.
.
.
.
.
.
BUDIMPEŠTA
.
– TOP 10 –
.
.
.
.
Jedan od najraskošnijih centara srednje Evrope i nekada moćne Austro-Ugarske, danas glavni grad Mađarske, mesto je kojem se pripisuju mnogi laskavi epiteti. „Pariz istočne Evrope“ i „kraljica Dunava“, najbliža je srednjoevropska prestonica Srbiji, poznata po specifičnoj kuhinji, termalnim banjama koje su obavezni deo turističke posete, i tipičnoj arhitekturi centralne Evrope. Osim Dunava, jedan od centara Habsburške monarhije sličan je Beogradu i po broju stanovnika – njih oko 1,7 miliona.
.
.
.
.
 |
| Parlament Mađarske © Ivana Dukčević |
 |
| Pogled sa Budima na Peštu, i most Sečenji © Ivana Dukčević |
 |
| Centralna pijaca © Ivana Dukčević |
Tekst i fotografije deo su publikovanog teksta o Budimpešti i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora.
Mađarski parlament © Ivana Dukčević
Jedna od četiri najčuvenije budimpeštanske banje – Rudas © Ivana Dukčević
.Tramvaji voze duž obale Dunava © Ivana Dukčević
.
.
Do Budimpešte se iz Srbije stiže autoputem. Do pre nekoliko godina, do prestonice Mađarske stizalo se i vozom, ali je pruga zatvorena zbog izgradnje brzih vozova, na čiji se završetak još uvek čeka. Kada smo u rano proleće 2016, u Budimpeštu krenuli vozom, s obzirom na vremešnost železnica i pruge u ovim krajevima, putovanje do susedne prestonice trajalo je oko 7,5 sati (polazak jutarnjeg voza bio je u 7.20 h, i u Budimpeštu je stizao u 16 h, dok smo za povratak u Beograd mogli da biramo između dve opcije – voz sa polaskom u 12 h, ili noćnu varijantu – u 21 h). Iako spori, vozovi su mahom bili tačni. Do završetka nove, brze pruge, u Budimpeštu se može stići odličnim autoputem, ako ne računate zadržavanje na granici koje može da traje od samo sat vremena, do nekoliko sati.
.
.
.
.
 |
| Železnička stanica Keleti © Ivana Dukčević |
 |
| Bazilika Svetog Stefana © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
U XX veku, Mađarska i Budimpešta pretrpele su mnoge velike promene. Počev od pada Austrougarske imperije, Prvog i Drugog svetskog rata, kada se zemlja našla na pogrešnoj strani istorije, preko Hladnog rata pod vlašću komunističkog Sovjetskog saveza, sve do raskida s prošlošću i ulaska u Evropsku uniju, Mađarska i njen glavni grad bili su poprište mnogih istorijskih događaja. Za osnovni obilazak Budimpešte dovoljno je izdvojiti tri dana, te ovaj grad predstavlja idealnu opciju za produženi vikend. Sredstvo plaćanja u Mađarskoj su forinte (HFT), a odnos između forinte i evra je otprilike: 1 evro = 395 HFT. U centralnom delu grada, menjačnice su česte, a priličan broj njih otvoren je do večernjih sati, do zatvaranja velikih radnji u okruženju (do 21 ili 22 h). Postoji i nekoliko menjačnica koje su otvorene non-stop.
.
.
.
.
 |
| Budim, stari deo grada na brdu, s druge strane reke Dunav © Ivana Dukčević |
 |
| Pešta, Jevrejski kvart © Ivana Dukčević |
Pogled s vrha uspinjače Budima, na Peštu, i most Sečenji © Ivana Dukčević
.
.
.
.
BUDIMPEŠTA – TOP 10
.
.
.
1.
Obala Dunava i budimpeštanski mostovi
.
.
.
Dunav (na mađarskom: Duna), u Budimpešti je širine otprilike koliko i Sava u centru Beograda, na nekim mestima i nešto širi (290 – 390 metara). Reka deli grad na dva dela, na Budim, zapadni, najstariji deo grada na brdu, na kojem se nalazi tvrđava, palatni kompleks i stari deo mesta, i na Peštu, današnji centar grada u panonskoj ravnici, na istoku. Duž obala budimske strane grada, nalazi se najveći broj gradskih termalnih banja. Budim i Peštu povezuje nekoliko mostova, od kojih se tri najpoznatija nalaze u centralnom delu grada: Lančani most Sečenji, Elizabetin most i Most slobode. Lančani most Sečenji (Széchenyi Lánchid / Széchenyi Chain Bridge) sa sedećim figurama lavova na početku mosta, najstariji je kameni most koji je u XIX veku povezivao Budim i Peštu. Njegovu izgradnju pomogao je grof Ištvan Sečenji, čuvena figura iz istorije Mađarske, te je most na kraju poneo njegovo ime. Kada je zvanično otvoren 1849. godine, lančani most bio je drugi najveći viseći most na svetu. Prešavši most, na budimskoj strani stigli smo do podnožja brda s palatnim kompleksom, do kojeg vozi dekorativna, stara gradska uspinjača. Pored početne stanice uspinjače, nalazi se tunel koji je prokopan sredinom XIX veka, i koji vodi ispod starog grada Budima.
.
.
.
.
 |
| Lančani most Sečenji © Ivana Dukčević |
 |
| Ljubavni katanci na Lančanom mostu Sečenji © Ivana Dukčević |
.
.
.
Elizabetin most (Erzsébethíd / Elizabeth bridge) sazidan je 1964. godine na najužem delu Dunava u gradu, i dužine je samo 290 metara. Naziv je dobio po izuzetno popularnoj carici Austrougarske monarhije, Elizabeti Bavarskoj.
.
Kitnjasti Most slobode (Szabadság híd / Liberty Bridge), najkraći je most u gradu. Podignut je 1894. godine, povodom održavanja Svetske izložbe (održane dve godine kasnije). U početku je nosio naziv Most trga Fovam (Fővám Square Bridge), a zatim preimenovan u Most Franca Jozefa I, jednog od vladara Austro-Ugarske. Četiri godine nakon otvaranja mosta, na njemu je proradio i tramvajski saobraćaj. Na budimskoj strani most direktno izlazi na skver, na kojem se nalazi jedna od pet najčuvenijih termalnih banja Budimpešte – Hotel i banja Gelert, u podnožju istoimenog brda Gellérthegy, sa tvrđavom, spomenikom, i pozemnim lavirintom formiranim pre mnogo vekova, erozijom potpomognutom podzemnim izvorima tople vode (istim onim na kojima su sazidane Banje Gelert i Rudas).
.
.
.
.
 |
| Elizabetin most © Ivana Dukčević |
.
 |
| Most slobode © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
2.
MAĐARSKI PARLAMENT (Országház) i
SPOMENIK ŽRTVAMA DRUGOG SVETSKOG RATA na obali Dunava
.
.
.
Mađarski parlament sazidan je na obali Dunava. Smatra se jednim od najlepših arhitektonskih zdanja Budimpešte, i jedan je od najlepših parlamenata u Evropi. Zbog kitnjaste arhitekture i položaja u odnosu na reku, često ga porede sa britanskim parlamentom na obali Temze u Londonu, na koji zaista podseća. Sagrađen je u isto vreme kad i britanski, u XIX veku, u stilu neogotike i delom neorenesanse. Zdanje je moguće posetiti svakodnevno, u nekoliko vođenih tura. U poseti ▶ Mađarskom parlamentu, saznali smo zanimljive priče iz istorije ovog zdanja (vođene ture su na četiri svetska jezika, dok audio vodič postoji na 23 jezika, i na srpskom). Cena vođene ture je 46 evra.
.
.
.
.
 |
| Parlament Mađarske © Ivana Dukčević |
|
| Parlament Mađarske © Ivana Dukčević |
.
.
U 45-minutnoj turi, vodič nas je povela hodnicima parlamenta, gde smo, osim „zlatnog stepeništa“, videli i druge bogato ukrašene delove zdanja, i oslikane vitraže na prozorima. Na ulasku u veliku salu, ispod prozora, u foajeu stoje masivne mesingane pepeljare na kojima su nekada postojali brojevi. Poslanici su naime, nekada, vreme uglavnom prekraćivali pušeći u foajeu, te je ovde za svakog poslanika bila postavljena po jedna pepeljara s brojem, kako bi na njoj ostavio svoju cigaretu na kratko, dok uđe u salu da glasa, i vratio se nazad da nastavi s pušenjem. Velika sala, zlaćana i ukrašena, u delu iza predsedavajućeg ima oslikanu fresku s detaljem iz istorije Mađarske.
.
Jedini deo zdanja gde je fotografisanje zabranjeno, nalazi se u podnožju velike kupole Parlamenta. Tačno u centru, ispod tavanice, u staklenoj vitrini izložena su srednjovekovna, najstarija ugarska kruna i renesansni mač, koje čuvaju gardisti. Na vrhovima stubova ispod kupole, nalaze se prikazi svih mađarskih vladara, od prvog – Ištvana I (Sveti kralj Stefan I, mađ. Szent István király) krunisanog u decembru 1000. godine, sve do poslednjeg Austrougarskog cara (Karl Franc Jozef I), koji je vladao do 1919. godine, i koji je nekoliko godina kasnije umro i sahranjen je u Funšalu, na ostrvu Madeiri (Portugal), u Atlantskom okeanu.
.
.
.
.
Parlament Mađarske © Ivana Dukčević
.
.
.
.
 |
| Parlament Mađarske © Ivana Dukčević |
 |
| Parlament Mađarske, pepeljara za poslanike ispred sale © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Na obali reke, u neposrednoj blizini Mađarskog parlamenta nalazi se zanimljiv Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata, koje su tokom 1944. i 1945. streljane kraj obale Dunava i bačene u reku. Spomenik sastavljen iz nekoliko desetina metalnih, iznošenih muških, ženskih i dečijih cipela, podignut je 16. aprila 2005. godine, u znak sećanja na stradanje građana Budimpešte tokom Drugog svetskog rata.
.
.
.
.
.
 |
| Spomenik žrtvama Drugog svetskog rata 1944 – 1945, na obali Dunava u blizini parlamenta © Ivana Dukčević |
.
.
3.
TRG HEROJA (Heroes’ Square – Hősök tere)
i Gradski park
.
.
.
Na prostranom Trgu heroja u severnom delu grada, nalazi se spomenik sazidan 1896, povodom 1000-godišnjice postojanja Mađarske. Danas je ovaj prelepi trg sa dekoracijom pločnika u dve boje, jedan od simbola Budimpešte. Iza spomenika se prostire veliki Gradski park (Cita Park) u kojem se nalazi jedna od starinskih palata, gde se održava buvljak, i nalazi se jedna od tri najčuvenije budimpeštanske termalne banje, Sečenji (Széchenyi Thermal Bath), jedna od retkih koja nije smeštena na obali Dunava. Ova banja ujedno je i najveća banja prestonice, sa najvećim brojem otvorenih bazena, u kojoj se tokom leta često održavaju noćne žurke.
.
.
.
.
.
 |
| Trg heroja © Ivana Dukčević |
 |
| Palata u Gradskom parku © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
S leve i desne strane, na Trgu heroja stoje dva gotovo identična neoklasicistična zdanja. S leve strane nalazi se Muzej lepih umetnosti (Museum of Fine Arts / Szépművészeti Múzeum) poznat po najvećoj zbirci španskog slikarstva van Španije (najvećoj nakon muzeja Prado u Madridu), i s desne – Galerija umetnosti (Hall of Art – Kunsthalle / Műcsarnok). U galeriji se održavaju gostujuće izložbe (na primer, u februaru i martu 2016 – fotografije Stiva MekKarija – Steve Mc Curry, poznatog fotografa časopisa National Geographic), i izložena su dela i instalacije savremenih, mladih umetnika Mađarske, ali i regiona, uopšte.
.
Preko puta trga nalazi se rezidencija i Ambasada Republike Srbije. U nekadašnjem zdanju Ambasade SFR Jugoslavije, 1956. godine nakon anti-sovjetske revolucije, azil su potražili i pronašli politički disidenti među kojima i Imre Nađ, mađarski premijer (o čemu svedoči i memorijalna ploča, otkrivena 2006. godine). Dve godine kasnije, Nađ je proteran u Rumuniju i na kraju uhapšen i streljan. Od Trga heroja, ka centru kreće široka avenija Andrassy Avenue, duž koje se u podzemlju nalazi i linija prvog budimpeštanskog metroa (Žuta linija).
.
.
.
.
.
 |
| Galerija umetnosti na Trgu heroja © Ivana Dukčević |
 |
| Galerija umetnosti © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
Galerija umetnosti Budimpešta, izložba fotografija Stiva MekKarija
.
.
.
.
.
4.
SINAGOGA (Nagy Zsinagoga) i Jevrejski kvart
.
.
Dok se u Erfurtu, u Nemačkoj nalazi najstarija sinagoga starog kontinenta, budimpeštanska u ulici Dohany – Dohány utcai Zsinagóga, najveća je sinagoga u Evropi i jedna od nekoliko najvećih na svetu. Nalazi se u neposrednoj blizini centra, u delu gde je tokom XIX veka živeo najveći broj jevrejske populacije (u blizini: Károly Boulevard, Erzsébet Boulevard, Király Utca i Rákóczi), kada je sinagoga i podignuta. Tokom Drugog svetskog rata, određen broj Jevreja koje nacisti nisu deportovali u koncentracione logore, držan je pod prisilom u Sinagogi i izgladnjivan do smrti. O tome svedoči i nekoliko masovnih grobnica u dvorištu sinagoge i velika, moderna metalna skulpturalna instalacija žalosne vrbe („Drvo života“, ujedno i simbol žalosti u judaizmu), čiji su metalni listići ispisani imenima nastradalih Jevreja tokom Drugog svetskog rata. Skulptura je rad vajara Imrea Varge.
.
Nalik ostalim spomenicima kulture Budimpešte, koji su delimično ili potpuno uništeni tokom Drugog svetskog rata, i unutrašnjost sinagoge je restaurirana. Nalik drugim jevrejskim bogomoljama (i kao kod muslimana), i ovde se žene mole odvojeno od muškaraca. Ukoliko ste muškog pola i posećujete ovu sinagogu kao turista, na samom ulazu dobićete hebrejsku molitvenu kapicu za muškarce, kipu – ali od kartona, koju ste u obavezi da nosite tokom obilaska, uprkos tome što niste jevrejski vernik. Za žene nema posebnih pravila, osim što kao i prilikom obilaska crkve, prilikom ulaska morate biti pristojno obučeni. Prelepo zdanje sinagoge izuzetno je posećeno, i tokom turističke sezone uglavnom se tokom jutarnjih sati formira red za kiosk u kojem se kupuju karte (standardna ulaznica: oko 12 evra, vođena tura: oko 20 evra). Karte se kupuju i putem interneta, OVDE. Prilikom planiranja posete, ne zaboravite da je jevrejski neradni dan subota (sabat ili šabat), kada je sinagoga zatvorena za posete.
.
.
.
.
.
.
 |
| Budimpeštanska sinagoga – Nagy Zsinagoga © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
 |
| Sinagoga © Ivana Dukčević |
 |
| Listići spomenika „Drvo života“ © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
5.
CENTRALNA PIJACA (Central Market Hall / Központi Vásárcsarnok)
.
.
.
Jedna od najčuvenijih atrakcija Budimešte je velika, pokrivena Centralna gradska pijaca. Sazidana u XIX veku i dekorisana čuvenim Zsolnay pločicama, i danas je omiljeno mesto kupovine gradskog stanovništva, ali i mnogobrojnih turista. U prizemnom delu pijace nalazi se nekoliko „ulica“, u kojima se na raskošno opremljenim štandovima, u kioscima prodaje gotovo sve – od povrća, voća, čuvenih proizvoda od paprike, do mađarskih mesnih prerađevina – kobasica običnih i ljutih, sa i bez punjenja. Tu je i riblja pijaca, samoposluga i mala drogerija. Ponekad se na pijaci organizuju dani poznatih kuhinja drugih podneblja, kada možete probati specijalitete istih. Na gornjem spratu pijace, možete probati specijalitete mađarske kuhinje, s nogu. Ukoliko kupujete suvenire, interesuju vas proizvodi sa mađarskim vezom ili oni od kože (naročito rančevi i tašne, u raznim bojama), ova pijaca je najbolje mesto za kupovinu, jer ima najbolju ponudu.
.
.
.
.
 |
| Centralna pijaca © Ivana Dukčević |
 |
| Centralna pijaca. aleva paprika © Ivana Dukčević |
Centralna pijaca © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Osim suvenira, u gornjem delu pijace nižu se kiosci „brze hrane“, naročito oni koji nude mađarsko testo u obliku palačinke (nalik testu za uštipke) – langoše (langos), koje možete napuniti po želji – slatkim (sveže voće, voćni sirupi, pavlaka, šlag), ili slanim (meso, povrće, salate, sirevi, kremovi…), a zatim ih posuti začinima. Na bolje snabdevenim i čuvenijim štandovima, obično se formira red. Nakon kupljenog obroka, možete sesti za drvene stolove i barske stolice ispred štanda, i na licu mesta pojesti svoju ukusnu mešavinu. Zanimljivo je da su u Budimpešti istog dana (15. februar 1897), osim Centralne pijace otvorene još četiri (Klauzál tér, Rákóczi tér, Hold utca i Hunyadi tér), ali je ova centralna na trgu Fovam (Fővám tér), ipak najpoznatija. Za to postoji i jednostavan razlog. Naime, u vreme kada su namirnice stizale brodovima niz Dunav, Centralna pijaca – u neposrednoj blizini reke i carinarnice, prva je na tezgama imala svežu robu. Na pijaci, ili na nekom od uličnih štandova (najčešće za vreme uskršnjih ili božićnih praznika), probajte specijalitete tradicionalne mađarske kuhinje. Probajte ljuti gulaš (govedina, krompir, paprika, paradajz) ili paprikaš (piletina u sosu od paprike), ili se zasladite čuvenom Doboš tortom, prozvanom po svom “izumitelju“ Jožefu Dobošu (József Dobos). INFO: Radno vreme: Ponedeljkom 6 – 17 h / utorak – petak: 6 – 18 h / subotom: 6 – 14 h / nedeljom je zatvorena.
.
.
.
.
 |
| Centralna pijaca – langoši © Ivana Dukčević |
 |
| Centralna pijaca © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
6.
BUDIMPEŠTANSKA TERMALNA KUPATILA (Thermal Baths / Gyógyfürdő)
.
.
.
Kultura i tradicija budimpeštanskih termalnih kupatila počela je s prvim turskim osvajanjima, u XVII veku. I danas, neke od najpoznatijih budimpeštanskih banja imaju delove sa turskim hamamom, koja su svojevrsna turistička atrakcija. Tokom XIX veka, odlaskom Turaka iz Budimpešte, kult banjskih kupatila nije zamro. Naprotiv. U gradu su u to vreme, osim banja koje su podizane nadograđivanjem na turska kupatila, sazidani i potpuno novi termalni kompleksi u duhu tada popularnog arhitektonskog Art Nuvo (Art Nouveau) stila. Kao ostavština od Turaka, ostali su i termini kada je u banju odvojeno dolazio ženski, a kada muški svet. Tek nedavno, dani vikenda su postali „mešani“ banjski dani – za oba pola, i samim tim najpopularniji za posetu stranih turista. Banja Sečenji (Széchenyi Fürdőu) u Gradskom parku, jedina je u kojoj ne postoji pravilo korišćenja kupatila prema polovima, već je svakodnevno otvorena za sve. Ona je ujedno i najveća banja Budimpešte, sa najvećim brojem otvorenih bazena, u kojoj se tokom leta održavaju noćne žurke. Ako u poseti Budimpešti imate na raspolaganju samo 2 ili 3 dana, nemojte propustiti posetu jednoj od četiri najpoznatije banje. Tri od četiri nalaze se duž obala Dunava (Gellert, Rudas i Kyrali), sve na budimskoj strani, dok se četvrta, gorepomenuta Szechenyi smestila nešto dalje, unutar velikog Gradskog parka, severno od centra grada.
.
.
.
.
 |
| Hotel banje Gelert © Ivana Dukčević |
 |
| Veliki hol Banje Gelert © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Banja Gelert (Gellert Baths – Kelenhegyi utca 4) važi za najlepšu i najraskošniju banju u gradu, i jednu od najlepših u Evropi. Ceo kompleks u Art Nuvo (Art Nouveau) stilu, u kojem se nalazi i luksuzni starinski hotel, smestio se s budimske strane tačno pri prelasku mosta Erzsébethíd. Sazidana je 1918. godine, i prema rasporedu, oba pola mogu je koristiti samo u danima vikenda (za raspored poseta, pogledajte OVDE). Za razliku od većine banja, Banja Gelert je relativno novijeg datuma, i nije sagrađena na mestu već postojećeg turskog kupatila, te se smatra najevropskijom.
.
Osim turskog hamama, budimpeštanske banje imaju i delove sa „običnim“ bazenom, bazenima s različitom temperaturom vode (10 – 42 C), i raznolikim masažerima u vidu mlazeva unutar bazena, kao i posebni deo za masažu, pedikir, saunu, itd. Najbolje kritike na forumima ima Banja Rudas (Rudas Baths), koju posećuje veliki broj stranih turista, i koja se nalazi jednu tramvajsku stanicu dalje od Banje Gelert, tik uz obalu Dunava. U osnovi dugačkog jednospratnog zdanja s početka XX veka, nalazi se stari turski hamam (u suterenu), u kojem je uvek velika gužva. Autentično kružno kupatilo, s kamenim turskim česmama, centralnim bazenom temperature vode od 37 stepeni iznad kojeg je prepoznatljiva kupola sa svodom od „zvezdanog neba“, i četiri manja bazena s temperaturom vode između 37 i 42 stepena, privlače pažnju izmaglicom i isparavanjima. Ovaj prizor najbliže rečeno, neodoljivo podseća na scenografiju filma čija radnja kao da se smestila negde u periodu između XVI ili XVII veka, u Istanbulu. U delu s tuševima, osim običnih, na dva mesta je iznad glava korisnika postavljeno veliko drveno bure, iz kojeg se povlačeći debeli kanap, na vas samo odjednom sruči ledena voda.
.
.
.
|
| Banja Rudas, „klasičan“ bazen © Ivana Dukčević |
 |
| Banja Rudas, tursko kupatilo © Ivana Dukčević |
 |
| Banja Rudas na Dunavu, bazen na krovu s panoramom Pešte (u vreme našeg boravka – na fotografiji, u Budimpešti je bilo 5 stepeni, dok je temperatura vode u termalnom bazenu, na krovu zdanja, iznosila 36 stepeni © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Ipak, najlepši deo Rudas kupatila smestio se na krovu. U nevelikom kružnom bazenu pod „svodom“, na zimskih oko 5 stepeni, udobno potopljeni na temperaturi vode od 36 C, možete ćaskati sa prijateljima i uživati u panorami Dunava i Pešte u sumrak, slici kao sa razglednice. Osim gorepomenutih, i banje: Lukač, Veli i Kirali (Lukacs Baths, Veli Bej Baths i Kiraly Bath) smeštene su pored Dunava, i sazidane na prvobitnim turskim kupatilima. Banja Kirali (Buda, Fő utca 84) je najinteresantnija, istorijska banja, koja u izvesnoj meri ima elemente i iz ere komunizma. Sve tri su turistički manje poznate, te u njima najveći broj korisnika čine lokalci.
.
.
.
.
 |
| Muzej istorije grada, istorija kupaćih kostima budimpeštanskih banja © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
7.
BUDIM (Buda) – GORNJI GRAD (Castle District / Várnegyed)
KATEDRALA (Matthias Church / Mátyás-templom) i Poslastičarnica „Ruszwurm Cukrászda“
.
.
.
Gornji deo grada Budima, sastoji se iz dve celine od kojih jednu čini staro gradsko jezgro. Prošetajte ulicama sa pastelnim kućama, i posetite Katedralu Svetog Matije (Matthias Church / Mátyás-templom – ulaznice se naplaćuju). Pored crkve, nalazi se romantični vidikovac Fishermen’s Bastion (Halászbástya) sa lukovima i pogledom na Peštu, kao na dlanu. Sazidan u prvoj polovini XX veka, vidikovac je dobio naziv prema ribarima koji su branili ovaj deo grada od osvajača. Donji deo vidikovca je slobodan za razgledanje, dok se ulaz na gornji nivo naplaćuje. Budimska Katedrala Svetog Matije, podignuta je pre oko 700 godina. Poznata je kao mesto krunisanja i venčanja ugarskih kraljeva, uključujući i poslednjeg Austrougarskog cara. Jedno vreme, pod turskom opsadom bila je pretvorena u džamiju, i u XVIII veku obnovljena je u baroknom stilu.
.
.
.
.
 |
| Katedrala Svetog Matije © Ivana Dukčević |
 |
| Katedrala Svetog Matije © Ivana Dukčević |
 |
| Katedrala Svetog Matije © Ivana Dukčević |
Ulice Budima © Ivana Dukčević
Pogled iz Budima na Peštu © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Na minut pešice od Katedrale, u produžetku skvera svratili smo u najčuveniju budimsku poslastičarnicu Ruszwurm Cukrászda (Szentháromság tér 7), kako bismo popili kafu i probali neki od kolača sa suvim šljivama i karamelom, od kestena i čokolade, i sladoled od marcipana. Poslastičarnica je izuzetno posećena i često se u njoj traži mesto više.
.
.
.
.
 |
| Poslastičarnica Ruszwurm © Ivana Dukčević |
 |
| Poslastičarnica Ruszwurm: kolači od suve šljive i karamela, kestena s čokoladom i sladoledom od marcipana © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
8.
BUDIM – CARSKA PALATA (Buda Castle / Budavári Palota)
.
.
Tokom Drugog svetskog rata, palatni kompleks nekadašnje kraljevske palate (Királyi palota) vrhu brda u Budimu, skoro potpuno je razrušen. Obimnim radovima koji su trajali nekoliko godina, kompletna arhitektura zdanja dovedena je u prvobitno stanje, i u nju su, umesto većinom uništenog carskog nameštaja „useljena“ tri muzeja: Muzej istorije grada, Nacionalna galerija (Nemzeti Galéria), Nacionalni muzej, kao i Nacionalna biblioteka (National Széchenyi Library).
Jedan od njih, Muzej istorije grada, smešten na nekoliko nivoa, na zanimljiv način objašnjava 1000-godišnji istorijat prestonice Mađara. Počev od podrumskog dela, s ostacima temelja najstarijih kamenih utvrđenja, preko srednjovekovne carske kapele, ostataka statua, originalne kožne obuće koja je preživela zarobljena u vlažnom podrumskom kanalu, sve do novije istorije – istorijata termalnih kupatila, odeće i običaja vezanih za njih, upotrebnih predmeta i unutrašnjeg uređenja kuća različitih nacionalnih manjina (i srpske), koje su živele u ovom gradu. Na samom vrhu muzeja nalazi se deo vezan za praistoriju ovog kraja i rimski logor Aquincum. Nakon posete, možete se prošetati baštom Hunyadi, nekadašnjem mestu gradske pijace, i kao većina turista u poseti Budimpešti, fotografisati se kraj popularne fontane. Danas je palatni kompleks, zajedno sa starim delom Budima deo Uneskove svetske kulturne baštine.
.
.
.
.
 |
| Deo palatnog kompleksa u Budimu © Ivana Dukčević |
 |
| Muzej istorije grada, originalne kožne cipele iz srednjeg veka, pronađene su u vlažnom kanalu ispod zidina © Ivana Dukčević |
 |
| Muzej istorije grada, u suterenu se nalaze ostaci zidina prve palate © Ivana Dukčević |
 |
| Muzej istorije grada, figurina iz praistorijskog perioda © Ivana Dukčević |
Muzej istorije grada © Ivana Dukčević
.
.
.
9.
CENTAR PEŠTE
Ulica Vaci (Váci utca), Trg Szabadság i Bazilika Svetog Stefana
.
.
.
U centralnom, peštanskom delu grada, paralelno s rekom, dva bloka od obale nalazi se glavna gradska pešačka zona prestonice, ulica Vaci (Váci utca). Hard Rock Cafe, Zara, C&A, New Yorker i druge poznate modne kuće, suvenirnice, ali i prodavnica poznatog mađarskog porcelana „Herend“, samo su neke od radnji duž ove oko kilometar duge ulice, koja završava na trgu kod Centralne pijace. Pred sam kraj, pretposlednja ulica pre pijace – Szerb utca (Srpska ulica) vodi ka obližnjoj srpskoj Crkvi Svetog Đorđa, dok se u blizini, u samoj ulici Vaci nalazi zgrada Srpske opštine. Nešto malo dalje, kod narednog mosta na Dunavu, obala nosi ime našeg glavnog grada, Beograda (Belgrad rakpart).
.
.
.
.
 |
| Porcelan „Herend“, mađarska verzija porcelana Rosenthal © Ivana Dukčević |
 |
| Ulica: Beogradsko pristanište © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
Nešto dalje ka zapadu, na trgu se smestila centralna peštanska crkva Bazilika Svetog Stefana (St. Stephen’s Basilica / Szent Istvan Bazilika), iz 1905. godine. Sazidana u neoklasičnom stilu, nosi naziv prvog mađarskog kralja. U crkvi se navodno nalazi vredna, originalna relikvija – desna šaka pokojnog vladara, iz XI veka. Bazilika je poznata i po tome što se u njoj povremeno održavaju koncerti klasične muzike. U delu grada oko Nacionalnog teatra, smestio se takozvani Osmi distrikt u kojem se nalaze neke od najlepših, nekada privatnih palata budimpeštanskih imućnih porodica (Palace Neighborhood). U ovim palatama, danas su mahom smešteni delovi državne uprave.
.
.
.
.
 |
| Bazilika Svetog Stefana © Ivana Dukčević |
 |
| Bazilika Svetog Stefana © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
U neposrednoj blizini Parlamenta, nalazi se Trg Szabadság (Szabadság tér). Sa bronzanom statuom nasmejanog Ronalda Regana u pokretu, i Američkom ambasadom s druge strane ulice, na pravougaonom trgu se nalazi i Spomenik ruskim oslobodiocima na kraju Drugog svetskog rata, bivša zgrada Berze, sedište Mađarske državne televizije (koje je preseljeno u novu zgradu), Nacionalna banka, i Mađarska centralna banka iz 1924. godine.
.
.
.
.
.
 |
| Trg Szabadság, Spomenik ruskim oslobodiocima © Ivana Dukčević |
.
.
Spomenik Ronaldu Reganu © Ivana Dukčević
Na suprotnoj strani trga, nalazi se novi spomenik čije je podizanje 2014. godine podiglo popriličnu prašinu. U pitanju je građanski protest protiv Spomenika nemačke okupacije Mađarske – 19. mart 1944“ podignutog tokom jedne noći leta 2014. godine, povodom čijeg postavljanja prethodno nije uspostavljen društveni dijalog. Prema mišljenjima mnogih, ovaj spomenik koji je naručila mađarska vlada falsifikuje istoriju i pokušava da prikaže nevinost Mađarske za vreme Drugog svetskog rata, jer se njime Mađarska prikazuje kao žrtva koju su okupirali Nemci. Otvorena je i Facebook stranica na kojoj kako se navodi „Mađari – građani Evrope, mogu da se upoznaju s podizanjem spomenika i lažnom porukom koju on simboliše“. U protestu se navodi i da je Mađarska još 1920-tih, za vreme guvernera Mikloša Hortija uvodila zakone u cilju lišavanja građanskih prava, i ubrzo stupila u savez sa nacističkom Nemačkom, te da je u pitanju pokušaj falsifikovanja istorije.
.
.
.
.
 |
| Trg Szabadság, sporni Spomenik nemačke okupacije Mađarske © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
.
.
10.
OPERA, OPERETA (Budapesti Operett Színház)
MUZEJ FOTOGRAFIJE MAI MANO (Manó Mai House Museum / Mai Mano Ház ili Magyar Fotográfusok Háza)
.
.
.
U neposrednoj blizini, nekoliko minuta pešice, u centralnom delu Budimpešte nalaze se Mađarska državna Opera (Hungarian State Opera House / Magyar Állami Operaház), a nešto dalje, u ulici Nagimezo (Nagymező Utca) i simpatično, ružičasto zdanje Operete (Budapesti Operett Színház) i Muzej fotografije Mai Mano (Manó Mai House Museum / Mai Mano Ház ili Magyar Fotográfusok Háza). Muzej fotografije u stvari je kuća-muzej istoimenog dvorskog fotografa Austrougarske imperije (Manó Mai) iz 1894. godine, u čijem se donjem, ulaznom holu i na spratu, u delu gde se prodaju muzejske ulaznice, nalaze velike reprodukcije nekoliko njegovih crno-belih, dvorskih fotografija. Ostatak postavke čine gostujuće izložbe savremene fotografije, te ukoliko ste zainteresoavni samo za onu Mai Mana, ne morate ulaziti u sam muzej. Na budimpeštanskim internet stranicama namenjenim turistima u poseti gradu, ovaj podatak je izostavljen i vrlo loše objašnjen, te je i u vreme naše posete u simpatičnom kafeu odmah pored muzeja boravio veliki broj stranaca koji su jutarnjom kafom prekraćivali vreme do otvaranja muzeja (11 h), kako bi videli dvorske fotografije.
.
.
.
.
 |
| Opereta © Ivana Dukčević |
 |
| Hol Muzeja-kuće fotografije Mai Mano © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
U okolini grada i u predgrađima…
.
.
Ukoliko imate vremena, prošetajte rečnim ostrvom Margaret (Margitszigetili), ili obiđite ostatke nešto udaljenijeg rimskog naselja Aquincum (I vek p. n. e – V vek n.e, na budimskoj strani), čije najznačajnije ostatke možete videti u Muzeju istorije grada (u palatnom kompleksu). U budimskom predgrađu Budimpešte nalazi se otvoreni muzej Memento Park – Statue Park, u kojem su izložene skoro sve monumentalne skulpture, statue i spomenici iz ere komunizma, koje su prethodno uklonjene iz centralnog dela grada. U okviru parka, nalaze se suvenirnice sa komunističkom memorabilijom – majice sa trabantima, srpom i čekićem, razglednice i CD-ovi sa pesmama iz posleratnog perioda (svakodnevno, od 10 h do sutona).
.
.
.
.
.
 |
| Dunav i Palata na Budimu © Ivana Dukčević |
.
.
.
.
.
Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta, Mađarska Budimpešta