GRČKA – Janjina (Ioannina)

GRČKA – Janjina (Ioannina)

 

 

 

 

 

.

.

Janjina

.
Grčka kakvu ne očekujete

.

.

.
U severozapadnom, pretežno planinskom delu Grčke, zemlje koju obično vezujemo za letnji odmor, nalazi se jedan od najpiktoresknijih gradića ove zemlje – Janjina. Kažu da je prestonica oblasti Epir, smeštena na nadmorskoj visini od oko 500 m, na obali velikog jezera Pamvotide (ili Pamvotis), najlepša je u jesen. Ako se u Janjini zateknete u vreme kada lišće žuti, prošetajte ulicom Dionisiu Filosofu (Dionisiou Filosofou) koja duž zidina starog osmanlijskog utvrđenja polukružno zavija tik uz obalu jezera. Šetalište natkriveno raskošnim drvoredom stoletnih listopadnih krošnji, zasađenih tokom prohujalih vremena, u jesen poprimi nijanse zlatastog kolorita, a svojim setnim, starinskim izgledom, posve je drugačije od predstave Grčke na koju smo u Srbiji navikli.
.
.
.
.
.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Severnoj Grčkoj (ISBN 978-86-7722-398-4), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje teksta, delova teksta i fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

Janjina  © Ivana Dukčević

.

.

.

 

.

.

.

.

 

Tik uz obalu, osim crvenih brodića nalik mini kopijama parobroda sa Misisipija (prevoza do obližnjeg ostrvca Nisi), nižu se bašte kafeterija sa pogledom na jezero i venac planina u daljini… Ako imate vremena, odvezite se brodićem do ostrva Nisi, ili ukoliko vam je na raspolaganju čitav dan, sat vremena severno od Janjine, do planina u oblasti Zagorije (Zagori ili Zagorohoria). U šumovitom, dubokom rečnom kanjonu Vikos, među kamenim selima, elegantnim osmanlijskim mostićima i špicastim, golim planinskim vrhovima, možda vas jesen iznenadi.

.

.

.

 

Janjina © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Jezero Pamvotis (Pamvotida) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Na poslednjem delu puta od Soluna ka Jonskom moru, 80 kilometara pre nego što supermoderni autoput “Egnacija” završi u luci Igumenici, nalazi se jedan od najslikovitijih gradića severne Grčke kojeg turisti na putu ka moru nepravedno zaobilaze. Ako niste u prevelikoj žurbi, obavezno posetite Janjinu. 

 

Janjina se nalazi u zapadnom delu velikog jezera Pamvotide. Zahvaljujući turskom namesniku, Albancu Ali-paši iz mesta Tepelene, koji je za vreme višegodišnje vladavine grad proglasio centrom čitave severozapadne Grčke, Janjina je vremenom doživela značajan prosperitet. Živeći u ovom gradu, inače beskrupulozni Ali-paša, i pored ogromnog harema silno se zaljubio u Vasiliki, prelepu Grkinju sa kojom je kažu, u velikoj ljubavi živeo unutar gradskih zidina, a o čemu postoje brojne priče.     

.

.

.

.

.

Janjina © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Grad je osnovan u VI veku, kada je car Justinijan I sagradio je prve gradske zidine i nadenuo mu ime po Svetom Jovanu tj. Ivanu (na grčkom: Ioannis), zaštitniku grada. Jedno vreme grad je pripadao Bugarskoj, u XI veku osvajali su ga Normani, zatim Srbi, a kasnije je postao deo Vizantijskog carstva. Pod turskom vlašću postaje centar čitavog regiona. 

 

Janjina, Janjina, kupus i slanina…„, reči su razbrajalice, ili pesmice… Ako ne postoji pesma o ovom interesantnom i romantičnom gradiću, trebalo bi je izmisliti. I sam pogled na ogromno jezero koje se u kotlini, niotkuda stvorilo ispred vas, biće dovoljan. A kada uđete u Janjinu bićete prijatno iznenađeni. Smeštena kaskadno iznad obala jezera, sa grčkom sadašnjošću i turskim duhom prošlosti koji provejava ulicama – ulaskom u grad kao da ste ušli u istoriju.

 

U centru grada, na obali jezera nalaze se velike, neki tvrde najbolje očuvane gradske zidine u Grčkoj – tvrđava Kastro, prvobitno sazidane u doba Vizantije (površine oko 6 km2). Ulicama unutar zidina ne lutaju samo radoznali turisti – naime, zidine su veoma velike te je u njima smešten čitav stari grad u kojem ljudi i danas žive. 

.

.

.

.

 

Janjina © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

Janjina © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Uz samo jezero, na dva suprotna kraja zidina nalaze se uzvišenja sa Džamijom Aslan-paše i starim delom grada – Kastropoliteia. Na samom vrhu tvrđave je palata Soufari Serai u čijem se prizemnom delu nalazi muzej, a na spratu – rustični hotelčić. Ispred muzeja, blizu nekadašnje turske kuhinje i tornja Voimoundos, naslagana su stara topovska đulad, dok se u daljini nazire zdanje nekadašnje Osmanlijske biblioteke sa malim kupolama tankog, crnog kamenog crepa. Nedaleko od biblioteke naići ćete na male antikvarnice, u kojima možete pronaći predmete iz prošlih vekova, a unutar zidina i Vizantijski muzej.

 

Na samoj obali jezera postoji veoma idilično, polukružno šetalište sa drvoredom gustih, stoletnih stabala, čije se ogromne teške grane povijaju i tokom letnjih meseci prave mrak od hladovine. Još uvek na obali, u blizini drvoreda, između starih kuća na drvenim postamentima nalaze se moderni kafići i poslastičarnice sa ukusnim kolačima i sladoledom. 

.

.



 

Janjina © Ivana Dukčević

 

.

.

.

Janjina © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

Osim antikvarnica, u glavnoj ulici, tik uz zidine nalazi se uličica sa radionicama starih zanata i prodavnicama suvenira. Kujundžije, vešti majstori obrade srebra, privlače turiste da uđu i razgledaju njihove lepe radnje, ili možda pazare jedan od tipičnih suvenira Janjine – srebrni narukrašen crvenom bućkicom koji verovatno potiče još iz turskog perioda.

.

Oko sat vremena vožnje od grada ka severu, u planinama Pindos nalazi se čuvena oblast Zagori (ili Zagorohoria), u čijem se središtu na oko 2400 metara nadmorske visine nalazi Nacionalni park Vikos Aoos (Εθν. Δρυμοσ Βικου Αωου) sa jednim od najvećih planinskih kanjona na svetu, veoma popularan među severnim Grcima.   

.

.

.

.

 

Janjina, „freska psaria“ – sveža riba © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

Janjina © Ivana Dukčević

.

.




Jezero Nisi

.

.
Jezero Pamvotida (Παμβώτιδα) veliko je prirodno jezero površine oko 23 km2, dubine do 13 m, i dužine oko 33 km, veoma značajan deo ekosistema čitave oblasti. Tokom letnjeg perioda, na njemu se povremeno održavaju takmičenja u veslanju. Interesantno da je tokom zimskih meseci jezero ponekad zaleđeno.   

 

Ostrvce Nisi (Νισση) na jezeru, koje meštani zovu i Nisaki (što je na grčkom: Nisi, ali u deminutivu), sa šumovitim brdom u borovini i platanima, navodno je jedino premanentno naseljeno ostrvo na jezeru, u Evropi.

 

Duž obala, ostrvce je obavijeno gustom trskom. Između redova trske koja izvire iz jezera, pravi prirodnu luku i sprečava prodiranje rečnih talasa, naziru se šareno ofarbane ribarske barke i kuće sa cvetnim okućnicama, oko kojih se šepure patke i guske.

 

 

 

 

 

 

Ostrvo Nisi © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

 

Ostrvo Nisi © Ivana Dukčević

 

 

.

.

.

 

Osim restorančića i kafea namenjenih uglavnom turistima, u kojima možete probati lokalne specijalitete – žablje batake i puževe, na ostrvu možete posetiti i prodavnice lokalnih specijaliteta, poslastičarnice i kujundžijske radnje. Na Nisiju postoji nekoliko crkvi, 7 manastira, Muzej ikona, ali i Muzej Ali-paše, na mestu gde je ubijen.

 

Na ostrvu na kojem je zabranjen svaki saobraćaj, meštani osim od ribarenja žive i od turizma. Da nije turista, verovatno bi se odavno preselili na kopno – mnogi od njih ovde dolaze samo preko dana, kako bi otvorili svoje radnje. Svakih pola sata, sa mola iz starog dela Janjine (Molos) polaze brodići put ostrva Nisi. Plovidba jezerom do ostrva traje oko 25 minuta, a cena povratne karte iznosi nekoliko evra.  

.

.

.

.

.

Ostrvo Nisi, Muzej Ali-paše © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

.

.

Ioannina, u prevodu „Ivanjica“ 🙂
.
.
.
.
.
.

Grčka Janjina, Grčka Janjina, Grčka Janjina, Grčka Janjina, Grčka Janjina, Grčka Janjina

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.