.

.

.

Masumiyet Müzesi

.

„Muzej nevinosti“ nobelovca Orhana Pamuka

 

 

 

 

U aprilu 2012, na nizbrdici iznad Bosfora u pomalo zaboravljenom istanbulskom kraju Čukurdžuma (Çukurcuma), u okviru Džihangira (Cihangir), podno pešačke ulice Istiklal, nobelovac Orhan Pamuk otvorio je kapije svog „Muzeja nevinosti” (Masumiyet Müzesi). Iako nazvan prema njegovom istoimenom, polu-autobiografskom romanu koji je svetlost dana ugledao 2008, u isto vreme predstavlja i zbirku uspomena na Istanbul iz nekih prohujalih vremena. Dekoraciji muzeja u najvećoj meri doprineo je lični pečat samog autora, Pamuka, po vokaciji arhitekte i slikara, koji je u saradnji s trojicom prijatelja i kolega, ostvario svoju ideju i osmislio postavku muzeja.

 

 

 

 

„Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

„Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka – Photo © Masumiyet Müzesi – All rights reserved

 

 

 

 

 

U okviru postavke, u prizemlju i na dva sprata nekada porodične kuće koju je Pamuk kupio 2007. godine (a u kojoj je živela porodica Keskin), možete pogledati predmete koje su akteri romana „Muzej nevinosti” sakupljali, voleli i odbacivali, konzumirali i živeli svoj život, u periodu između 1950. i 2000. godine, u vreme kada se radnja romana dešava. Oni koji su roman pročitali, biće nešto bolje upućeni u detalje muzejske postavke, priči o dvoje ljudi, Kemalu i Fusun, izgubljenoj i neuzvraćenoj ljubavi u okrilju dve istanbulske porodice iz dva različita društvena staleža, kroz čiji život se prožimaju i dešavanja i u samom gradu, tokom druge polovine XX veka.

 

Za one koji roman nisu pročitali, sasvim je dovoljno i ako su nepopravljivi zaljubljenici u atmosferu i neprolazni šarm Istanbula. Svi oni, u muzeju će pronaći ponešto za „svoju dušu”. Crno-bele fotografije doteranih istanbulskih dama koje liče na holivudske zvezde 1950-tih, stare legitimacije, tek načet burek iza stakla vitrine (koji zaposleni u muzeju verovatno, menjaju svakog dana), do pola popijena turska kafa sa sacom i otiskom ruža na ivici, nadrealna kolekcija 4213 opušaka cigareta glavne junakinje romana, Fusun, sa istim crvenim karminom, aranžirana u stilu platna moderne umetnosti, ali i spavaća soba Kemala, glavnog junaka, na vrhu kuće, u kojoj je niz godina pisao svoju knjigu, nalik scenografiji još uvek nesnimljenog filma o ovom romanu.

 

 

 

 

Ulica u kraju Čihangir (Čukurdžuma), na strmoj nizbrdici između ulice Istiklal na vrhu i Bosfora u podnožju, u kojoj se nalazi „Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka (crvena kuća, iza) © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

„Muzej nevinosti“ Orhana Pamuka – Photo © Masumiyet Müzesi – All rights reserved

 

 

 

 

U ovom neobičnom muzeju za koji se ideja rodila još 1990-tih, imaćete priliku da vidite šta su sve likovi romana „Muzej nevinosti” upotrebljavali, nosili, slušali, videli, sakupljali i o čemu su sanjali. Njihove uspomene, Orhan Pamuk je „spakovao” u drvene kutije sa staklom i kao u vitrinama, poređao ih po kredencima duž muzeja. Ideja sa vitrinama rodila se u glavi autora davno pre kupovine pogodne kuće koja će postati muzej. Sam Pamuk prokomentarisao je da vitrine imaju direktnu vezu sa 14-tim poglavljem romana, u kojem je opisan položaj žena u Istanbulu i odnos muškaraca prema njima, što je rezultiralo eksponatima u zatvorenim vitrinama, nalik teatarskoj pozornici u koju su sve oči uprte.

 

U prizemlju muzeja nalazi se prodavnica suvenira u kojoj možete kupiti postere, magnete ili razglednice fotografisanih delova postavke muzeja, katalog, ili neku od knjiga – Pamukovih, ili o Istanbulu. U malim serijama, muzej nudi i na primer, replike minđuša glavne junakinje, Fusun. Iako je prvobitno bilo planirano da se otvaranje muzeja poklopi sa izdavanjem knjige, zbog dodatnih radova čekalo se još četiri godine.

U proleće 2013, Muzej nevinosti našao se na listi nominovanih za prestižnu nagradu koju dodeljuje Asocijacija londonskih muzeja (London Museum’s Design), za dizajn godine. Ova nagrada u oblasti dizajna, poredi se sa nagradom Oskar, u svetu filma.

 

Još prilikom predstavljanja knjige „Muzej nevinosti”, u avgustu 2008, novinari su Pamuku postavili pitanje zbog čega je napisao ovu knjigu. Odgovor koji su dobili bio je: „Zato što volim muzeje”.

 

 

 

INFO

.

Çukurcuma Caddesi, Dalgıç Çıkmazı, 2, Beyoğlu / Tramvajem T1 (Zeytinburnu – Kabataş) iz starog dela grada, do stanice Tophane, pa uzbrdo oko 10 min pešice. Ili: uspinjačom Tünel uzbrdo do početka ulice Istiklal, pa nizbrdo do ulice Çukurcuma Caddesi

RADNO VREME: Utorak, sreda, četvrtak, subota i nedelja: 10 – 18 h, petak: 10 – 21 h, ponedeljkom je zatvoren / ULAZNICE: oko 13 evra (fotografisanje u muzeju je zabranjeno).

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i knjige-vodiča o Turskoj (ISBN 978-86-7722-422-6), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, i fotografija, bez dozvole autora (Ivana Dukčević) i izdavačke kuće (za Samizdat B92 – Veran Matić).

 

.

.

.

.

Istanbul Muzej nevinosti, Istanbul Muzej nevinosti, Istanbul Muzej nevinosti