ŠPANIJA / Andaluzija (IV deo) – Kordoba (Cordoba) i Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

ŠPANIJA / Andaluzija (IV deo) – Kordoba (Cordoba) i Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

 

 

 

 

.

.

ANDALUZIJA

.

Kordoba i Medina Azahara

.

.

.

.

Oko 150 kilometara autoputem istočno od najjužnije granice sa Portugalom, nalazi se španska oblast Andaluzija i u njoj jedan od najvećih i najzanimljivijih gradova Španije – Kordoba.  Kraj njenih predivnih belih kuća u starom gradskom jezgru, sa saksijama punim cveća koje vise na fasadama, neizostavno morate proći. Skoro svaka uličica čini se lepšom od prethodne, ponosno ističući nekadašnji stepen važnosti koji je Kordoba imala tokom Doba Otkrića. 

.

.

 

 

Kordoba, lokal “El Mala Cara”, u prevodu “Durenje” © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Kordoba, Velika džamija  “Meskita”, IX vek © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

.

Kordoba (Cordoba)

.

Staro jezgro grada sa Velikom džamijom (Mesquita)

UNESCO

.

.

.

 

 

Za razliku od Sevilje, još jedan grad na reci Gvadalkivir – Kordoba (ili Kordova) nešto je duže odlevala napadima hrišćana. Malo se zna o tome (jer možda nije uvek bilo zgodno reći) da je prestonica Kordovskog kalifata u XI veku, pod vlašću Mavara bila centar kulture Zapadne Evrope, mesto gde su Evropljani dolazili da izučavaju antičke grčke i rimske spise koje je hriščanstvo prethodno zabranilo, knjige iz oblasti nauke i medicine, i da uče arapski – najpopularniji strani jezik Evrope IX i X veka!

.

Kordoba je sada manji grad, u kojem se na žalost puno toga više ne može videti. Kao u Sevilji i Granadi, i ovde je postojala veoma velika jevrejska četvrt La Juderia (La Huderia), a njena mala Sinagoga iz 1315. godine, i dalje jedna od tri najznačajnije u zemlji. U istoj ulici je i ulični bazar Zocco (“zoko”, od arapskog “souk”), nekadašnje pijačno središte grada, a danas skup nekoliko radnji sa suvenirima i umetničkim predmetima, kao i Arapska kupatila (Los Baños Califales Arabes).

.

.

.

.

.

 

Kordoba © Ivana Dukčević

 

 

 

Kordoba – bele kuće i cvetni balkoni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Najočuvaniji deo Kordobe nalazi se u starom centru, kod velikog rimskog mosta Puente Romano, koji je još uvek u upotrebi jer je tokom vekova redovno održavan. Preko mosta, sa druge strane reke vidi se kula Torre de la Calahorra (sada Muzej tri kulture – hrišćanstva, islama i judaizma). Blizu kapije Puerta del Puente (Kapija mosta) iz 1571, izgrađene umesto mavarske povodom prve posete kralja Felipea II, uzdiže se ogromno, velelepno zdanje Velike džamije Kordobe. Na španskom Mezquita, a na arapskom originalu – Aljama džamija, sada je muzej na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine i jedan od najposećenijih kulturno-istorijskih spomenika južne Španije.

.

Sazidana između VIII i X veka na temeljima vizigotske crkve Svetog Vinsenta (iz VI veka), površina ove po nekima najdivnije stare džamije na svetu iznosi 22 250 m2, a ono najlepše u njoj je nepregledna šuma 850 crveno-belih stubova i lukova iz perioda Omejadskog kalifata (poreklom iz Sirije), koji stoje nepomično u polutami ogromnog praznog prostora i deluju zaista impresivno. 

.

.

 

 

.

Kordovska Velika džamija – Mesquita, IX vek © Ivana Dukčević

 

 

 

Džamija Mesqiuta © Ivana Dukčević

 

 

 

Mihrab u Velikoj džamiji Kordobe © Ivana Dukčević

 

 

 

Omejadski kalifat (žuto) u VIII veku

.

.

.

 

Kada su tokom “rekonkiste” (ponovnog osvajanja Španije od Mavara) Španci osvojili Kordobu, središnji deo džamije pretvoren je u katoličku crkvu. U njenom središnjem delu može da se vidi izuzetno neskladno umetnut oltar od zlata i dragog kamenja, dokaz o sjaju i moći Španije nakon Kolumbovih otkrića u XV veku, dekoracija nalik opremi španskih crkvi iz tog perioda. Interesantno je da je zabeleženo kako je i sam španski kralj, videvši zlaćanu crkvu unutar džamije, strogo prekorio arhitekte koji su po njegovom mišljenju umetnuvši crkvu u džamiju, estetski uništili Meskitu, predivno mavarsko arhitektonsko dostignuće.

.

 

Najznačajniji deo unutrašnjosti džamije je mihrab koji se nalazi na njenom južnom zidu, kao i Patio de los Naranjos (Bašta pomorandži) sa fontanama i lukovima uz spoljne zidove – obavezan detalj svake velike džamije Al Andalusa, u vidu simetričnih, malenih drvoreda pomorandži.

.

.

.

.

 

Katolićka crkva sazidana unutar džamije, po dolasku Španaca © Ivana Dukčević

 

 

 

Kordoba, patio – unutrašnje dvorište © Ivana Dukčević

 

 

 

Kordoba, patio © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Molino de Martos i Molino de la Alegria, samo su dva od nekoliko ogromnih, drvenih arapskih mlinova iz IX – XI veka na Gvadalkiviru, uzvodno i nizvodno od rimskog mosta, koji još uvek postoje u tragovima (mlinski točak je u Evropu “stigao” zahvaljujući Arapima). Očuvane arapske mlinove, osim ovde moguće je videti još i u Hami, u Siriji. Najočuvaniji i najbliži centru Kordobe je Molino de la Albolafia, 50-ak metara uzvodno od mosta Puente Romano, u gustom šipražju drveća koje je izraslo u plićaku na obali reke. Gvadalkivir je ovde smeđe-žut, plitak i pun mulja, pa možda i zbog toga ima tendenciju da vremenom stvara mnogo malih ada na reci na kojima je zbog prisustva vode niklo rastinje.

 

 

Nešto dalje uz reku videćete zidine iza kojih se nalazi palata čuvenih španskih vladara, kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda II od Aragona – Alcazar de los Reyes Cristianos (Palata hrišćanskih kraljeva). Iako vidno inspirisana mavarskom arhitekturom zgrada i vrtova, ova palata je skoro u potpunosti delo hrišćana, koji su na kraju i živeli u njoj. Čak i ono što je u palati bilo mavarsko – komplikovan irigacioni sistem koji je putem arapskih mlinova dovlačio vodu iz Gvadalkivira i navodnjavao palatne vrtove, kraljica Izabela je naredila da se ukloni jer je noću pravio buku od koje ona nije mogla da zaspi!

.

.

.

.

.

Kordoba, Puente Romano – starorimski most na reci Gvadalkivir © Ivana Dukčević

.

 

.

Kordoba, arapski mlinovi iz IX veka, na reci Gvadalkivir © Ivana Dukčević

 

 

.

 

U Kordobu je najbolje doći u prvoj polovini maja, kada se na zidovima i po unutrašnjim dvorištima kuća u starom delu grada organizuje izložba cveća – Cordoba Patio Festival u trajanju od nedelju dana. Svaki zid i svaki mali patio (unutrašnje dvorište), tada su prepuni šarenih, keramičkih saksija sa raznovrsnim cvećem, koje ravnomerno raspoređeno visi zakačeno na zidu i deluje kao divan kontrast belini kordovskih kuća. Na kraju nedeljne izložbe, žiri koji je prošetavši pregledao sva dvorišta, proglašava najlepše od svih.

.

 

U nekim ulicama i tokom ostatka godine na zidovima često vise saksije sa cvećem ostale od festivala, na primer u slepoj ulici odmah do Džamije – Meskite koja se i zove “Ulica cveća” – Callejon de las Flores, ali i u delu oko ulice San Basilio i kod Zoco bazara.

.

 

I u Kordobi, baš kao i Sevilji, turiste koji to žele prevoze kočije (coche de caballos) koje ćete najčešće naći u blizini Džamije – Meskite, kao i neposredno pokraj najpoznatijih kapija starog dela grada: Puerta de Al-Hakam II ili Puerta Al-Mansur, ili kod glavne kapije ulaza u stari grad – Puerta de Almodovar.

.

.

.

 

 

Kordoba, gradske zidine kod kapije Puerta de Almodovar © Ivana Dukčević

 

 

 

Kordoba, nekadašnja Jevrejska četvrt © Ivana Dukčević

 

 

 

Kordoba, Davidova zvezda na prozoru © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

 

 

Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

UNESCO

.

 

 

Desetak kilometara zapadno od Kordobe nalaze se ostaci palate po imenu Madīnat al-Zahrā ili Medina Azahara (ili Cordoba La Vieja – “stara Kordoba”). Ovaj veliki palatni kompleks, jedan od najstarijih na tlu Evrope sagradio je 941 godine kalif Abd-Al-Rahman III, prvi omejadski kalif Kordobe i nazvao ga po svojoj omiljenoj ženi – miljenici Zari (Zahra). U julu 2018, na godišnjoj sednici UNESCO-a ovaj palatni kompleks stavljen je na listu svetske kulturne baštine.

.

Na arheološkom lokalitetu do sada je otkriveno samo oko 15 % od površine palate, koja je sve do 1256. godine kada je kalifat dospeo u ruke prvo Berbera, a onda i hrišćana, bila prestonica Mavara u Andaluziji. Mavari su se tada povukli u njihovo poslednje utočište pred konačni pad Al Andalusa – mističnu Granadu.

.

.

.

.

 

Medina Azahara, ostaci mavarskog palatnog kompleksa iz X veka © Ivana Dukčević

 

 

 

Medina Azahara © Ivana Dukčević

.

 

 

Medina Azahara © Ivana Dukčević

 

 

 

Beskrajne plantaže maslina u Andaluziji, najveće u Evropi © Ivana Dukčević

.

.

.

 

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

 

 

 

 

.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.