BUGARSKA / Sofija (Sofia / София)

BUGARSKA / Sofija (Sofia / София)

.

.

.

.

SOFIJA

(Сoфия)

.

.

.

U velikoj kotlini 50-ak kilometara od istočne granice sa Srbijom, proći ćete kroz glavni grad Bugarske, Sofiju. Pre nego što krenete u obilazak centra grada, predlog je da prvo posetite obronke planine Vitoše (Витоша), koja se izdiže nad južnim delom grad grada. Za Sofiju, planina Vitoša predstavlja slično onome što je Avala za Beograd, a na njoj se nalazi i televizijski toranj. Na nižim obroncima Vitoše, u delu grada u kojem se tiskaju kuće nešto imućnijih stanovnika, nalazi se veoma poznata, mala Crkva Bojana (Бoянска църква – Bojanska crkva) deo UNESCO-ve svetske kulturne baštine.

.

.

.

Bazilika Svetog Đorđa – Rotonda (IV vek), najstarija crkva u Bugarskoj © Ivana Dukcevic

 

 

 

Ulica Vitoša, zdanja ministarstva i vlade © Ivana Dukcevic

 

 

 

Nacionalni istorijski muzej, antičko tračko blago © Ivana Dukcevic

 

 

 

Sofija © Ivana Dukcevic

 

 

 

Savremene “matrjoške” (ili “babuške”) na buvljoj pijaci  © Ivana Dukcevic

 

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovanog teksta o Bugarskoj, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografija, teksta, ni delova teksta bez prethodne dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published article on Bulgaria, protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

 

.
.

 

.

Jedna od najstarijih bogomolja Bugarske, Crkva Bojana (posvećena Svetom Nikoli i Svetom Pantelejmonu), sagrađena je prvobitno još krajem X veka, a kasnije dograđivana i renovirana tokom XI i XII veka. Ono po čemu je najpoznatija su njene veoma stare i prilično očuvane freske oslikane još 1259. godine, zbog kojih u crkvi postoje specijalne mere zaštite (na primer, merenje konstantne temperatura i nivoa vlage). Da bi ušli u crkvu, u prednjem delu koji se vašim ulaskom zatvara, morate sačekati da se temperatura izjednači sa unutrašnjom (oko 15 minuta). Tek tada će lokalni vodič otvoriti kapiju centralnog dela crkve i prepustiti vas 10-minutnom razgledanju (fotografisanje i snimanje je zabranjeno).

 

Crkva Bojana proglašena je delom UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Nalazi se unutar velikog dvorišta punog zelenila, na uzvišici iznad grada, u neposrednoj blizini jednog od popularnih vikend restorana stanovnika Sofije – sa prelepim pogledom na grad.

 

 

 

 

Crkva Bojana (UNESCO) © Ivana Dukcevic

 

 

 

Crkva Bojana © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

U samom podnožju Vitoše, na velikom prostoru unutar parka uzdiže se zdanje Nacionalnog istorijskog muzeja (Национален исторически музей), u arhitektonskom stilu prepoznatljivog socrealizma sredine XX veka. Na dugačkom prilazu muzeju, park krase stari kameni stećci, spomenici, i dotrajali vojni helikopter. U poslednje vreme, zbog specifičnih otkrića iz perioda antike u centralnoj Bugarskoj, ovaj muzej počeo je da privlači pažnju Bugara, ali i stranaca.

 

Početkom XXI veka, kada je komunistička vlast počela da pušta stege, Bugari iz unutrašnjosti počeli su da raskopavaju tumuluse, veštačka brda ispod kojih su najčešće skrivene antičke carske grobnice, i pokušavali da se domognu blaga. Vest koja je obišla svet bila je da je u centralnoj Bugarskoj, u nekoliko međusobno udaljenih tumulusa pronađeno neprocenjivo blago (najviše zlato) starih Tračana, koje je dospelo i na naslovnu stranu časopisa National Geographic.

.

Uskoro su širom Bugarske proradili legalni, ali i nelegalni bageri i druga oprema za iskopavanje. Mnogi „bageristi“ naišli su na fantastične predmete, i pokušali da deo zlata zadrže za sebe, ili da ga prodaju. Zemlja koja je uskoro trebalo da postane članica Evropske unije, alarmirala je ostatak razvijene Evrope, UNESCO i druge organizacije da joj pomognu, kako ostavština ne bi završila na bogatom tržištu daleko od domovine. Koliko su u tome uspeli nije poznato, tek veliki deo blaga koji je pronađen i koji se sastoji većinom od upotrebnih predmeta od čistog zlata popisan je, i duži vremenski period nalazio se na svojevrsnoj „turneji“ širom sveta (navodno, do momenta dok se u Sofiji ne steknu uslovi da se izlože na zadovoljavajući način). Jedan deo tračkog blaga ipak možete videti u Nacionalnom istorijskom muzeju u Sofiji.

 

.

.

Nacionalni istorijski muzej © Ivana Dukcevic

 

 

 

Nacionalni istorijski muzej, fotografija jednog od tumulusa (antička grobnica) pronađenih u centralnoj Bugarskoj © Ivana Dukcevic

 

 

 

Nacionalni istorijski muzej, rimski mozaik © Ivana Dukcevic

 

 

 

Nacionalni istorijski muzej  © Ivana Dukcevic

 

 

 

Sofija (София) je grad u kojem se po više ili manje oronulim, sivim soliterima u predgrađima još uvek vide ožiljci komunizma, a osim užeg centra ostatak grada deluje pomalo sumorno. Međutim, postoje i mesta vredna pažnje – zdanja ministarstava, vlade, ali i nekoliko crkvi duž ulice Vitoše (i u njenoj okolini). Ulica Vitoša otprilike je pandan ulici Kneza Miloša, u Beogradu.
.

 

 
Predgrađe Sofije © Ivana Dukcevic

 

 

 

U obilazak Sofije možete krenuti od Crkve Svete Nedelje, koja arhitektonski podseća na beogradski Hram Svetog Save, a zatim sa druge strane platoa proći kroz prolaz velikog pravougaonog zdanja sa impozantnim unutrašnjim dvorištem. U samom dvorištu nalazi se stara Bazilika Svetog Đorđa (Rotonda) – najstarija crkva u Bugarskoj, koja je nastala još u periodu rane Vizantije (neki tvrde možda čak i pre samog pada Rimskog carstva). Jedno krilo velike zgrade koje orkužuje crkvu kupio je hotelski lanac „Sheraton“, dok je drugi deo postao Dom Predsednika Republike. Ispred glavnog ulaza, možete se slikati sa gardistima, ili prisustvovati smeni straže.

 

U podzemnom prolazu ispod ovih zgrada, prilikom iskopavanja su pronađeni delovi građevina iz perioda Vizantije i izloženi u samom pasažu, kao svojevrsni mali muzej na otvorenom. U pasažu se nalaze i prodavnice suvenira.

.

 

 

 

Ulica Vitoša, zdanja vlade i ministarstva © Ivana Dukcevic

 

 

 

Crkva Svete Nedelje © Ivana Dukcevic

 

 

 

Ulica Vitoša © Ivana Dukcevic

 

 

 

Zdanje predsednika republike, smena počasne garde © Ivana Dukcevic

 

 

.

.

Preko puta sedišta predsednika republike videćete velika zdanja ministarstava i vlade, koja arhitektonski podsećaju na ona u Rusiji. Ako produžite ulicom Vitoša, kraj Narodne banke i Prirodnjačkog muzeja videćete veoma interesantnu, malu Rusku crkvu iznad koje se nalazi park, a nešto dalje i veliki Trg Aleksandra Nevskog, sa istoimenom crkvom u središnjem delu. Fasada grandiozne, centralne Crkve Aleksandra Nevskog renovirana je pre desetak godina. Poznata je po bogato ukrašenoj unutrašnjosti, sa mermernim tronovima bugarskih careva i patrijarha, koji se nalaze odmah pored ikonostasa. Njena nesumnjiva istorijska i kulturna vrednost čini je jednom od simbola grada, zbog čega privlači i veliki broj turista.

 

 

Preko puta Crkve Aleksandra Nevskog nalazi se još jedna renovirana, stara, vizantijska crkva, čiji se podzemni nivoi još uvek istražuju – Bazilika Svete Sofije. S obzirom da datira iz perioda između IV i VI veka, smatra se da je njeno ime imalo uticaj na izbor naziva glavnog grada.

.

.

 

 

Ruska crkva © Ivana Dukcevic

 

 

 

Crkva Aleksandra Nevskog © Ivana Dukcevic

 

 

 

Crkva Aleksandra Nevskog © Ivana Dukcevic

 

 

 

Crkva Svete Sofije (IV – VI vek) © Ivana Dukcevic

 

.
.

 

 

U parku između ovih crkvi, na improvizovanim tezgama vikendom se održava buvlja pijaca. U svojevrsnoj antikvarnici na otvorenom možete između ostalog kupiti ruske šubare sa petokrakom, srpom i čekićem, drvene lutke „matrjoške“ (“babuške”) – obične ili sa likovima svetskih političara, antički novac – rimske sesterce, stare poštanske marke, novac, nakit, ordenje (ima i iz SFRJ), muzičke instrumente, itd. Jedan deo buvljaka obiluje predmetima iz perioda Drugog svetskog rata, što ne čudi s obzirom da je Bugarska bila Hitlerov saveznik. Možete pronaći satove i štoperice sa likom Hitlera, požutele „ausvajse“, vojne kacige i modele borbenih aviona.

.

.

.

 

“Matrjoške (ili “babuške”) na buvljoj pijaci  © Ivana Dukcevic

 

 

Nacionalni teatar © Ivana Dukcevic

 

 

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.