantnijih stvari na površini jezera su senke – iako ste naizgled na suvom, vaša senka se u potpunosti ogleda u ružičastoj vodi.

 

Preporuka je da za šetnju po jezeru obujete obuću do koje vam ili nije preterano stalo, ili da u suprotnom, ono u čemu ste gazili po soli u najkraćem roku detaljno isperete vodom. U suprotnom, u roku od par dana vaša obuća možda će početi da puca, ili đon da se odlepljuje od ostatka cipele.

 

Tokom proleća i jeseni, turisti iz zapadne Evrope ovde dolaze kako bi posmatrali migracije ptica (najviše flamingosa), na njihovom putu od Evrope ka Aziji, i obratno. Jezero je najvidljivije, najpristupačnije i najbliže drumu tačno 63 km severozapadno od Aksaraja (Aksaray), na magistralnom putu ka Ankari, i najbliže je poznatom regionu Kapadokije.
.
.
.

 

Slano jezero © Ivana Dukčević
 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.