.
.
.
.
Algarve – Albufeira
.
.
.
.
Naziv čuvenog, južnog dela Portugala – Algarve, potiče od arapske reči „Al-Gharb„, što znači „Zapad“, jer je vekovima predstavljao najzapadniju tačku nekadašnjeg mavarskog carstva. Zbog strateškog značaja oblasti na krajnjem jugozapadu Evrope, neposredno pre ulaza u Gibraltarski moreuz, gde se sreću Atlantik i Sredozemlje, najjužniji deo Portugala oduvek je bio meta osvajača: Kelta, Feničana, Rimljana, Vizigota (V – VIII vek), a kasnije i Mavara (VIII – XIII vek).
.
.
 |
| Algarve © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja 2“ (ISBN 978-86-82136-01-9) u izdanju Media Sfere, ali i knjige o Portugalu (ISBN 978-86-7722-380-9), Zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavača (Media Sfera: Gordana Radisavljević-Jočić).
Algarve © Ivana Dukčević
.
.
.
.
.
Algarve
.
.
 |
| Albufeira © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Albufeira © Ivana Dukčević |
.
.
Glavni grad oblasti algarve Faro, okružen je rimskim zidinama. Sa oko 55 000 stanovnika najveći je grad u regionu, ali i najmanje turistički jer je od najbliže plaže udaljen oko 7 km. U obližnjoj močvarnoj delti reke Formosa nalazi se nacionalni park površine od oko 17 000 hektara, poznat po nekoliko stotina vrsta ptica koje je najbolje posmatrati tokomproleća i leta, u periodu migracije. Najveći turistički centri oblasti Algarve su centralno lociran gradić Albufeira, kao i pojas oko gradova Lagos (čita se: Lagoš) i Sagres (čita se: Sagreš) na zapadu. Po jednima u Lagošu, a po drugima u Sagrešu, svojevremeno je bila smeštena čuvena navigatorska škola Henrija Navigatora. Na rtu Rosa de Ventos („Ruža vetrova“) kod Sagreša i danas postoji ogromni obeleženi krug u pločniku, za koji se smatra da je kameni vetrokaz ostao iz perioda Henrija Navigatora. Na istoj strani, u brdima iznad obale i autoputa nalazi se slikovito mesto Silves (čita se: Silveš) sa srednjovekovnom tvrđavom, dok se nešto niže, bliže Albufeiri, na obodu sela Péra svake godine tokom čitavog leta održava veoma zanimljiv međunarodni festival pravljenja ogromnih figura u pesku.
.
U istočnom delu oblasti Algarve, između prestonice Fara i granice sa Španijom, nalazi se jedno od najslikovitijih mesta poznato sa mnogih razglednica – Tavira. Gradić sa nekoliko lepih mostova (od kojih je jedan rimski) u blizini ušća reke Gilão u more, važi za jedno od obaveznih jednodnevnih izleta turista koji posećuju Algarve. Na krajnjem istoku ove oblasti nalazi se reka Gvadijana (Guadiana), prirodna granica između Portugala na zapadu, i Španije (njene čuvene oblasti Andaluzije) na istoku. Dve zemlje međusobno povezuje veliki beli most, koji se svojom konstrukcijom izdvaja od okoline. U južnom Portugalu probajte morgadinhos (morgadinjos), specijalitet od marcipana u obliku voća.
 |
| Albufeira © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Albufeira © Ivana Dukčević |
.
.
Albufeira
.
.
Najposećenije turističko mesto na obali Algarve jeste nekadašnja mavarska „Al-Buhara“ (na arapskom „primorski zamak“), danas – Albufeira. Tokom letnje sezone ovo mesto prepuno je turista, pretežno Engleza kojima je prilično jeftin i vazdušno najbliži Portugal jedna od idealnih opcija za letnji odmor. Osim kompleksa hotela i apartmana lociranih nešto dalje od obale, sam centar grada obiluje specifičnim belim kućama sadetaljima u okerastoj boji, arhitekture nalik onoj u ostatku zemlje, ali i (s obzirom na blizinu susedne Španije), kuće susedne Andaluzije. Ulica Rua da Igreja Velha, kao i Rua 5 de Otoubrona čijem je podu šareni pločnik (calçada portuguesa), koja kroz tunel od krečnjaka (iznad kojeg je brdo sa kućama) direktno vodi ka velikoj gradskoj plaži, neke su od najprometnijih pešačkih zona starog dela grada sa mnogobrojnim tavernama, prodavnicama vina i suvenira.
.
Čim prođete kroz tunel, izaći ćete na plato sa druge strane stene okerastog krečnjaka i ispred vas će se ukazati velika peščana plaža. Većina plaža oblasti Algarve izgleda upravo ovako – sa kućama na vrhovima žućkastih, erodivnih stena visine oko 20 do 30 metara, dok se plaže nalaze ispod njih, u uvalama između prekinutog niza stena. U doba godine kada turista gotovo da nema, na zapadnoj strani ove plaže (Praia dos Barcos) ukotvljeni su šareni, ribarski čamci, a u pozadini, na samoj plaži štrči čudesna, kao urasla, špicasta okerasta stena. Osim ove, neke od najpoznatijih plaža Albufeire su i Praia da Oura i Praia de São Rafael, koje se nalaze par kilometara zapadno, tj. istočno od centra grada.
 |
| Albufeira © Ivana Dukčević |
.
.
Albufeira © Ivana Dukčević
.
.
.
O pluti…
.
.
Vozeći dalje, putem kroz skladišta industrijske zone Lisabona – gde turisti nikad ne zalaze a putnici uvek naiđu na nešto novo i zanimljivo, videli smo neobično veliki broj ogromnih, naslaganih pravougaonih tabli koje su najviše bile nalik gipkim delovima kore drveta. Osim na nekoliko mesta na jugu Španije i Italije, i u neznatnom broju u Maroku, najveće plantaže hrasta plutnjaka na svetu – površine skoro 1,6 miliona hektara, nalaze se u južnom Portugalu (oko 70% ukupne svetske proizvodnje). Na prvi pogled, zbog visine i oblika čvornovatog krošnje plutnjak je nalik maslini, ali su struktura i boja njegovog stabla veoma specifični. Za plutane čepove boca za vino, koristi se sivkasta kora ovog drveta koja se svakih deset godina – koliko je inače potrebno da se potpuno obnovi, u tablama ljušti sa stabla. Ispod kore, stablo je jarke boje rđe. Za otkriće i prvu primenu plute u flaširanju vina u XVII veku, navodno je zaslužan francuski monah Dom Perinjon (Dom Pérignon) poreklom iz oblasti Šampanje, mnogo poznatiji po doprinosu u procesu obrade francuskih vina u toj regiji, i kojem se često pogrešno pripisuje izum šampanjca. Kora hrasta plutnjaka, poznata je i po tome što je veoma otporna na vatru i ovo drveće je za razliku od drugih, otpornije na šumske požare i uspešno se regeneriše. Putujući autoputem iz Lisabona ka jugu zemlje – oblasti Algarve, prošli smo kroz portugalsku vinsku i žitnu oblast Alentežo. Pored puta, videli smo beskrajne plantaže hrasta plutnjaka (Quercus suber) sa mestimično ogoljenom korom stabala i jasnom granicom između hrapave, sivkaste kore i glatke, crvenkaste osnove boje rđe.
 |
| Hrast plutnjak © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
INFO
.
.
KAKO STIĆI
Autoputem A 2 (IP 1) Lisabon – Albufeira: 257 km (putarine: oko 20 evra).
.
ŠOPING
Predmeti od pečene gline (na primer, ukrasni svećnjaci nalik fenjeru sa prorezima), ukrasni tanjiri i bokali, keramika u boji zemlje ili šarena, sa belom osnovom i pretežno plavim, žutim i crvenkastim detaljima. Predmeti od pruća, jednobojnog ili u boji (korpe, torbe i šeširi), kao i suveniri od plute, neki su od tipični suvenira Algarvea. Osim suvenira, u Algarveu možete po veoma povoljnoj ceni kupiti portugalsko vino, bilo da je reč o lokalnom ili nekom od vrsta koje se proizvode u drugim delovima zemlje.
.
.
.
.
 |
| Albufeira, provavnica vina © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Albufeira, ulična instalacija za ispiranje nogu od peska © Ivana Dukčević |
.
.
ZABAVA
.
Osim primorskog turizma, širom oblasti Algarve za turiste se organizuju vožnje džipovima po divljini i pešačke ture. Golf tereni koji se nalaze širom obale Algarve, neki su od pokazatelja o tome koliki broj britanskih turista boravi na jugu Portugala.
.
Najveća međunarodna izložba skulptura od peska na svetu – Festival Internacional De Escultura Em Areia, u okviru organizacije ProSandArt, održava se na ogromnom prostoru pustog krajolika izvan sela Pera, 14 km severozapadno od centra Albufeire. Organizuje se svake godine tokom letnjeg perioda, uvek sa drugačijom temom (na primer: „Svetska čuda“, „Hollywood“ i slično). Otvaranje izložbe je obično krajem maja, kada učesnici – umetnici u pesku počinju da vajaju svoja dela, a kapije za posetioce otvaraju se početkom juna.
 |
| Pera, skulpture od peska © Ivana Dukčević |
.
.
 |
| Pera, skulpture od peska © Ivana Dukčević |
.
.
.
.