FRANCUSKA – Avinjon (Avignon) i autoput duž Pirineja (Midi-Pyrénées)

FRANCUSKA – Avinjon (Avignon) i autoput duž Pirineja (Midi-Pyrénées)

 .

.

.

.

.

.

Francuska

.

Avinjon i autoput duž Pirineja

.

.

.

.

.

.

Francuska Azurna obala i Provansa, prepuni su zvučnih mesta iz novije istorije. Mondenska Nica (Nice), festivalski Kan (Cannes) i San Trope (Saint-Tropez) na obali, po čuvenju pariraju nešto manjim mestima u kopnu kao što su Eks-en-Provans (Aix-en-Provence) i Arl (Arles), u kojima su živeli i stvarali neprevaziđeni impresionisti i postimpresionisti, takozvani „slikari svetla“, među kojima su i Van Gog (Vincent Van Gogh) ili začetnik kubizma, Pol Sezan (Paul Cezanne). Nakon obilaska papskog grada Avinjona, u smeru ka zapadu Francuske, krenuli smo ka Atlantiku i baskijskom delu Španije – autoputem Les Pyrénées, duž Pirineja.

.

.

.

.

.

.

Avinjon © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

 

Avinjon, razglednica s Papskom palatom i slikama papa koji su vladali iz Avinjona © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

Tekst i fotografije zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik RS, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

 

 

 

Gradić Ortez, na autoputu duž Pirineja © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

Avinjon, Papska palata © Ivana Dukcevic

.

 



 
.
U zapadnom delu Provanse, smestio se nadaleko čuveni gradić Avinjon (Avignon). Tokom nekoliko decenija XIV i početkom XV veka, u Avinjon je iz Vatikana premeštena papska prestonica, iz koje je rimokatoličkim svetom, tokom manje od veka vladalo ukupno čak devet papa. Još u XIV veku, u Avinjonu je u gotskom stilu sagrađena ogromna Papska palata (Palais des Papes). Nalazi se duž velikih, i danas potpuno očuvanih gradskih zidina iz XIV veka, koje okružuju skoro čitav grad. Interesantno je da je „Papska stolica“ – Vatikan, polagala pravo na vlasništvo nad gradom-državom Avinjonom, sve do 1791, kada je gradić najzad vraćen pod upravu Francuske, tokom Francuske revolucije
.
.
.
.
.
.
.
Avinjon, Papska palata © Ivana Dukcevic

.

 

 

 

 

 

.

Avinjon, mural na zidu zgrade prikazuje 9 papa koji su vladali iz Avinjona © Ivana Dukcevic

 

 

 

.

.
Osim Papske palate, najpoznatija atrakcija Avinjona je stari, polurazrušeni ili nedovršeni Most Svetog Benezeta (Pont du Saint Benezet) iz XII veka, na reci Roni, o kojem je ispevana i čuvena francuska pesmica: „Sur le Pont d’Avignon…“ („Na Avinjonskom mostu…“), verovatno znana svima koji su kao deca učili francuski. Prema legendi, most je sagradio lokalni pastir Benezet, kojem su se u snu ukazali anđeli i dali mu nadljudsku snagu da ga sam sazida. Iako su ga meštani smatrali ludim, Benezet je uspeo da ostvari svoj projekat i zadivi građane Avinjona. Kada je umro, proglašen je za sveca, i sahranjen je u maloj kapeli koja se nalazi na donjem nivou mosta. Zbog velikih poplava i bujica tokom srednjeg veka, most dužine 900 metara, nekoliko puta je urušen i obnavljan, te je do kraja XVII veka na njemu ostalo samo četiri luka (od prvobitna 22). Ni danas most nije ceo, već premošćuje jedan deo širine reke.
.
Nedaleko od Avinjona, oko 20 km zapadno, na reci Gard nalazi se građevina koji Francuzi nazivaju Pont du Gard (Most na reci Gard). U pitanju je izuzetno očuvani, starorimski akvadukt, iz I veka. Godine 1985, akvadukt je dospeo na listu Uneskove svetske kulturne baštine.
.
.
.
.
Nedovršeni Avinjonski most iz čuvene francuske, dečije pesmice © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

Avinjonski most © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

Avinjonski most © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

 

 

Pesmica o Avinjonskom mostu © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

.

Nakon posete Avinjonu, krenuli smo putem dalje ka zapadu Francuske, vencu Pirineja, i Baskiji u Španiji. Vozeći se u smeru ka gradu Monpeljeu (Montpellier), prošli smo kroz predele iz romana „Bela griva“, lektire koju smo nekada čitali u osnovnoj školi, i ponadali se da ćemo možda videti divlje, bele konje na usamljenim, prostranim ravnicama. Odvojivši se od Sredozemnog mora i skrenuvši ka zapadu na autoput Pirineji (Les Pyrénées), vozili smo oko 450 kilometara paralelno s Pirinejima, čitavom dužinom severno od planinskog venca. Nakon nekoliko sati, stigli smo nadomak obale Atlantika, u blizini mondenskog letovališta Bjarica (Biaritz).
.

Francuska sela u podnožju Pirineja, u oblasti grada Tuluza (Toulouse) kao što su na primer Nejo (Nailloux), Oteriv (Auterive) ili Sen-Silpis-sir-Lez (Saint-Sulpice-sur-Leze), karakterišu slikovite, srednjovekovne kamene kuće na drvenim stubovima, usred nepreglednih zasada suncokreta. Na glavnim ulicama ovih mesta, ali i na prilazima između sela, nad putićima koji vijugaju između brežuljaka, nadvijaju se zelene krošnje listopadnog drveća koje štrči u vis kao kontrast žutim poljima, i težinom svojih krošnji pravi svojevrsne tunele. U jugozapadnom delu Francuske, česti su prelepi drvoredi koji prate sporedne puteve. Moj prijatelj Francuz prokomentarisao je da su vlasti početkom XXI veka krenule da stabla seku, jer se navodno, zbog drvoreda dešava veliki broj saobraćajnih nesreća sa tragičnim ishodom.

.
.
.
.
.
.
Sporedni putevi južne Francuske, sa obaveznim drvoredima koji prate put © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Selo u blizini Tuluza © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Selo u blizini Tuluza © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

U blizini Tuluza © Ivana Dukcevic

.

.

.
.
.

Ovaj deo Francuske poznat je po promenljivom vremenu (i tokom leta), čestim padavinama, i po biciklističkoj trci Tour de France koja se održava u julu, ali su deonice kojima se vozi, duž brdskih predela i seoca, smeštene nešto dalje od autoputa. Ipak, negde na sredini autoputa uz Pirineje, postoji veće odmorište s benzinskom pumpom, samoposlugom i restoranom – Aire de Pyrenees, u čijoj blizini je podignut ogromni spomenik-instalacija od metala „Cycliste de France“ („Francuski biciklista“), posvećen čuvenoj trci. Na krivudavim metalnim trakama – stazama spomenika, uzbrdo i nizbrdo u žaru trke „jure biciklisti“, sve do prvog – pobednika u žutom (prema pravilima trke, pobednik etape trke dobija žutu majicu).

 

 

 

.

 

 

 

Autoput Pirineji, Spomenik trci Tour de France © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Autoput Pirineji, Spomenik trci Tour de France © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Autoput Pirineji, Spomenik trci Tour de France © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Pred kraj autoputa uz Pirineje, posetili smo malo mesto u francuskoj pokrajini Akvitaniji (Aquitaine) – Ortez (Orthez), poznato po srednjovekovnom kamenom mostu na lokalnoj rečici, ruti Tour de France, ali i po koridi – nalik onoj mnogo poznatijoj, u susednoj Španiji. Oko 70 kilometara od granice sa Španijom, u mestu Ortez, videli smo jednu od čak 82 korida u Francuskoj, koje se nalaze na jugu zemlje – paralelno s španskom granicom, duž Pirineja. Nedaleko od mondenskog letovališta Bjaric (Biarritz), kod granice s Španijom, u francuskom delu Baskije nalazi se najstarija i najčuvenija francuska korida podignuta 1893. godine – korida Bajona (Bayonne), poznata kao mesto broj jedan kad je u pitanju korida, u ovoj zemlji. Godine 2012, francuska vlada je odbacila zahtev udruženja za prava životinja, o tome da se korida u zemlji zabrani, s obrazloženjem da je u pitanju tradicija koja se održava na samo 10% teritorije Francuske.
.
.
.

 

 
Ortez © Ivana Dukcevic

,

.

 

 

Ortez © Ivana Dukcevic

.

.

 

 

Korida u Ortezu © Ivana Dukcevic

.

.

.

.

Mapa korida u Francuskoj (donja linija predstavlja granicu s Španjom, u Pirinejima)

.

.

 

.
.

Francuska Avinjon Pirineji, Francuska Avinjon Pirineji, Francuska Avinjon Pirineji, Francuska Avinjon Pirineji, Francuska Avinjon Pirineji

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.