GRČKA / Delfi – Apolonovo svetilište i ski centar Arahova

GRČKA / Delfi – Apolonovo svetilište i ski centar Arahova

 

.
.
.
.

 

.

.

Delfi (Delphi / Δελφοι)

najpoznatije antičko proročište

i

Ski centar

Arahova (Arachova)

.

.

.

.

.

Nekada najpoznatije proročište starog veka – Delfi, udaljeno oko 170 km od Atine, danas čini mestašce od oko 1500 stanovnika sa arheološkim nalazištem par stotina metara istočnije. Kada su pre stotinak godina u podrumu jednog meštanina Delfa otkriveni vredni arheološki ostaci, odlučeno je da se kuće u mestu kompletno sruše i “pomere” oko kilometar ka zapadu kako bi iskopavanja započela. O razmeri poduhvata govore i stare crno-bele fotografije koje možete videti izložene u holu, u zdanju opštine Delfa. 

.

.

.
.
Pogled iz Delfa na Iteu, Korintski zaliv i Peloponez koji se nazire, u daljini © Ivana Dukčević

 

 

Panorama dela arheološkog nalazišta u Delfima (amfiteatar i ostaci Apolonovog hrama) © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Arheološki muzej / Vozar – Auriga (jedna od samo nekoliko bronzanih statua antičke Grčke) © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

Smešteno kaskadno na obronku druge najčuvenije grčke planine nakon Olimpa – Parnas (Parnassus / Παρνασσός), na pristojnoj nadmorskoj visini iz Delfa, naročito iz zapadnog dela mesta pružaju se neki od nezaboravnih pogleda na deo Korintskog zaliva i gradić Iteu udaljene 16 km nizbrdo. Južno od Itee, po vedrom danu ocrtava se veličanstveno poluostrvo Peloponez, a zapadno od Delfa, u kopnu, na strmoj nizbrdici vidi se obližnji gradić Amfissa (Άμφισσα), okružen nekim od najvećih planataža maslina u Grčkoj.

.

Antička legenda kaže da je vrhovni bog Zevs poslao dva orla, na dva kraja sveta i naredio im da se leteći jedan prema drugom sastanu i odrede centar sveta. Orlovi su se sreli na obroncima legendarne planine Parnas, u Delfima. Tako je po verovanju starih Grka, dom i svetilište boga svetlosti Apolona postalo centar ili “pupak” sveta, najveći religiozni i duhovni centar Grčke, i najpoznatije proročište istočnog Mediterana. Ljudi iz Grčke, ali i drugih krajeva tada poznatog sveta dolazili su ovde po savet i proročanstvo sveštenice hrama, pitije, dok je do tada najposećenije svetilište i proročište Dodoni u blizini Janjine (oblast Epir, severozapadna Grčka), potpuno zamrlo. 

.

Arheološka iskopavanja otkrila su da su Delfi bili nastanjeni još u periodu mikenske civilizacije (od XIV veka pre naše ere). U to vreme, Delfi su nosili naziv Pito, a njihovo vrhovno božanstvo Gaia ili Ge, vladala je odavde zajedno sa svojim zmijolikim sinom Pitonom. Legenda kaže da je Apolon udavio Pitona i nakon duhovnog pročišćenja, vrativši se na ove prostore ustanovio svoj kult promenivši ime mesta u Delfi, a sebi nadenuvši ime Pitija.

.

Prve zgrade u proročištu – hramovi boga Apolona i boginje Atine, podignuti su krajem VIII i u VII veku p. n. ere. Godine 582. p. n. e, u Delfima su organizovane prve Pitijske igre, pandan Olimpijskim igrama u Olimpiji, i održavane svake četiri godine u slavu Apolonove pobede nad Pitonom. Uprkos velikom požaru koji je 548. godine p. n. e. skoro uništio Apolonov hram, od VI – IV veka p. n. e Delfi su doživeli svoj najveći procvat, naročito u pogledu broja poseta i donacija zadovoljnih “klijenata”.

.

.

.

.

 

Delfi, pogled na Iteu i Korintski zaliv © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Tolos © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Arheološki muzej, Omfalos – “kosmičko jaje” ili “pupak sveta” © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Nakon rimskih osvajanja Grčke, car Neron je posetio Delfe i prisustvovao Pitijskim igrama. Ostalo je zabeležno da je po završetku igara, izabrao i iz Delfa odneo 500 statua koje su mu se tamo dopale, i prebacio ih u Rim. Car Hadrijan pokušao je da u II veku naše ere oživi već opadajuću slavu Delfa, ali to nije uspelo ni njemu, niti bilo kome posle njega. Pojavom i širenjem hrišćanstva, u IV veku naše ere kult proročišta u Delfima postepeno je gubio na značaju. Godine 392, vizantijski car Teodosije zvanično je zabranio praktikovanje svih paganskih kultova, te je svetilište i zvanično zatvoreno.

.

Nekoliko vekova ranije, hodočasnici i emisari careva starog veka, vojskovođe i aristokratija, željni da im se prorekne sudbina dolazili su u Delfe.  Nakon ritualnog pranja na izvoru Kastalia i plaćanja takse (pelanon), pridošlice bi na kraju žrtvovale životinju na oltaru Apolonovog hrama. Nakon proricanja, pokloni zadovoljnih klijenata punili su riznice Delfa. Jedna od najočuvanijih je Riznica Atinjana (Treasury of Athenians), koju možete videti na usponu Svetog puta, staze koji vodi ka Apolonovom hramu i ostalim znamenitostima.

.

U Apolonovom hramu, na mestu gde je bio izložen omfalos, kosmičko jaje koje je simbolizovalo centar / pupak sveta, proročanstvo je proricala Pitija (Πυθία), sveštenica boga Apolona. S obzirom da se Delfi nalaze na obronku planina koje su u starom veku zimi često bile neprohodne zbog snega, proročište je proglasilo da je otvoreno čitave godine osim tokom tri zimska meseca jer je “bog Apolon tada odlazio iz Delfa u svoj hram u Didimi (današnja Turska), te je njegovo odsustvo sprečavalo Pitiju da prenese proročanstvo klijentima. Negde u VI veku p. n. e, ustanovljen je i tačan redosled rituala proricanja.

.

U zadnjem delu Apolonovog hrama, proročica Pitija sedela bi na bronzanom tronošcu iznad pukotine u zemlji iz koje je izbijao zemni gas. Žvaćući lovorov list i udišući isparenja iz pukotine, padala bi u trans i proricala sudbinu. Osim nje i njenih sveštenica, drugima je ulaz u hram bio zabranjen. Pre ulaska u hram, sveštenice bi čule pitanja klijenta koji su ostali ispred, prenele ih Pitiji unutar hrama, a po njenom proricanju izlazile iz hrama i tumačile ih. Pitijina proročanstva naime, bila su često u stihovima i izuzetno dvosmislena. Sveštenice su mogle da ih “tumače” na mnogo različitih načina, ali tako da se ishod i tačnost proročanstva nikada ne dovede u pitanje.

.

.




Delfi, Riznica Atinjana © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Apolonov hram © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, stadion © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Iako se do nedavno verovalo da su gasovi i padanja u trans stvar legendi i plod izmišljotina za potrebe starovekovnog spektakla, 2006. godine dva američka naučnika, geolog i arheolog (između ostalih), uspeli su da dokažu postojanje dva raseda u strukturi zemlje kod hrama u Delfima, kao i prisustvo ugljovodonika i etilena (koji mogu izazvati halucinacije), u obližnjim planinskim izvorima. Ovo otkriće potvrdilo je da se još jedno neobično antičko predanje pokazalo istinitim, i da je Pitija sudbonosna proročanstva izgovarala pod uticajem halucinogenih materija.

 

Predmeti i pokloni proročištu pronađeni na lokalitetu u Delfima, nalaze se u obližnjem Arheološkom muzeju Delfa. Najpoznatiji eksponat, bronzana figura “Vozar (četvoroprega) – Auriga“, poklon je svetilištu od strane sponzora pobednika jedne od trka za vreme Pitijskih igrara, u V veku pre naše ere.

 

Osim Apolonovog hrama i Riznice Atinjana, u gornjem delu arheološkog nalazišta nalaze se još i „Sibilin kamen“, Amfiteatar i Stadion, dok se u donjem delu, niže magistrale smestio Gimnazion i jedan od najinteresantnijih i najređih hramova stare Grčke – Tolos, njen prvi kružni hram. Teodor iz Fokeje, sazidao je hram u IV veku pre naše ere u dorskom stilu, i posvetio ga boginji Atini.

.

.

.

.

 

Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.

DELFI INFO

.

.

KAKO STIĆI: Autoputem ka Tebi, i dalje ka mestu Arahova. Sa autobuske stanice u Atini, svakog dana sa terminala B, polazi nekoliko autobusa ka mestu Arahova i 11 km udaljenim Delfima. Arheološki lokalitet i Arheološki Muzej, nalaze se na obronku planine, oko 500 m pešice istočno od mesta Delfi, sa obe strane lokalnog, magistralnog puta.
.
RADNO VREME: Svakodnevno, zimi: 8.30 – 15 h / leti : 8 – 19.30 h
ULAZNICE: Objedinjena ulaznica za lokalitet u Delfima i muzej = 12 evra. Deca ispod 18 godina starosti ne plaćaju ulaznice za arheološke lokalitete u Grčkoj

 

SMEŠTAJ: Zbog blizine ski-centra na planini Parnas, u malenim Delfima postoji par luksuznih hotela. U glavnoj ulici, jedni do drugih nalaze se i mali pansioni koji nude opciju noćenja sa doručkom i u nazivima mahom imaju delove arheološkog nalazišta. Možete prenoćiti: „Kod Apolona“, u „Kastaliji“, hotelu „Oracle“ („Proročište“), kod „Hermes“-a, itd. Cene noćenja sa doručkom u dvokrevetnoj sobi, kreću se od 60 evra. Ukoliko iznajmite sobu sa doručkom u elegantnom pansionu „Sun view pension“ (84, Apollonos odos), na zapadnom obodu Delfa, sa balkona ćete imati pogled kao sa razglednice. U toku letnje sezone, noćenje sa doručkom (veoma skroman „švedski sto“) u dvokrevetnoj sobi košta od 50 evra. 
.
.
.
.
.
Mesto Delfi © Ivana Dukčević

 

 

Mesto Delfi © Ivana Dukčević

.

.

.
.

 

ARAHOVA

(Arachova / Αραχοβα)

.

 

Jedanaest kilometara istočno od Delfa i 150 km od Atine, na oko 1000 m nadmorske visine planinske padine nalazi se mesto Arahova. Živopisna arhitektura starih kamenih kuća, uzane ulice, predivan planinski pejzaž i blizina ski-centra na Parnasu, uslovili su da Arahova postane jedan od najpoznatijih zimskih ski-centara u Grčkoj. S obzirom da je najbliži prestonici, ski centar povrh Arahove je za Atinjane otprilike ono što i Kopaonik za Beograđane. 
.

U mestu postoji veći broj malih butik-hotela, restorana i radnji, i noćni život koji je zimi, za vreme ski sezone življi nego tokom leta. Ipak, zbog blizine Delfa mesto je zaživelo i tokom letnjih meseci. Ručno tkani ćilimi na tezgama kraj puta, lokalno vino u lokalima i pečeni lokalni „formaela“ sir, neki su od stvari koje možete kupiti ili probati u ovom mestu.

.

Interesantno je da je jedna od dve aktuelne verzije porekla imena mesta Arahova, da potiče od slovenske reči “arah” tj. “orah”, čijeg drveća kažu da u okolini ima u većem broju.

.

INFO: Sa autobuske stanice u Atini, svakog dana polazi nekoliko autobusa ka mestu Arahova i Delfima. Osim skupljih butik-hotela koji su tokom leta mahom zatvoreni, moguće je iznajmiti sobu i u tradicionalnim seoskim kućama (lokalna organizacija “Women’s Rural Tourism” ima solidnu ponudu, na primer).

.

.




Arahova © Ivana Dukčević

 

 

Panorama Arahove © Ivana Dukčević

 

 

Arahova, suveniri © Ivana Dukčević

.

.

 

 

U okolini…

.

 

Iz smera od Arahove i Delfa ka Atini, u blizini autoputa nalazi se istorijsko mesto TEBA (Thebes / Θηβα). Čuveni grad nesrećnog kraljevića Edipa, čiji je otac, kralj Laj na sebe navukao prokletstvo porodice kroz tri generacije, nekada je bio jedno od najvećih mikenskih naseobina (XVI i XI vek p. n. e). Danas je malo toga ostalo za razgledanje, osim jednog broja predmeta izloženih u okviru obližnjeg Arheološkog muzeja (monumentalna soba „sinova kralja Edipa“). Najpoznatije otkriće u Tebi je mikenska palata Kadmos (XIV – XIII vek p. n. e), sa ostacima zidnog slikarstva i „linearnog B“ pisma  (prvog grčkog pisma kojim su se služili i stanovnici Mikene). Tu je i „Soba sa blagom“, kao i hram boga Apolona. Od sedam legendarnih kapija Tebe, ostala su samo dva kružna tornja Elektrine kapije.

.

INFO: Nekoliko puta dnevno, sa atinske autobuske stanice autobus vozi za Tebu / (Muzej: april – septembar: ponedeljkom 12 – 19 h, utorak – nedelja 8 -19 h; Oktobar – mart: ponedeljkom 10.30 – 17 h, utorak – nedelja 8 -15 h / Arheološko nalazište je na otvorenom, i za razliku od muzeja ulaz je slobodan.

.

.

 

 

 

Delfi, Arheološki muzej, maketa antičkog svetilišta © Ivana Dukčević

 

 

Delfi, Arheološki muzej, sfinga

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Northern Greece (ISBN 978-86-7722-398-4), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.