TURSKA / Likijsko poluostrvo – Olimpos (Olympos) / Čirali (Cirali)

TURSKA / Likijsko poluostrvo – Olimpos (Olympos) / Čirali (Cirali)

 .

.

.

 

.

.

Likijsko poluostrvo

.

Olimpos i Čirali

.

.

.

 

Osim prelepe prirode, arheoloških ostataka i bezbroj mogućnosti za aktivan odmor (paraglajding, ronjenje, rafting, planinarenje trasom Likijskog puta, itd), zaštitni znak Likijskog poluostrva su i pansioni – „kućice na drvetu“. Iako mnoge od njih zaista nisu na vrhu drveća, sama atmosfera koja ih okružuje asocira na „vesele 70-te“ godine XX veka i hipi komune zbog kojih mlađi (ali i oni stariji) pretežno stranci, opsedaju ove predele. 

.

.

.

 

Pinije u pozadini plaže Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Plaža Olimpos – Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Plaža Olimpos-Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Bungalovi u voćnjaku mandarina, Olimpos © Ivana Dukčević

 

 

Put ka plaži kroz arheološko nalazište, Olimpos © Ivana Dukčević

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje i objavljivanje fotografija, teksta, niti delova teksta bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Turkey (ISBN 978-86-7722-422-6), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

Likijsko poluostrvo

Likya ili Tekke

.

.

U središnjem delu sredozemne obale Turske, nalazi se veliko Likijsko poluostrvo (na turskom – Tekke), po mnogima jedno od najlepših delova turske obale sa takozvanom „Tirkiznom obalom“ (Turquoise Coast), nazivom koji je odavde i potekao. Priroda koja obiluje prelepim pejzažima stenovitih planina, beskrajnim borovim šumama sa kanjonima i klancima koji se spuštaju strmo ka obali mora, šljunkovitim i peščanim plažama, uz arheološka nalazišta kojima se ne zna broj, svakako predstavlja ogroman kontrast u odnosu na gotovo pusti predeo oko Antalije i turistički razvijena mesta istočno od nje. Za one koji put Likijskog poluostrva kreću po prvi put, ovaj deo turske obale može se opisati kao savršena mešavina jadranskog, grčkog i turskog primorja.

 

Ljubiteljima intimnijeg ili opuštenijeg letovanja, verovatno će se svideti specifičnosti ovog dela turske obale. Izuzimajući Kemer i par mesta u njegovoj neposrednoj okolini, od Antalije do Fetija na Likijiskom poluostrvu gotovo nigde nećete naići na megalomanske komplekse hotela i prateće turističke sadržaje. Iako ne postoji zvanična potvrda za to, izgleda kao da se država veoma potrudila da masovni turizam zaobiđe Likijsko poluostrvo. Bilo bi lepo da tako i ostane.

 

Osim prelepe prirode i bezbroj mogućnosti za aktivan odmor (paraglajding, ronjenje, rafting, planinarenje trasom Likijskog puta, itd), zaštitni znak Likijskog poluostrva su i pansioni – „kućice na drvetu“. Iako mnoge od njih zaista nisu na vrhu drveća, sama atmosfera koja ih okružuje asocira na „vesele 70-te“ godine XX veka i hipi komune zbog kojih mlađi (ali i oni stariji) pretežno stranci, opsedaju ove predele. 

 

Kada su u pitanju kafei i restorani, „kućice“ se ovde pretvaraju u „sedeljke“, opremljene jastucima prepoznatljivih, istočnjačkih šara, na kojima možete divaniti do u beskraj. Pored „sedeljki“, u okviru pansiona ili restorana, između dva drveta često su postavljene mreže za odmaranje, sve sa kanapom za samozaljuljavanje! Mnoge od njih veoma podsećaju na male sojenice smeštene u debeloj hladovini borova, ponekad postavljene na samim slapovima lokalnog potoka (iz kojeg sami možete uloviti pastrmku za ručak) i sve to na samo par kilometara od obala Mediterana. 

 

Na Likijskom poluostrvu nalaze se i neki od najpoznatijih, antičkih arheoloških nalazišta, pretežno vezanih za čuvene Likijce. Hrabar i nezavisan narod visokih standarda življenja, razvijene demokratije i sa prihvaćenim starogrčkim kanonima u oblasti umetnosti, na ovim prostorima živeo je tokom jednog perioda antike. Širom poluostrva možete videti njihove grobnice u stenama (Myra, Fethiye, Dalyan), centar nihove federacije (Xantos), ali i sarkofage (Olympos, Uçagiz-Simena, Kaş), kao i delove njihovih javnih građevina (Patara, Myra, Olympos, Kaş, Faselis, Fethiye).
.
.
.
.

 

 

“Sedeljke” za goste u dvorištu pansiona, Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Janartaš (Himera), mesto gde iz dubina izbija prirodni zemni gas okružen stenama nalik lavi © Ivana Dukčević

 

 

Restoran sa separe-sedeljkama na rečici Ulupinar, u šumi 2 km iznad obale © Ivana Dukčević

.

.

 .

.

.

Likya Yolu

Likijski put

.

.

Prema istraživanju američkog New York Times-a, Likijski put jedna je od 10 najčuvenijih, pešačkih planinarskih trasa sveta. Jasno označena mreža pešačkih putanja koje vode oko Likijskog poluostrva delimično asvaltnim i pretežno zemljanim stazama, prolazeći kraj litica iznad mora i podno visokih planina, arheoloških nalazišta i udaljenih sela, duga je čak 509 km. Iz smera od zapada ka istoku, kreće povrh visoke litice iznad plaže Olu Deniz, ide u krug oko poluostrva i završava se negde pred Antaliju

 

Najčuveniji, najposećeniji i prirodom najdramatičniji deo jeste deonica na samom početku – iznad plaže Olu Deniz (pogledi iznad plaže Olu Deniz, verovatno će mnoge ostaviti bez daha), koja vodi iznad jednog od najlepših zaliva Likijskog poluostrva „Doline leptirova“ (Kelebek Vadısı) i dalje, ka jugu. Ako volite kampovanje, ovu deonicu Likijskog puta (uz usputna prenoćišta), možete obići za oko tri dana.

 

Ako odlučite da pešice obiđete središnju deonicu Likijskog puta (od Patare do Olimposa), možete prespavati i u malim hotelima ili privatnim pansionima, dok će vam na ostatku puta biti potreban šator. Na zapadnoj deonici Likijskog puta, oko 25 km južno od plaže Olu Deniz, na jednoj od litica naići ćete na restoran i pansion –Yediburunlar Lighthouse (bivši svetionik), predivno uređenu kuću, delimično sojenicu („kućica na drvetu“), sa fantastičnim pogledom na Mediteran. 

.

.

.

 

Likijski put © Ivana Dukčević

 

 

Putokazi na Likijskom putu © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Olympos / Çırali / Yanartaş (Chimaera)
Olimpos / Čirali / Janartaš (Himera)

.

 

Smeštena na oko 5 km dugoj obali između malenih mesta Olimpos i Čirali, duboko ispod magistrale, u podnožju visokih planina, jedna od sigurno najlepših i najpoznatijih plaža u ovom kraju jeste Olimpos, koja čak ni u jeku turističke sezone nikada nije puna. U delu bliže istoimenom naselju nalaze se najveće turističke gužve, a posetioce čine uglavnom mladi, većinom iz evropskih zemalja.

 

Interesantno je da ukoliko sa glavne magistrale koja okružuje Likijsko poluostrvo (u ovom delu visoko iznad mora), poželite da stignete do Čiralija ili Olimposa, to nećete moći da učinite istovremeno. Naime, u razmaku manjem od 2 km, na magistrali postoji odvajanje za dva sporedna kolska puta, od kojih se prvi spušta do Čiralija (oko 11 km), a drugi do Olimposa (oko 15 km). Na samoj obali, put između dva mesta ne postoji, ali se zato iz jednog u drugo možete prošetati čuvenom plažom. Pazite da šetajući tokom večernjih sati, zabiđete obeležena mesta na kojima se nalaze legla morskih kornjača (Caretta Caretta). Plaža Olimpos jedna je od ukupno 17 u ovom delu Mediterana, na koju tokom kasnog proleća u noćnim satima dolaze velike kornjače kako bi polegle jaja u pesku (pretežno u severnom, peskovitom delu, bliže selu Čirali).

 

Osim velike plaže i zanimljivog smeštaja u obliku bungalova (Čirali) i “kućica na drvetu” (Olimpos), u ovom delu obale u neposrednoj okolini trebalo bi posetiti i Janartaš – Himeru, mesto gde zemni gas metan neprekidno izbija iz stene, kao i neki od restorančića na potoku Ulupinar.
.
.
.
.

 

Pun mesec nad plažom, Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Čirali, označena mesta gde su kornjače Caretta Caretta polegle jaja © Ivana Dukčević

 

 

Turski jedrenjak “gulet”, usidren kod Čiralija © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Olympos

Olimpos

.

 

Na kraju svakog puta, 15 km nizbrdo od magistrale i oko 500 metara od obale i velike plaže, skriven u borovoj šumi nalazi se Olimpos. Na čitavom sporednom putu ka obali, niz obronke planine – skoro ni žive duše, ali zato na njenom samom kraju, između pansiona – drvenih kućica na drvetu u borovoj šumi, bungalova i sedeljki na platformama između drveća limuna i mandarina – velika gužva. Svake godine na stotine stranih turista dolazi kako bi svoje letovanje provelo na ovom mestu. U kućicama na drvetu ili u drvenim bungalovima sa ili bez klima uređaja, većinom odsedaju mladi, evropski „bekpekeri“, ali i oni stariji, predstavnici nekadašnje hipi generacije koji sa svojom već velikom decom na ovom mestu evociraju uspomene na vesele 70-te.

 

Od šumarka sa kućicama na drvetu, u smeru ka plaži proći ćete kroz širi planinski klanac kraj pansiona i restorančića sa sedeljkama, sve dok ne stignete pred drvene kioske – ulaz u arheološko nalazište Olimpos (Olympos). S obzirom da na putu do plaže morate proći kroz arheološki lokalitet, morate platiti i ulaznicu (osim ako ste gost pansiona u Olimposu). Iako mnoge arheološke ostatke možete videti i uz put (sarkofazi, bazilika, agora, gimnazijum, itd), sa leve strane u šumi na par mesta postoje staze koje vode do ostataka još interesantnijih zdanja koje kao da je progutala prašuma. Većina njih datira iz likijskog, ali i kasnijeg, rimskog perioda. 

 

Na putu ka plaži sa desne strane teče plitka planinska reka Akdere, koja se na samom kraju klanca i arheološkog nalazišta uliva u more. Iako je reka i u sred avgusta ledena, neki turisti rashlađuju se u njoj. 
Na kraju puta, pred samu plažu sa leve strane nalaze se dva očuvana likijska sarkofaga, koji zbog poklopca nalik krovićima podsećaju na kućice. Rupa promera nekoliko desetina centimetara na sredini sarkofaga, rezultat je pljačke koja se zbila verovatno još u starom veku (najveći broj današnjih likijskih sarkofaga već vekovima je potpuno prazan). 

 

Pretežno šljunkovitu plažu u Olimposu svakodnevno poseti veliki broj ljudi. Osim gostiju pansiona i kućica na drvetu, na jednodnevno kupanje ovde dolaze i drugi upućeni turisti, na primer oni na krstarenju turskim guletima (jedrenjacima) koji ovde zastaju na višesatno kupanje.
.
Arheološko nalazište Olimpos: RADNO VREME: 9 – 19.30 h / ULAZNICE: oko 2 evra
.
.
.

 

U dvorištu jednog od smeštaja u kućicama na drveću, Olimpos © Ivana Dukčević

 

 

Likijski sarkofazi na arheološkom nalazištu Olimpos © Ivana Dukčević

 

 

Olimpos, put ka plaži vodi kroz arheološko nalazište © Ivana Dukčević

 

 

Turkmen Tree Houses – “kućice na drveću”, Olimpos © Ivana Dukčević

 

 

Olimpos, jedan od restorančića sa čuvenom turskom brzom hranom – gözleme (hlebna palačinka punjena fetom, peršunom i kuvanim krompirom, sa začinima) © Ivana Dukčević

 

 

Olimpos, delovi arheološkog nalazišta u šumi, na putu do plaže © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.

Çiralı

Čirali

.

 

2 – 3 km severnije od Olimposa, idući plažom dospećete u Čirali. Za razliku od Olimposa, selo Čirali pre je mesto porodičnog, nešto mirnijeg letovanja. U jedinoj “ulici” u mestu, na pedesetak metara udaljenosti od ogromne peščane plaže, u voćnjacima nara, limuna i mandarina, pod senkom žbunova i po koje palme smetilo se tridesetak privatnih pansiona. Stil je isti kao i u Olimposu, osim što u samom Čiraliju nema klanca i borove šume. Zbog toga kućice za smeštaj turista nisu na drveću, već najčešće u drvenim bungalovima, u šumarku ili voćnjacima. Neki od njih imaju velike bašte sa sedeljkama na platformama, razapete mreže između drveća, kao i svoje ležaljke i suncobrane na plaži.

 

Za razliku od plaže kod Olimposa, koja je šljunkovita i nešto uža, kod Čiralija ona postaje pretežno peščana, pogotovo pred sam kraj, na nekim mestima deluje veoma romantično. Za to je zaslužna ne samo njena širina, već i predivno, mestimično izniklo mediteransko zimzeleno drveće iz porodice borova, sa krošnjom u obliku pečurke ili suncobrana – pinija (pinus pinea L.).
.
.
.

.

Čirali © Ivana Dukčević

 

 

“Sedeljke” za goste u dvorištu pansiona, Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Bungalovi, Čirali © Ivana Dukčević

 

 

Dvorište pansiona-bungalova. u Čiraliju © Ivana Dukčević

 

 

Bungalovi, Čirali © Ivana Dukčević

.

.

 

.
.
.

Yanartaş – Chimaera

Janartaš – Himera

.

 

Na starogrčkom Himera, a na turskom Janartaš (“kamen koji gori”), predstavlja veoma neobičan prirodni fenomen koji se nalazi oko 2,5 km uzbrdo, iznad sela Čirali. Na čistini u sred borove šume nalazi se površina u vidu čudne, sivkaste stene koja podseća na još nestvrdnutu lavu. Na nekoliko mesta, iz stenovitih udubljenja izbija vatra oivičena plavičastim plamenom – prirodni zemni gas (metan). Analizom je utvrđen i hemijski sastav gasa – C1: 57 %, N2: 32,5 % i O2: 9,5 %.

 

Još u starom veku, pored ove stene izgrađeno je svetilište posvećeno starogrčkom bogu vatre Hefestu (rimskom Vulkanu), a u blizini se nalaze arheološki ostaci iz perioda Vizantije.

 

Mnogi turisti iz Olimposa, ali i Čiralija, na ovo mesto dolaze u sumrak. Iz nekih pansiona u Olimposu čak postoji „hipi“ prevoz u obliku traktora sa prikolicom, kojima vas dovoze do podnožja – mesta na kojem se kupuju ulaznice. Da bi stigli do krajnjeg odredišta okruženog borovom šumom, morate se uspeti strmom stazom i delom stepeništem još oko 800 metara što na letnjim vrućinama predstavlja priličan napor

 

Na samom lokalitetu, neki preduzimljivi lokalci osim osvežavajućih napitaka na steni pokraj plamenova poređali su i metalne posude za kuvanje čaja i kafe. Energija potrebna za kuvanje vode – ovde je besplatna! RADNO VREME: 9 – 18 h / ULAZNICE: oko 2 evra
.
.
.
.

 

Janartaš (Himera) © Ivana Dukčević

 

 

Janartaš (HImera), kuvanje kafe na plamenu metana © Ivana Dukčević

 

 

kućni ljubimci © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.

Ulupınar

Ulupinar

.

 

Pre nego što magistralom iz smera Antalije priđete prvom skretanju na sporedni put za Čirali, videćete odvajanje sa glavnog puta pod velikim uglom, a ispod njega i table koje reklamiraju obližnje restorane. Ukoliko se spustite strmim putem i uđete kroz kapiju jednog od njih, u gustoj borovoj šumi na rečici ugledaćete veliki broj drvenih splavova sa sedeljkama, koje čine osnovu ovih restorana na planinskoj rečici Ulupinar („Glavni potok“). Neki od restorančića postavljeni su na delu potoka koji se u vidu manjih vodopada kaskadno spušta ka nedalekoj obali mora. S tim u skladu i sedeljke su postavljene nad slapovima, moguće je preći sa jedne na drugu, a stubovi platforme podsećaju na sojenice.

 

Kako bi privukli što veći broj turista, vlasnici restorana se utrkuju u tome ko će napraviti bolju ponudu, u bilo kom smislu. Neki restorani na platformama postavljaju čitave kućice sa baldahinima u stilu Priča iz 1001. noći (koşk), dok drugi u ograđenim ribnjacima sa pastrmkom, grupama turista koji ovuda prolaze nude bambusov štap za pecanje, ne bi li svako od njih ulovio svoj budući ručak.
.
.
.
.

 

Restoran na rečici Ulupinar © Ivana Dukčević

 

 

Reklame za pansione, Čirali © Ivana Dukčević

.

.

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.