ŠPANIJA / Andaluzija (VI deo) – Costa del Sol: Malaga, Estepona, La Linea de la Concepcion i Gibraltar

ŠPANIJA / Andaluzija (VI deo) – Costa del Sol: Malaga, Estepona, La Linea de la Concepcion i Gibraltar

 .

.

.

.

.

.

 

ANDALUZIJA

.

.

Costa del Sol

.

Malaga, Estepona, La Linea de la Concepcion i Gibraltar

.

.

 

Andaluzijska obala Kosta del Sol (Costa del Sol – “Obala sunca”), najjužnija je, najvrelija, turistički najrazvijenija i najnaseljenija obala kopnene Španije. Proteže se duž oko 160 km obale, otprilike od luke Alhesiras, u blizini Gibraltara, sve do glavnog grada obale – Malage.  Duž obale mora, čak i do par kilometara uzbrdo (ka vencu planina Sierra Nevada), kaskadno se spuštaju apartmanski kompleksi kojima se ne zna broj, hoteli sa bazenima i golf tereni koji se u blizini magistrale kraj mora ponegde pretvore u naselje velikih tržnih centara, zabavnih parkova, ili uređenih parkova sa tropskim biljem. Glavni grad čitave oblasti je prelepa Malaga, sa nešto manje od milion stanovnika – rodno mesto slikara Pabla Pikasa, glumca Antonija Banderasa i sladoleda od malage, naravno!

.

.




Malaga © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, Katedrala La Manquita © Ivana Dukcevic

 

 

 

Estepona, gradska plaža sa pogledom na 40 km udaljeni Gibraltar © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

Malaga, svadbene kočije © Ivana Dukcevic

 

 

 

Pogled na državicu – poluostrvo Gibraltar, sa šetališta pograničnog mesta La Linea da la Concepcion © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

Toranj Katedrale u Malagi © Ivana Dukcevic

 

 

 

Marbelja © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje fotografija, teksta, niti delova teksta bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

 

Od Malage obalom ka jugozapadu, jedno za drugim nižu se mesta kojima se ne zna ni početak, ni kraj, poznate centre španskog priobalnog turizma. Od mesta Toremolinos (Torremolinos), Benalmadena, Fuengirola, preko turistički prenaseljene Marbelje (Marbella) u kojoj rado letuju i filmske zvezde, kraljevske familije, kao i članovi mafije, veštačke luke Puerto Banus sa gusto poređanim jahtama, te nešto manje posećene Estepone, pa sve do Gibraltara, duž obale Kosta del Sol tokom turističke sezone možete putovati takozvanim “donjim” autoputem (A 7) kroz turistička mesta i nikada ne izaći iz gužve.

.

.

.

.

.

Puste ulice tokom podnevne pauze – sieste, u centru Marbelje © Ivana Dukcevic

 

 

 

Gradska plaža u Fuengiroli © Ivana Dukcevic

 

.

.

 

Sve velike, pretežno peščane plaže ove ne tako razuđene obale, svaki ćošak tokom letnje sezone prepun je turista, i ne postoji ni jedna koju biste eventualno mogli nazvati skrivenom. Plaže su mahom ili gradske, ili privatne (hotelske). Gradske se obično protežu duž skoro čitave obale mesta, uz šetalište i glavnu ulicu, preko puta niza stambenih zgrada, hotela i solitera.

 

Naseljena turistička mesta na obali Kosta del Sol veoma su nalik jedna drugim. Razlika je samo u tome da li je gužva velika, ili nešto umerenija. U mesta sa velikim brojem turista tokom sezone spadaju: Toremolinos, Benalmadena i Marbelja, a sa umerenijim – Fuengirola i Estepona.

 

Tokom 70-tih i 80-tih godina XX veka, mnogi su britanski kriminalci bežeći od zakona, našli utočište na obali Kosta del Sol. Zbog vekovnog spora između Engleza i Španaca oko poseda nad Gibraltarom, Španci su odbili da vrše ekstradiciju britanskih kriminalaca u matičnu zemlju, pa je Kosta del Sol u šali bila poznata i kao “Costa del Crime” (“Obala kriminala”). Danas se u Marbelji mahom odmaraju članovi ruske mafije, pojedinci koji su se obogatili raspadom Sovjetskog Saveza, i ne samo oni, te ćete s vremena na vreme na udarnim vestima španske televizije videti po nekog člana mafije kako ga iz Marbelje privode u policiju, ili na suđenje.

.

.

.

.

Skver u centru Benalmadene © Ivana Dukcevic

 

 

 

Veliki apartmanski kompleksi duž Koste del Sol, sežu i do par kilometara iznad obale © Ivana Dukcevic

 

.

.

.

Zbog svega ovog, u susednom, nešto turistički manje razvijenom Portugalu, na jednom zidu postoji veoma zanimljiv grafit, koji slikovito objašnjava razliku između turizma u Portugalu i Kosti del Sol: “Dear tourists, respect Portuguese privacy or go to Spain!” (“Dragi turisti, poštujte portugalsku privatnost, ili idite u Španiju!”).

.

.

.

 

Ipak, uprkos velikoj gužvi i prenaseljenosti, obala Kosta del Sol je iznenađujuće čista i uredna. Njene uličice sa posađenim drvoredima palmi ili živicama, hotelima ili apartmanima u nizu, dopunjuju zelene površine sa brižljivo negovanim cvećem i drugim rastinjem koje se redovno zaliva.  Eksterijer između ulica često dopunjuju mali, interesantno uređeni kružni tokovi sa travom, aranžiranim kamenjem, fontanama ili skulpturama.

 

Iako je izgledom i sadržajem Kosta del Sol mesto skrojeno za pretežno mlađu populaciju, na obali u gradskoj atmosferi odmaraju (većinom) britanske i nemačke familije sa decom. Britanci su (osim nešto manje, Nemaca) i glavni kupci placeva po brdima blizu obale, koji iako smešteni i po 3 do 10 km od mora, dostižu neverovatne cifre koje se mere stotinama hiljada evra. Sa nekih brda, u izmaglici od vlage i isparenja ponekad se ni more se ne vidi, ali su naturalizovani Englezi i Nemci prezadovoljni potpunim mirom i tišinom, ušuškani u privatnosti svojih kuća sa bazenima, dok ih more na koje su došli većinom ne zanima i skoro se nikad ne kupaju u njemu, a retko mu i prilaze (u Španiju su se iselili zbog klime). Sa druge strane, neki Španci su ljuti što (osim Gibraltara) veliki deo obale kupovinom placeva i kuća sada pripada Englezima, ali u isto vreme mnogi lokalci, vlasnici udaljenih brdskih placeva koji su decenijama bili zapušteni, prodajom strancima preko noći su postali bogataši.

.

.

.

.

.

Vile, “hacijende” mahom u posedu Engleza i Nemaca, nalaze se u brdima, nekoliko kilometara od obale © Ivana Dukcevic

 

 

 

Vile, “hacijende” mahom u posedu Engleza i Nemaca, nalaze se u brdima, nekoliko kilometara od obale © Ivana Dukcevic

 

 

 

Estepona, jutarnji pogled iz predgrađa na gibraltarsku stenu koja pripada Velikoj Britaniji, udaljenu 40 km © Ivana Dukcevic

 

.

.

 

.

.

Zbog velikog broja britanskih turista, ali i njihovih državljana koji su kupili placeve i kuće na obali, na 40 stepeni u hladu Kosta del Sol i tokom leta obiluje zelenim golf terenima koji se redovno zalivaju i koji će zadovoljiti i one najprohtevnije, te je dobila još jedan nadimak – Costa del Golf (“Obala golfa”). Blizu obale i po obroncima brda iznad mora, nestvarno zelena trava naročito u letnjem periodu, deluje potpuno u nesuglasju u odnosu na suncem sprženu okolinu.

 

Iako se stil letovanja u ovom delu Španije prilično razlikuje od onog u na primer nama susednoj Grčkoj, pa čak i onog duž značajno razvijenije Azurne obale (gde ipak između mesta uvek možete naći skrivene, puste plaže), čak i ako niste ljubitelj ogromne gužve barem jednom u životu trebalo bi da posetite Kostu del Sol jer ukusi su različiti.

.

.

.

.

 

 

“Obala sunca” – “Obala golfa” © Ivana Dukcevic

 

 

 

Estepona © Ivana Dukcevic

 

 

 

Estepona, gradska plaža © Ivana Dukcevic

.

.

 

.

.

.

.

Britanska prekomorska teritorija

Gibraltar

.

.

Na samom jugu Španije, ali ipak ne i najjužnije, smestilo se špicasto poluostrvo, na čijem se samom vrhu nalazi jedna od najčudnijih vajarskih dela prirode – ogromna stena visine 450 metara, koja kao da je sa neba pala i na rtu se sastavila sa zemljom.

 

Kolosalna stena je tokom istorije, zbog svog specifičnog položaja bila meta raznih osvajača. U njeno podnožje se u VIII veku iskrcao mavarski vojskovođa Al-Tarik (Al-Tariq), sazidao tvrđavicu i stenu nazvao po sebi – Gibraltar (“Tarikova stena”), te krenuo u osvajanje Andaluzije.

 

Iako Španci verovatno sa razlogom smatraju da je stena prirodni deo njihove zemlje, Gibraltar je i posle mnogo vremena (oko 300 godina) i dalje deo britanske krune kao njena “prekomorska teritorija” (“overseas teritory”). Španci nisu preterano srećni zbog ove činjenice, pa ispred graničnog prelaza u zemlju veličine omanjeg grada, postavljaju zastave Španije ogromnih razmera, a putokaze za Gibraltar neretko ćete videti umrljane crvenom farbom. Španci nisu uspeli da povrate Gibraltar ni početkom XIX veka kada su, na izvestan način bili saveznici francuske vojske, pošto je Napoleon izgubio u bici kod Trafalgara (stotinak kilometara jugozapadno od Gibraltara) od engleskog generala Nelsona.

.

.

.

.

.

La Linea de la Concepcion, pogled na gibraltarsku stenu © Ivana Dukcevic

 

 

 

La Linea de la Concepcion, putokazi na samoj granici sa Gibraltarom © Ivana Dukcevic

.

.

 

Gibraltar © Ivana Dukcevic

.

.

.

 

 

.

Danas na Gibraltaru žive – Gibraltarci, od kojih je samo trećina izvornih Engleza. Ima i Indijaca, Španaca i drugih nacija – njih svega 35 000. Kada im je pre desetak godina na referendumu omogućeno da odluče o tome da li žele da se ponovo priključe Španiji, odgovor je bio negativan.

 

Ako ste iz Srbije i želite na Gibraltar iz Španije, za ulaz vam je potrebna britanska viza, doduše ona za “prekomorske teritorije”, koja košta nešto manje od obične, ali ipak upitajte sebe da li je 2 – 3 sata vremena provedih u poseti gradu-državi vredno vaših 70 evra? Interesantno je da će vas i izvestan broj  Britanaca kada čuju da idete na Gibraltar pitati: A šta ćete uopšte tamo?

 

Osim zaista fantastične stene do čijeg vrha možete kolima ili žičarom i usputne stanice Ape’s Dean, dela sa simpatičnima majmunima koji vam otimaju stvari i penju se na kola (pazite da se avantura sa majmunima ne završi loše po vaše stvari koje ukoliko otmu, više nećete videti), ostatak zemlje čini novogradnja, luka, plaže, park i botanička bašta, pešačka zona, nova džamija Ibrahim-Al-Ibrahim i nekoliko fascinantnih, velikih pećina ispod same gibraltarske stene (St. Michael’s cavei Great siege tunnels), u kojima su pronađeni skeleti iz perioda praistorije, i koji su korišteni za potrebe špijuniranja tokom Drugog svetskog rata.

 

Vrhunac ipak predstavlja aerodromska pista, koja je postavljena popreko preko uzanog korena gibraltarskog poluostrva – od jedne do druge “strane mora”, koja čini liniju graničnog pojasa. Da biste ušli u zemlju, kod kućice pogranične policije daćete pasoš na proveru, na rampi sačekati zeleno svetlo na semaforu, preći pistu kao preko ulice … i tu ste.

.

.

.

.

.

Gibraltar © Ivana Dukcevic
.
.
.

 

Putokaz ka Gibraltaru © Ivana Dukcevic

 

 

 

Automobil sa gibraltarskim tablicama © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

.

“Linija razdvajanja”

La Linea de la Concepcion

.

.

Vrhunac podeljenosti između britanskog Gibraltara i ostatka Španije čini špansko “pogranično” mesto La Linea de la Konsepsion (La Linea de la Concepcion – “Linija razdvajanja” ili u bukvalnom prevodu “Linija ideje”), koje se idući prema steni bukvalno prekida rampom i kućicom granične policije. La Lineu od Gibraltara deli aerodromska pista na strani britanske teritorije, koja je ustvari linija graničnog pojasa.

 

Neposredno pre granice, videćete kružni tok sa jednom od možda najvećih zastava Španije na svetu i tablom koja obaveštava da skretanjem u desnu traku napuštate špansku teriroriju. Ova tabla je vidno umrljana crvenom farbom koja je u znak protesta bačena na nju i ne izgleda da iko želi da je očisti.

 

Osim činjenice da je pogranično mesto sa poluostrvom Gibraltarom, u samoj La Linei nema ničeg posebnog za videti. S obzirom da je smešteno u korenu uzanog poluostrva, sa obe strane je oivičeno morem. Dok se sa istočne, “unutrašnje” strane nalazi veliko šetalište sa retkim drvoredom palmi na čijem kraju (do same granice) je plaža, sa zapadne strane (prema otvorenom moru) postoji velika peščana plaža dužine barem oko 2 kilometra. Interesantno je da ćete boravkom na ovoj plaži u daljini od oko kilometar od obale, na moru skoro uvek videti po neki ukotvljeni, veliki tanker i teretnjake koji čekaju prolaz kroz Gibraltarski moreuz.

.

.

 

 

 

La Linea de la Concepcion, brodovi čekaju na prolaz kroz Gibraltarski moreuz © Ivana Dukcevic

 

 

 

La Linea de la Concepcion, pogled na gibraltarsku stenu sa plaže © Ivana Dukcevic

 

 

 

La Linea de la Concepcion, pogled na gibraltarsku stenu © Ivana Dukcevic

 

.

.



.

.

Málaga

.

.

Glavni grad čitave oblasti Kosta del Sol je prelepa Malaga, grad od nešto manje od milion stanovnika, rodno mesto slikara Pabla Pikasa (Pablo Riuz Picasso), glumca Antonija Banderasa i sladoleda malage, naravno!

.

Osim širokih avenija sa drvoredom palmi i parkova sa neverovatnim tropskim rastinjem koje teško ćete pronaći bilo gde na tlu Evrope, u starom delu Malage se na vrhu brda smestila i velika mavarska tvrđava Castillo de Gibralfaro (svakodnevno, 10 – 18 h) i palata Alcazaba (svakodnevno, 10 – 19 h) za koju se trvdi da bi bila ravna čuvenoj Alhambri u Granadi da tokom prethodnih vekova nije ostavljena nebrizi i oronula. U podnožju tvrđave nalazi se polukružni rimski teatarTeatro Romano. Ispod Alcazabe je prokopan tunel, kojim vodi jedna od glavnih saobraćajnica u starom delu grada.

.

.

.

.

.

.

Malaga, Mavarska tvrđava Castillo de Gibralfaro / Alcazaba i rimski teatar (Teatro Romano) © Ivana Dukcevic

 

 

 

 

Malaga, Katedrala La Manquita © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, zvonik Katedrale © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, romantične kočije za turiste © Ivana Dukcevic

 

.

.

 

U donjem delu grada, u ulici Molina Lario smestila se arhitektonski interesantna gradska katedrala La Manquita (La Mankita), a par minuta peške od nje i Museo Picasso, Muzej Pikasa smešten u još interesantnoj staroj vili u mudehar stilu – Palacio Buena Vista (C/ San Augustin 8, svakodnevno osim ponedeljkom: 10 – 20 h), iz XVI veka. Iako muzej nije veliki (najveći je u Barseloni), na dva sprata nalazi se zbirka od 155 predmeta iz većine Pikasovih slikarskih i skulptorskih faza, a u prizemlju se održavaju gostujuće izložbe posvećene Pikasu i u vezi sa njim.

 

Na velikom trgu Plaza de la Merced, na ćošku, u broju 15 (koji je drugačijim rasporedom brojeva nekada bio broj 36), nalazi se rodna kuća Pabla Pikasa (Pablo Riuz Picasso) – Casa Natal de Picasso, sada: Fundacion Picasso. U njoj možete pogledati skromnu postavku sa delovima nameštaja, radnu sobu i par uramljenih platna koje je naslikao njegov otac Don Hose (Don Jose), kustos lokalnog muzeja, ali i nekoliko njegovih prijatelja, slikara. Tu je i odelce u kojem je beba Pablo kršten u crkvi, kao i omiljene srebrne minđuše njegove majke Marije Ruiz. Postavka je koncipirana i kao prikaz kuće bogate građanske porodice u Malagi krajem XIX veka, kada je u njoj 25. oktobra 1881. rođen Pablo Ruiz Pikaso.

 

Sa druge strane trga Plaza de la Merced, ulicom San Agustin proći ćete pored crkve Iglesia de Santiago – omiljenog mesta za venčanja u starom delu grada. U Malagi se nalazi i velika gradska korida (Plaza de Toros), jedna od najvećih i najznačajnijih u zemlji.

.

.

.

 

Malaga, Rodna kuća Pabla Pikasa © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, Rodna kuća Pabla Pikasa © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, “U ovoj kući rođen je Pikaso, 25. oktobra 1881…” © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, Muzej Pikasa © Ivana Dukcevic

 

.

.

.

.

INFO

.

 

Iako ćete na mapi obale Kosta del Sol videti ucrtane manje i veće gradove kao međusobno udaljene tačkice, oni su u stvari većinom spojeni tako da će vam često biti teško da shvatite kad ste izašli iz prethodnog i ušli u sledeće mesto, te pratite table ispred ulaza u iste.

 

Najbliže moru, obalom prolazi bivši glavni autoput koji se izgradnjom novog par kilometara dalje, više ne naplaćuje. Ukoliko imate dovoljno vremena, želite da obiđete i upoznate obalu, ili idete u šoping u neki od poznatih tržnih centara, najbolje je da pođete njime. Ipak, u “saobraćajnim špicevima” koji tokom letnje sezone mogu biti bilo kada, ovaj autoput je često zakrčen kolonama velikog broja vozila. Put nosi oznaku A 7 (ali se u nekim delovima poklapa sa Carretera Nacional 340), i u smeru od Gibraltara ka severoistoku, par kilometara ispred Malage spaja se sa novim autoputem AP 7.

 

Ukoliko želite da izbegenete gužvu, najbolje je da platite putarinu i vozite se “gornjim” autoputem oznake AP 7 (međunarodna oznaka – E 15), koji se nalazi na oko 3 – 5 km udaljenosti, u brdima iznad obale.

.

.

.

.

.

Estepona, park sa kaktusima na šetalištu kraj mora © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, latinoameričko tropsko drvo “svileni konac” (Ceiba Speciosa), sa bodljama © Ivana Dukcevic

 

 

 

Malaga, drvo i plod fikusa © Ivana Dukcevic

 

 

 

Drvo i plod banane, u parku © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

.

ZABAVA

.

.

.

Selwo Aventura – Estepona


U nešto manje turistički razvijenom gradu na obali Kosta del Sol – Esteponi, na autoputu Autovia Costa del Sol, nalazi se Selwo Aventura, zabavni safari park u kome kao u zoološkom vrtu možete videti divlje životinje, lavove, tigrove i leoparde, kako se kreću u prirodi.

 

Parque Aquatico Mijas – Fuengirola

.
Jedan od dva vodena parka na obali koja, u odnosu na broj turista, potražuje barem duplo. Nalazi se na donjem autoputu Carretera Nacional 340, oko kilometar pošto uđete u Fuengirolu sa južne strane. U ovom, manjem vodenom parku, tokom leta je uvek veoma velika gužva, pa se pripremite da za svaki “spust” stojite u prilično dugačkom redu. Ovde ćete pronaći sve one tobogane koji postoje i u vodenim parkovima Grčke, Turske i Tunisa. U okviru kompleksa postoji i mali Mini-golf teren.

 

Hipodromo Costa del Sol – Mijas

.
Tokom letnjih meseci u Hipodromu mesta Mijas (čita se: Mihas), koje se praktično spojilo sa mestom Fuengirola, možete gledati večernje trke konja. Po ceni od par evra (deca mlađa od 18 ne plaćaju ulaz), dobićete i flamenko šou.

.

.

.

 

Benalmadena, Selwo Marina © Ivana Dukcevic

 

 

 

Benalmadena – Selwo Marina, park za decu © Ivana Dukcevic

.

.

 

.

Selwo Marina – Benalmadena

.
U mestu Benalmadena, koje je sve samo ne klasično mesto za letovanje, među ulicama koje se strmo odozgo spuštaju ka moru, na ogromnom placu – trgu Parque de la Paloma, između zgrada, smestila Selwo Marina. U jednom delu velikog parka koji je nešto slično zoološkom vrtu (flamingosi i druge egzotične ptice, zmije, krokodili, foke, delfini i pingvini), nalazi se ogromni stakleni bazen u kojem se par puta dnevno  održava 15-minutni šou sa delfinima i sa fokama. Nakon predstave, decu možete odvesti u Poblado Selwo Aventura – dečje igralište u stilu “Robinzon Krusoa”, gde se tobogani-tuneli i kućice-skrovišta nalaze ne samo iznad već i ispod zemlje. Ako rezervišete mesto unapred (i na vreme), uz novčanu nadoknadu možete se slikati u bazenu sa delfinima, ili hraniti pingvine.

 

Crocodile park i Aqua Park – Torremolinos

.
U mestu Torremolinos, u ulici C/ Cuba 14, pored jednog od dva vodena parka na obali Kosta del Sol (onog većeg), nalazi se Crocodile Park Torremolinos. Otvoren je svakodnevno, od jula do septembra. U velikoj “Afričkoj tvrđavi” (African fortress), koja liči na kuće istočne Afrike, “Selu plemena Masai” (Masai village) i u muzeju, možete videti emue, patke, krokodile. Deca deca moći će da drže u rukama male krokodile i vide kako se hrane, ili da se izigraju na dečjem igralištu.

 

.

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.