Bansko, na vrhu žičare – Banderiška poljana © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

Početkom XXI veka, Bugarska je postala članica Evropske unije, ali to ipak nije značajno promenilo živote njenih stanovnika i njihov materijalni status. Osim u turističkim mestima kao što je Bansko. Dok smo 2008. i 2009. godine, kolima prolazili kroz skoro čitavu zemlju, videćeli smo da su u većini slučajeva putevi puni zakrpa, a tamo gde su se gradili novi autoputevi ili popravljali postojeći, stajali su natpisi o tome da ih finansira EU. Oronule seoske kuće bile su deo su obaveznog dekora, i u delu puta kojim smo prolazili obodom glavnog grada Sofije. Stotinak kilometara južno od Sofije, s leve strane ugledali smo snežne vrhove planine Rile. Čuvena planina, još je čuvenija po svom Manastiru Svetog Ivana Rilskog  (Rilski manastir), koji ne bi trebalo propustiti.

.

Od Beograda do Banskog ima 570 kilometara. Mesto od oko 10.000 stanovnika, smestilo se u prostranoj kotlini između tri planine: Zapadnih Rodopa (od severa ka istoku), Rile (na severu), i u samom podnožju planine Pirin (ujedno i nacionalnog parka) na zapadu. Centar starog mesta, nalazi se na nadmorskoj visini od 936 metara, podnožje ski-staza je na 1540 metara, a obližnji, najviši vrh Pirina je Vihren, čija nadmorska visina iznosi 2914 metara. S južne strane, kotlina je otvorena prema vazdušnom linijom samo 60 kilometara udaljenoj Grčkoj, odakle ravnicom i zimi struji topao vazduh. Iz ovog razloga, klima se u gradiću ponekad veoma razlikuje od samo nekoliko kilometara udaljenih ski-staza – dok se tokom zimskih meseci skijate, nije neobično da centar Banskog zateknete bez trunke snega.

 

 

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Kroz Bansko protiče rečica Glazne, čije korito je visoko ograđeno. Tokom zime, reka je u stvari tek jedan običan plitak potok, s velikim brojem belih oblutaka na dnu korita. Osim starog dela grada, u Banskom se nalaze mnogobrojni hoteli i apartmani, i raznovrsni sadržaji, kao što je otvoreno klizalište. Iako je manje mesto, Bansko je veoma poznato u Bugarskoj. Ovde je pod patronatom oca Neofita Rilskog (kao Vuk Karadžić ili Dositej Obradović, u Srbiji), svojevremeno počela s radom prva Velika škola, a neki od najpoznatijih bugarskih pisaca (Pajsije Hilendarski) i umetnika (Toma Višnanov – Molera), potiču odavde. Mesto je tokom leta domaćin međunarodnom džez festivalu, a početkom XXI veka, postalo je i jedno od najpoznatijih zimskih centara Balkana.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Do pre nekoliko godina, EU je u bugarski turizam godišnje ulagala nekoliko desetina miliona evra. Hoteli, pansioni, kao i apartmani (kojih ima preko stotinu) nicali su u Banskom kao pečurke posle kiše. Arhitektonski najsličniji kombinaciji balkanskog stila i „alpskih“ kuća, mali hoteli u ovom gradiću preslikani su iz austrijskih ski-centara, uz izvestan dodatak domaćeg dizajna. U većini hotela sa 3 ili 4* u Banskom, u suterenu postoji spa-centar: sauna, đakuzi i bazen. U centru mesta, između 2007. i 2009. godine, aktivne su bile agencije, koje su strancima prodavale, ili pod zakup nudile, nove vile i apartmane, najčešće one u izgradnji. Sudeći po jezicima na kojima su bile istaknute reklame i po onima koji ih kupuju, potencijalni budući vlasnici mahom su bili Englezi i Rusi. Na jednom izlogu, našao se slogan, reklama: „Escape 2 Bulgaria“ („Pobeći u Bugarsku“).

 

 

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Specifičan detalj na ulicama Banskog, predstavlja zanimljivo, oblo belo kamenje. Nalazi se u zemlji, a ima ga i u reci. Zbog velikih razmera i veoma pravilnog, oblog izgleda, meštani ovo kamenje koriste za dekoraciju ispred kapija, unutar dvorišta, i u baštama, te donekle podseća na uređenje japanskih zen vrtova, gde šljunak „imitira“ vodu. Čak je i jedan hotel – „Villa Roka“ („Kamena Vila“) u centru Banskog, uređen minimalistički, s enterijerom vidno inspirisanim kamenim oblucima.

 

U toku zime, tokom prepodneva, ali i kada padne mrak, veći deo Banskog je često avetinjski pust, i nema se utisak da je prepun turista. Neki se uveče sklone u lokalne restorane na večeru ili piće, i retko ko šeta gradom. Možda je razlog za to i činjenica da se u Banskom većina privatnih kuća i dalje zagreva na drva i ugalj, te se ujutro i uveče, zbog niskog pritiska koji vuče dim na dole, u gradu oseća neprijatan miris sagorevanja iz dimnjaka, koji podseća na izduvne gasove.

.

.

.

.

 

 

 

 

 

 

Restorani u centru Banskog, uređeni u rustičnom stilu, mahom nose turski naziv za gostionicu – „mehana“ (ređe „han“). Enterijere preuređenih starih kuća od kamena i od drveta, dopunjuju detalji u vidu narodnih rukotvorina: vezene zavese, tkani šareni stolnjaci, grnčarija, ibrici, čokančići. Tokom dana, ispred većine restorana, naročito u jednoj od glavnih ulica – Pirin, plaćeni promoteri odeveni u bugarsku narodnu odeću: smeđu šubaru i „jamurluk“ (vuneni, bež i smeđi, šareni ogrtač nalik ćebetu), pozivaju turiste da svrate na ručak ili večeru u njihov restoran. Na meniju su jela čija osnova je meso, i koja neobično podsećaju na kuhinju južne Srbije. Večeru možete početi sa „Mezeta na baš družini“ („meze za društvo“), „Meze na šefa“ (jezik, banski starec i krvavice), Banskim sudžumom (kobasice) na metar, ili  s „Junaškim mezem“ (ljute papričice, kobasice, pečurke, beli i crni luk). Tu je i: srce na buteru, srce na seoski način, jezik na buteru… Za glavno jelo možete izabrati „skaru“ (roštilj), kapamu ili: „čomlek“, „sače“, Banski ili zelenčukov „šašlik“, kotlete, buteve, filee, „hapčike“. Sve ovo podrazumeva svinjsko, jagnjeće ili ređe, pileće meso, spremljeno na nekoliko načina. Tu su i lovački specijaliteti, najčešće punjeni zec, kao i riba na razne načine: pastrmka, bela riba i som.  Za dezert, u ponudi su pečena tikva, pečena jabuka sa medom i cimetom, domaće kiselo mleko sa medom i orasima, ili s borovnicama. U meniju postoje i vegetarijanska jela. Za razliku od cena u gradu, cene hrane na skijalištu su dvostruko više.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Većina hotela i apartmana u Banskom, za svoje goste ima obezbeđen besplatan prevoz minibusevima na relaciji: hotel – podnožje planine (početak gondole), i nazad. U zavisnosti od hotela, minibusevi u oba smera saobraćaju u periodu od 15 do 30 minuta. Majstori koji voze minibuseve, između ostalog vole i srpsku „popularnu“ muziku, te ćete tokom vožnje na radiju često čuti domaće šlager pevače, ali i novokomponovane narodnjake.

 

U gornjem delu Banskog, u podnožju planine Pirin, na mestu koje podseća na gradsku okretnicu minibuseva, pored najluksuznijeg hotela „Kempinski Grand Arena“, nalazi se polazna stanica plavih gondola s prepoznatljivim žuto-belim logom Banskog. U svaku gondolu staje do 8 osoba, i sve su pod video nadzorom. Ako nemate ski-pass, i želite samo da bacite pogled na skijalište, jednodnevna povratna karta samo za gondolu staje oko 12 evra.

 

Šestodnevni ski-pass za Bansko najbolje je uplatiti u agenciji u kojoj ste uplatili i aranžman – u pretprodaji. U ovaj ski-pass uključen je najam skija i štapova – bez cipela (samo ski-pass: bez skija i štapova, košta samo 10 evra manje). Nešto skuplja varijanta uključuje najam cipela, dok najskuplji „paket“ (preko 200 evra) uključuje i ski-školu.

.

.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Nakon 20-minutne vožnje gondolom, 6,3 km i visinske razlike od 600 metara, stiže se do kotline između okolnih vrhova – Banderiške poljane, odakle uzbrdo kreću žičare (dvosedi, četvorosedi, sidro i tanjir). Na mapi skijališta i na samim stazama, postoje oznake istih s njihovim nazivima. Podeljene su po težini na: najlakše (plave), srednje teške (crvene) i najteže (crne). Veliki broj zaljubljenika u skijanje i snoubord, smatra da staze u Banskom, najviše od svih u našem okruženju, konkurišu onim u Austriji.

.

Popevši se na vrh gondolom (prva polazi u 8.30 h, a poslednja se vraća u 17 h), na platou podno skijališta ugledaćete snežne topove, ratrak i nekoliko drvenih kućica – restorana i kafića. Ispred njih, oko podneva, kada je vedro i sunce dovoljno greje, traži se mesto više za sedenje i sunčanje, na klupi za dugačkim drvenim stolovima. Dok smo zatvorenih očiju uživali u podnevnom  suncu, postali smo nemi svedoci priča turista koje su se raspredale oko nas – o hotelskim bazenima, đakuziju i saunama, o tome da li se dodatno naplućaju, ili su uključeni u cenu aranžmana. Tokom zimskih meseci, osim bugarskog, najrasprostranjeniji jezici ovde su: srpski, engleski i ruski, osim grčkog i makedonskog, u manjini.

.

.

.

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

.

.

.

Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko, Bugarska Bansko