Posted on 10 okt 2016

/ off

AUSTRIJA / Beč (Vienna)

BEČ

Grad valcera

Verovatno su mladi Mocart, Betoven, a kasnije Frojd, Klimt i mnogi drugi znali zbog čega su izabrali da žive baš u Beču. U odnosu na čuvene gradove razvijene srednje Evrope – Nemačke ili Češke na primer, Beč je oduvek važio za „južnjački grad“ i sinonim za ležernost, opuštenost i zabavu. Gde je zabava, tu je i umetnost i muzika, pozorište i opera, te je vremenom, pogotovo u periodu XVIII i XIX veka Beč i u umetničkom smislu uspeo da se nametne kao jedna od najprestižnijih evropskih prestonica.

Zabavni park Prater, panorama Beča sa vrha točka „Riesenrad“ © Ivana Dukčević

Zdanje umetničkog pravca Secesije (Jugendstil) © Ivana Dukčević

Našmarkt (Naschmarkt), u blizini centra – pijaca i restorani internacionalnih kuhinja, a subotom pre podne „buvlja pijaca“© Ivana Dukčević

Cafe Hawelka, jedna od najstarijih i istorijski najčuvenijih kafeterija u gradu © Ivana Dukčević

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Beču (ISBN 978-86-7722-402-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

*The text and photographs are parts of the published book on Vienna (ISBN 978-86-7722-402-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

U jednu od nama najbližih evropskih metropola, putujući kolima iz na primer Beograda možete stići za oko 6 sati, jer između Beograda i Beča (ukupno 615 km) postoji autoput. Broj stanovnika glavnog grada Austrije, sličan je onom u Beogradu – oko 1,7 miliona. Beč ne spada u naročito jeftine, niti u preterano velike metropole, ali je karakterističan po velikom broju odličnih i edukativnih muzeja, raskošnim baroknim i rokoko palatama, austrougarskim zdanjima u beloj ili bež boji (omiljenoj boji Marije Terezije), klasičnoj muzici – valcerima, i neobično mnogo ljudi iz bivše Jugoslavije koji su ovde našli svoje parče sreće (prema zvaničnim statistikama, preko 100 000 ljudi poreklom iz Srbije, živi u Beču).

Beč © Ivana Dukčević

Visina kazne u evrima, ukoliko ne počistite za svojim ljubimcima (fotografiju sam snimila 2010) © Ivana Dukčević

Najstariji na svetu, bečki ZOO „Tiergarten Schonbrunn“ © Ivana Dukčević

Osim uobičajenog, Beč je karakterističan i po zanimljivim tablama sa raznim obaveštenjima koje ne služe samo lakšem snalaženju, već i kao svojevrstan vid obaveštenja i upozorenja o tome šta se u gradu sme, a šta ne sme. S obzirom da se velika većina Bečlija (ali i onih koji to nisu) pridržava onog što na tablama piše, grad funkcioniše savršeno. U gradu koji je postao poznat i kao gay-friendly, svetla na semaforima na nekim mestima imaju stilizovane figure dvojice momaka/devojaka, kako se drže za ruke i stoje na semaforu (crveno svetlo), ili prelaze ulicu (zeleno svetlo).

Kao grad, Beč je prilično lak za snalaženje. Šetajući centralnim delom grada (Innere Stadt), primetićete otmenost i uređenost bečkih zdanja, lepotu mnogobrojnih pasaža između uličica u strogom centru, divno uređene poslastičarnice (Cafe Central), čistoću ulica i turiste u vožnji fijakerima. Dok sedite u jednoj od bečih kafeterija i ispijate neku od čuvenih bečkih kafa, možda uz zvuke jednog od bečkih valcera u pozadini, svuda oko vas biće primetni detalji nekadašnjeg sjaja i moći, koje je iza sebe ostavila moćna Austrougarska imperija.

U V veku pre nove ere, Beč je osnovan kao Vedunia, naselje plemena Kelta, da bi nešto kasnije postao mesto rimskog vojnog logora po imenu Vindobon (odakle i potiče ime Beča – Wien ili Vienna). Ostaci iz rimskog perioda, i danas se mogu videti ispod Hohen Markta, u centru starog dela dela grada, i na platou ispred Palate Hofburg.

Beč – Innere Stadt, najstarije gradsko jezgro na severnom obodu „unutrašnjeg prstena“© Ivana Dukčević

Jedna od dve najčuvenije bečke poslastičarnice „Demel Konditerei“ © Ivana Dukčević

Ime grada Beča prvi put se pominje u XII veku, kao važno trgovačko središte. Godine 1105, za vreme vladavine austrijskog vojvode Hajnriha II, postaje glavni grad. Vek i po kasnije, na vlast u Beču stupa Habsburška monarhija, koja je upravljala germanskim Svetim rimskim carstvom u tri navrata: 1273-1291, 1438-1740 i 1765-1806. Brakovima i nasledstvima njenih vladara, Austrija je u posed dobila Holandiju, Kastilju i Aragon (u Španiji), kao i Česku i Mađarsku. Kada je 1556. godine kralj Karlo V abdicirao, carstvo je podeljeno između njegovog sina Filipa II, osnivača španskog ogranka loze (ugašene 1700) i Filipovog brata Ferdinanda I, osnivača nemačkog ogranka. Godine 1529. i 1683. Beč je u dva navrata bio pod opsadom Turaka, a 1694. i 1713, doživeo je sudbinu mnogih evropskih gradova tog vremena – dve velike epidemije kuge.

Zbog izuzetno brzog razvitka grada, u veoma kratkom roku Beč je postao jedan od najvažnijih kulturnih centara Evrope. U XVIII veku, u Beču je počelo zlatno doba, u svakom smislu. Najveći broj velikih javnih zgrada, palata (Šenbrun – Schloss Schonbrunn, i Belvedere, na primer) i čitavih delova grada, izgrađeno je u baroknom stilu, u periodu prozvanom „Vienna gloriosa“. Razvitkom grada velika pažnja posvećena je umetnosti, te su u njemu su krenuli da stvaraju najznačajniji kompozitori klasične muzike kao što su Mocart, Hajdn, Betoven i Šubert.

U prvoj polovini XVIII veka, u Beču je izgrađen i nasip (Liniewall) dug 13,5 km, koji je obuhvatao sve delove tadašnjeg grada Beča i razdvajao unutrašnji „prsten“ (oko centralnog dela Beča) od spoljnjeg – sa Bečkim kanalom, koji je obuhvatao širi centar i tadašnja predgrađa (takozvani „Bečki pojas“). Ostalo je zapisano da je nasip visine četiri metra bio izgrađen za samo 4 meseca, svojevrsnom „radnom akcijom“ u kojoj je učestvovalo kompletno radno sposobno, punoletno stanovništvo grada. Iako je ova konstrukcija srušena krajem XIX veka, i danas se na nekim mestima duž „pojasa“ mogu videti njeni ostaci.

Beč, fijaker ispred crkve Peterskirche © Ivana Dukčević

Državna opera (Staadt Oper) © Ivana Dukčević

U XVIII veku, za vreme vladavine Marije Terezije, Austrijsko carstvo doživelo je krupne transformacije i dobilo prve odlike savremene države. Carica je rodila ukupno 16 dece (11 ćerki i 5 sinova), od kojih su mnogi kasnije postali vladari evropskih dvorova, ili njihove bolje polovine (Jozef II – austrijski car, Leopold II, Marija Antoaneta). Iako se posle smrti supruga povukla s vlasti i tron prepustila sinu Jozefu II, Marija Terezija u politici je ostala radi kontrole svog sina, čije su reforme bile prilično radikalne i ne naročito popularne među stanovništvom.

Habsburška Palata Šenbrun (Schloß Schönbrunn) © Ivana Dukčević

Bečki suvenir – „Poljubac“, najčuveniji rad umetnika secesije Gustava Klimta © Ivana Dukčević

Možda zbog čuvenog bečkog valcera „Na lepom, plavom Dunavu“, jedna od prvih pogrešnih predstava o Beču je da centar grada leži na reci. Iako zaista protiče kroz grad, Dunav možete videti samo ukoliko se metroom ili tramvajem odvezete daleko, na severni obod grada. Većina turista u poseti Beču, reku Dunav nikada i ne vidi, ili u poseti stigne do nekog dela Dunavskog kanala. Između Dunava i najužeg centra (na jugu), nalazi se velika ada, ostrvo poznato najviše po jednom od prvih zabavnih parkova na svetu – Prateru, smeštenom u istoimenom, velikom parku. Adu i najjuže gradsko jezgro deli Dunavski kanal (Donaukanal), rukavac reke Dunav vidljiv na krajnjem severu centralnog dela Beča.

Ukoliko želite da zaplovite dunavskim rukavcima i samim Dunavom u predgrađu Beča,

sve informacije o plovidbi pogledajte OVDE

Katedrala Stefansdom (Stephansdom) © Ivana Dukčević

Beč, spomenik Mocartu © Ivana Dukčević

Beč je podeljen je na 23 kvarta ili opštine (na nemačkom: bezirke). Čitav deo najužeg, starog gradskog jezgra pripada 1. kvartu (Innere Stadt – „unutrašnji grad“), oko kojeg su se nekada nalazile velike gradske zidine. Kada su u drugoj polovini XIX veka zidine srušene, oko centralnog „prstena“ grada, gotovo čitavom dužinom, 1857. izgrađen je široki, 4 kilometara dug bulevar sa drvoredima – Ringstraße („Kružna ulica“).

Da Beč ne živi samo u prošlosti pobrinuo se sredinom XX veka čuveni, luckasti austrijski arhitekta Hundertvaser (Hundertwasser, 1928-2000). Istočno od centra nalazi se kvart sa kompleksom zgrada koje je dekorisao i oslikao, a koje jednim delom podsećaju na strip ili crtani film, možda Pop Art, i nalik su arhitekturi jednog Hundertvaserovog još poznatijeg prethodnika –KataloncaAntoni Gaudija.

Hundertwasser © Ivana Dukčević

Beč, Prirodnjački muzej © Ivana Dukčević

BEČ – TOP 10

(nije poređano po važnosti):

1) Provozajte se drvenim kabinama najstarijeg panoramskog „točka“- bečkim Riesenradom, u Prateru, jednom od najstarijih zabavnih parkova Evrope;

2) Obiđite sjajan, interaktivan Muzej muzike i zvuka (Haus der Musik) u kojem, na primer možete pokušati da prepoznate različite zvukove naše planete, odgonetnete kako nastaje zvuk, a uz Zubin Mehtu „dirigujete“ Bečkom filharmonijom (o čemu kasnije možete podići „sertifikat“);

3) Provozajte se fijakerom ulicama starog Beča;

4) Obiđite sjajni Prirodnjački muzej – san svakog profesora prirodnih nauka, odličnu postavku za decu i za odrasle, svojevrsnu riznicu minerala, ogromnu kolekciju meteorita, fosila, skeleta, arheoloških ostataka (čuvena praistorijska figurina – Vilendorfska Venera, iz udžbenika istorije i istorije umetnosti);

5) Napravite pauzu uz bečku kafu u jednoj od poznatih, starih kafeterija, na primer u kafeu Cafe Hawelka ili Cafe Central, i probajte neku od bečkih torti u jednoj od čuvenih poslastičarnica, na primer 150 godina staroj Konditorei & Restaurant Oberla. Hotel Sacher mesto je nastanka saher torte, ali Bečlije tvrde da ovu tortu možete probati u bilo kojoj bečkoj poslastičarnici gde je jednako dobro spravljaju.

Kompleks Palata Belvedere – u jednom od dva dela zdanja posetite umetničku kolekciju iz perioda Secesije (Jugendstil: Klimt, Schiele, itd) © Ivana Dukčević

6) Posetite neke od muzeja umetnosti: Muzej istorije umetnosti, Leopold Museum, Albertinu ili Albertinu Modern;

7) Subotom ujutro prošetajte buvljom pijacom Naschmarkt, pazarite ponešto za uspomenu, prođite zelenom pijacom i zaustavite se u nekom od kafea na jutarnjoj kafi, ili u restoranu japanske, tajlandske, italijanske, ili neke druge kuhinje – za vreme ručka;

8) Posetite najstariji na svetu – bečki ZOO vrt Tiergarten Schönbrunn sa pandama, koalama, pingvinima i tropskom staklenom baštom;

9) Prođite pored fasada zdanja iz perioda Secesije (Jugendstil) i posetite muzeje u kojima se čuvaju dela ovog umetničkog pravca (Palata Belvedere);

10) Posetite bečke palate: Hofburg i nešto udaljeniji Šenbrun, i u Hofburgu prisustvujte vežbi carskih lipicanera.

U OKOLINI BEČA: Posetite banju kod Beča – Baden, sa bazenima mineralne, sumporne vode i vinogradima koji gradić okružuju (u Badenu je jedno vreme živeo i Betoven).

Austrija