.
.
Delfi (Delphi / Δελφοι)
najpoznatije antičko proročište
i
Ski centar
Arahova (Arachova)
.
.
.
.
.
Nekada najpoznatije proročište antike, Delfi, udaljeno je oko 170 km od Atine. Danas se nalazi nekoliko stotina metara istočnije od istoimenog mesta, koje broji 1500 stanovnika. Kada su pre stotinak godina u podrumu jednog meštanina Delfa otkriveni vredni arheološki ostaci, odlučeno je da se kuće u malenom mestu kompletno sruše i „pomere“ oko kilometar ka zapadu kako bi iskopavanja započela. O razmeri poduhvata govore i stare crno-bele fotografije koje mogu da se vide izložene u holu, u zdanju opštine Delfi.
.
.
 |
| Pogled iz Delfa na Iteu, Korintski zaliv i Peloponez s druge strane zaliva, koji se nazire u daljini © Ivana Dukčević |
 |
| Pogled s vrha arheološkog nalazišta u Delfima (amfiteatar i ostaci Apolonovog hrama) © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Arheološki muzej / Vozar – Auriga (jedna od samo nekoliko bronzanih statua antičke Grčke) © Ivana Dukčević |
.
.
.
Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora.
.
.
.
.
.
.
Smešteno kaskadno na obronku druge najčuvenije grčke planine nakon Olimpa – Parnas (Parnassus / Παρνασσός), na pristojnoj nadmorskoj visini iz Delfa, naročito iz zapadnog dela mesta pružaju se neki od nezaboravnih pogleda na deo Korintskog zaliva i gradić Iteu udaljene 16 km nizbrdo. Južno od Itee, po vedrom danu ocrtava se veličanstveno poluostrvo Peloponez, a zapadno od Delfa, u kopnu, na strmoj nizbrdici vidi se obližnji gradić Amfissa (Άμφισσα), okružen nekim od najvećih planataža maslina u Grčkoj.
.
Antička legenda kaže da je vrhovni bog Zevs poslao dva orla, na dva kraja sveta i naredio im da se leteći jedan prema drugom sastanu i odrede centar sveta. Orlovi su se sreli na obroncima legendarne planine Parnas, u Delfima. Tako je po verovanju starih Grka, dom i svetilište boga svetlosti Apolona postalo centar ili „pupak“ sveta, najveći religiozni i duhovni centar Grčke, i najpoznatije proročište istočnog Mediterana. Ljudi iz Grčke, ali i drugih krajeva tada poznatog sveta dolazili su ovde po savet i proročanstvo sveštenice hrama, pitije, dok je do tada najposećenije svetilište i proročište Dodoni u blizini Janjine (oblast Epir, severozapadna Grčka), potpuno zamrlo.
.
Arheološka iskopavanja otkrila su da su Delfi bili nastanjeni još u periodu mikenske civilizacije (od XIV veka pre naše ere). U to vreme, Delfi su nosili naziv Pito, a njihovo vrhovno božanstvo Gaia ili Ge, vladala je odavde zajedno sa svojim zmijolikim sinom Pitonom. Legenda kaže da je Apolon udavio Pitona i nakon duhovnog pročišćenja, vrativši se na ove prostore ustanovio svoj kult promenivši ime mesta u Delfi, a sebi nadenuvši ime Pitija.
.
Prve zgrade u proročištu – hramovi boga Apolona i boginje Atine, podignuti su krajem VIII i u VII veku pre nove ere. Godine 582. pre nove ere, u Delfima su organizovane prve Pitijske igre, pandan Olimpijskim igrama u Olimpiji, i održavane svake četiri godine u slavu Apolonove pobede nad Pitonom. Uprkos velikom požaru koji je 548. godine p. n. e. skoro uništio Apolonov hram, od VI – IV veka pre nove ere Delfi su doživeli svoj najveći procvat, naročito u pogledu broja poseta i donacija zadovoljnih “klijenata”.
.
.
.
.
 |
| Delfi, pogled na Iteu i Korintski zaliv © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Tolos © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Arheološki muzej, Omfalos – „kosmičko jaje“ ili „pupak sveta“ © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Nakon rimskih osvajanja Grčke, car Neron je posetio Delfe i prisustvovao Pitijskim igrama. Ostalo je zabeležno da je po završetku igara, izabrao i iz Delfa odneo 500 statua koje su mu se tamo dopale, i prebacio ih u Rim. Car Hadrijan pokušao je da u II veku naše ere oživi već opadajuću slavu Delfa, ali to nije uspelo ni njemu, niti bilo kome posle njega. Pojavom i širenjem hrišćanstva, u IV veku naše ere kult proročišta u Delfima postepeno je gubio na značaju. Godine 392, vizantijski car Teodosije zvanično je zabranio praktikovanje svih paganskih kultova, te je svetilište i zvanično zatvoreno.
.
Nekoliko vekova ranije, hodočasnici i emisari careva starog veka, vojskovođe i aristokratija, željni da im se prorekne sudbina dolazili su u Delfe. Nakon ritualnog pranja na izvoru Kastalia i plaćanja takse (pelanon), pridošlice bi na kraju žrtvovale životinju na oltaru Apolonovog hrama. Nakon proricanja, pokloni zadovoljnih klijenata punili su riznice Delfa. Jedna od najočuvanijih je Riznica Atinjana (Treasury of Athenians), koju možete videti na usponu Svetog puta, staze koji vodi ka Apolonovom hramu i ostalim znamenitostima.
.
U Apolonovom hramu, na mestu gde je bio izložen omfalos, kosmičko jaje koje je simbolizovalo centar / pupak sveta, proročanstvo je proricala Pitija (Πυθία), sveštenica boga Apolona. S obzirom da se Delfi nalaze na obronku planina koje su u starom veku zimi često bile neprohodne zbog snega, proročište je proglasilo da je otvoreno čitave godine osim tokom tri zimska meseca jer je „bog Apolon tada odlazio iz Delfa u svoj hram u Didimi (današnja Turska), te je njegovo odsustvo sprečavalo Pitiju da prenese proročanstvo klijentima. Negde u VI veku p. n. e, ustanovljen je i tačan redosled rituala proricanja.
.
U zadnjem delu Apolonovog hrama, proročica Pitija sedela bi na bronzanom tronošcu iznad pukotine u zemlji iz koje je izbijao zemni gas. Žvaćući lovorov list i udišući isparenja iz pukotine, padala bi u trans i proricala sudbinu. Osim nje i njenih sveštenica, drugima je ulaz u hram bio zabranjen. Pre ulaska u hram, sveštenice bi čule pitanja klijenta koji su ostali ispred, prenele ih Pitiji unutar hrama, a po njenom proricanju izlazile iz hrama i tumačile ih. Pitijina proročanstva naime, bila su često u stihovima i izuzetno dvosmislena. Sveštenice su mogle da ih “tumače” na mnogo različitih načina, ali tako da se ishod i tačnost proročanstva nikada ne dovede u pitanje.
.
.
 |
| Delfi, Riznica Atinjana © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Apolonov hram © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, stadion © Ivana Dukčević |
.
.
Iako se do nedavno verovalo da su gasovi i padanja u trans stvar legendi i plod izmišljotina za potrebe starovekovnog spektakla, 2006. godine dva američka naučnika, geolog i arheolog (između ostalih), uspeli su da dokažu postojanje dva raseda u strukturi zemlje kod hrama u Delfima, kao i prisustvo ugljovodonika i etilena (koji mogu izazvati halucinacije), u obližnjim planinskim izvorima. Ovo otkriće potvrdilo je da se još jedno neobično antičko predanje pokazalo istinitim, i da je Pitija sudbonosna proročanstva izgovarala pod uticajem halucinogenih materija.
Predmeti i pokloni proročištu pronađeni na lokalitetu u Delfima, nalaze se u obližnjem Arheološkom muzeju Delfa. Najpoznatiji eksponat, bronzana figura “Vozar (četvoroprega) – Auriga“, poklon je svetilištu od strane sponzora pobednika jedne od trka za vreme Pitijskih igrara, u V veku pre naše ere.
Osim Apolonovog hrama i Riznice Atinjana, u gornjem delu arheološkog nalazišta nalaze se još i „Sibilin kamen“, Amfiteatar i Stadion, dok se u donjem delu, niže magistrale smestio Gimnazion i jedan od najinteresantnijih i najređih hramova stare Grčke – Tolos, njen prvi kružni hram. Teodor iz Fokeje, sazidao je hram u IV veku pre naše ere u dorskom stilu, i posvetio ga boginji Atini.
.
.
.
.
 |
| Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Arheološki muzej © Ivana Dukčević |
.
.
DELFI INFO
.
.
 |
| Mesto Delfi © Ivana Dukčević |
 |
| Mesto Delfi © Ivana Dukčević |
.
.
ARAHOVA
(Arachova / Αραχοβα)
.
U mestu postoji veći broj malih butik-hotela, restorana i radnji, i noćni život koji je zimi, za vreme ski sezone življi nego tokom leta. Ipak, zbog blizine Delfa mesto je zaživelo i tokom letnjih meseci. Ručno tkani ćilimi na tezgama kraj puta, lokalno vino u lokalima i pečeni lokalni „formaela“ sir, neki su od stvari koje možete kupiti ili probati u ovom mestu.
.
Interesantno je da je jedna od dve aktuelne verzije porekla imena mesta Arahova, da potiče od slovenske reči “arah” tj. “orah”, čijeg drveća kažu da u okolini ima u većem broju.
.
INFO: Sa autobuske stanice u Atini, svakog dana polazi nekoliko autobusa ka mestu Arahova i Delfima. Osim skupljih butik-hotela koji su tokom leta mahom zatvoreni, moguće je iznajmiti sobu i u tradicionalnim seoskim kućama (lokalna organizacija “Women’s Rural Tourism” ima solidnu ponudu, na primer).
.
.
 |
| Arahova © Ivana Dukčević |
 |
| Panorama Arahove © Ivana Dukčević |
 |
| Arahova, suveniri © Ivana Dukčević |
.
.
U okolini…
.
Iz smera od Arahove i Delfa ka Atini, u blizini autoputa nalazi se istorijsko mesto TEBA (Thebes / Θηβα). Čuveni grad nesrećnog kraljevića Edipa, čiji je otac, kralj Laj na sebe navukao prokletstvo porodice kroz tri generacije, nekada je bio jedno od najvećih mikenskih naseobina (XVI i XI vek p. n. e). Danas je malo toga ostalo za razgledanje, osim jednog broja predmeta izloženih u okviru obližnjeg Arheološkog muzeja (monumentalna soba „sinova kralja Edipa“). Najpoznatije otkriće u Tebi je mikenska palata Kadmos (XIV – XIII vek p. n. e), sa ostacima zidnog slikarstva i „linearnog B“ pisma (prvog grčkog pisma kojim su se služili i stanovnici Mikene). Tu je i „Soba sa blagom“, kao i hram boga Apolona. Od sedam legendarnih kapija Tebe, ostala su samo dva kružna tornja Elektrine kapije.
.
INFO: Nekoliko puta dnevno, sa atinske autobuske stanice autobus vozi za Tebu / (Muzej: april – septembar: ponedeljkom 12 – 19 h, utorak – nedelja 8 -19 h; Oktobar – mart: ponedeljkom 10.30 – 17 h, utorak – nedelja 8 -15 h / Arheološko nalazište je na otvorenom, i za razliku od muzeja ulaz je slobodan.
.
.
 |
| Delfi, Arheološki muzej, maketa antičkog svetilišta © Ivana Dukčević |
 |
| Delfi, Arheološki muzej, sfinga |
.
.
.