ŠPANIJA / Andaluzija (IV deo) – Kordoba (Cordoba) i Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

ŠPANIJA / Andaluzija (IV deo) – Kordoba (Cordoba) i Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

 

 

 

 

.

.

ANDALUZIJA

.

Kordoba i Medina Azahara

.

.

.

.

150 kilometara autoputem istočno od najjužnije granice sa Portugalom, nalazi se španska oblast Andaluzija i u njoj jedan od najvećih i najzanimljivijih gradova Španije – Kordoba.  Kraj njenih predivnih belih kuća u starom gradskom jezgru, sa saksijama punim cveća koje vise na fasadama, neizostavno morate proći. Skoro svaka uličica čini se lepšom od prethodne, ponosno ističući nekadašnji stepen važnosti koji je Kordoba imala tokom Doba Otkrića. 

.

.

 

 

Kordoba, lokal “El Mala Cara”, u prevodu “Durenje” © Ivana Dukčević

.

 

 

 

 

Kordoba, Velika džamija  “Meskita”, IX vek © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published books “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) and the travel book on Spain (ISBN 978-86-7722-374-8), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

.

.

.

.

Kordoba (Cordoba)

.

Staro jezgro grada sa Velikom džamijom (Mesquita)

UNESCO

.

.

.

 

 

Za razliku od Sevilje, jedan drugi grad na reci Gvadalkivir – Kordoba (ili Kordova) nešto je duže odlevala napadima hrišćana. Malo se zna o tome da je prestonica Kordovskog kalifata u XI veku, pod vlašću Mavara bila centar kulture nekadašnje Zapadne Evrope, mesto gde su Evropljani iz „mračnog srednjeg veka“ katoličanstva dolazili da izučavaju antičke grčke i rimske spise koje je hriščanstvo prethodno zabranilo, a islam sačuvao. Kako bi izučavali Aristotela, ali i knjige iz oblasti nauke i medicine Evropljani su učili arapski – najpopularniji strani jezik Evrope IX i X veka.

.

Kordoba je danas manji grad u kojem se kao i u ostatku gradova Andaluzije – Sevilji i Granadi na primer, može videti veoma velika jevrejska četvrt Huderija (La Juderia), Sinagoga iz 1315. godine – jedna od tri najznačajnije u zemlji, ulični bazar Zoko (Zocco, od arapskog “souk”) – nekadašnje pijačno središte grada, kao i Arapska kupatila (Los Baños Califales Arabes). Najočuvaniji deo Kordobe smešten je u blizini velikog rimskog mosta Puente Romano, koji je još uvek u uportrebi jer je kao jedan od retkih u ovom delu reke tokom vekova redovno održavan. Preko mosta, sa druge strane reke vidi se kula Torre de la Calahorra (danas Muzej tri kulture – hrišćanstva, islama i judaizma). Blizu kapije Puerta del Puente (Kapija mosta) iz 1571, podignute umesto mavarske (povodom prve posete kralja Felipea II), uzdiže se ogromno, velelepno zdanje Velike džamije Kordobe. Na španskom jednostavno „Džamija“ (Mezquita), a na arapskom originalu – Aljama džamija, nalik mavarskim spomenicima Granade i Sevilje danas je muzej na listi UNESCO-ve svetske kulturne baštine i jedan od najposećenijih kulturno-istorijskih spomenika južne Španije.

 

 

.

.

 

.

.

 

Kordoba © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kordoba – bele kuće i cvetni balkoni © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Zidana između VIII i X veka – starija od velikog broja evropskih srednjovekovnih crkvi, a podignuta na temeljima postojeće vizigotske (Svetog Vinsenta, iz VI veka) jedna je od umetnički i arhitektonski najdivnijih starinskih džamija sveta. Za razliku od njenih često kitnjastih potonjih naslednica, unutrašnjost ove sjajne građevine iz perioda Omajadskog kalifata (poreklom iz Sirije), čini jednostavna – nepregledna šuma 850 crveno-belih lukova na stubovima, koji stojeći nepomično deluju impresivno u polutami ogromnog praznog prostora površine čak 22 250 m2.

.

.

Kada su tokom rekonkiste (ponovnog osvajanja Španije od Mavara) Španci osvojili Kordobu, središnji deo džamije prekrojen je u katoličku crkvu sa umetnutim oltarom od zlata i dragog kamenja, kao dokaz o moći nakon Kolumbovih otkrića. Zanimljivo je da je sam španski kralj, videvši zlaćanu crkvu unutar džamije navodno strogo prekorio arhitekte koji su po njegovom mišljenju – umetnuvši crkvu u džamiju estetski uništili Meskitu, predivno mavarsko arhitektonsko dostignuće. Najznačajniji deo unutrašnjosti džamije je mihrab koji se nalazi na njenom južnom zidu, kao i Patio de los Naranjos (Bašta pomorandži) sa fontanama i lukovima uz spoljne zidove – obavezan detalj svake velike džamije Al Andaluza, u vidu simetričnih, malenih drvoreda pomorandži.

.

.

.

 

 

.

Kordovska Velika džamija – Mesquita, IX vek © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Džamija Mesqiuta © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Mihrab u Velikoj džamiji Kordobe © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Omejadski kalifat (žuto) u VIII veku

.

.

 

.

.

 

Katolićka crkva sazidana unutar džamije, po dolasku Španaca © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kordoba, patio – unutrašnje dvorište © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kordoba, patio © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

 

Molino de Martos i Molino de la Alegria, samo su dva od nekoliko ogromnih, drvenih arapskih mlinova iz IX – XI veka na Gvadalkiviru, uzvodno i nizvodno od rimskog mosta, koji još uvek postoje u tragovima (mlinski točak je u Evropu stigao zahvaljujući Arapima koji su ih preuzeli od Persijanaca, a ovi najverovatnije od Kineza). Osim u Kordobi, očuvani srednjovekovni arapski mlinovi postoje još u Hami, u Siriji. Najočuvaniji i najbliži centru, drveni točak Molino de la Albolafia pedesetak metara uzvodno od mosta Puente Romano uronio je u gusto šipražje drveća koje je izraslo u plićaku na obali reke. Gvadalkivir je ovde smeđe-okerast, plitak i pun mulja, pa verovatno i zbog toga ima tendenciju da vremenom stvara mnogo malih ada na reci, na kojima je zbog prisustva vode niklo rastinje.

.

.

Nešto dalje uz reku se uzdižu zidine iza kojih se nalazi jedna od palata čuvenih španskih vladara, kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda Drugog od Aragona – Alcazar de los Reyes Cristianos – Palata hrišćanskih kraljeva. Iako vidno inspirisana mavarskom arhitekturom, ova palata je skoro u potpunosti delo hrišćana, koji su na kraju i živeli u njoj. Čak i ono što je u palati bilo poreklom mavarsko – komplikovan irigacioni sistem koji je putem arapskih mlinova dovlačio vodu iz Gvadalkivira i navodnjavao božanstvene palatne vrtove, kraljica Izabela je naredila da se ukloni jer je noću pravio buku od koje nije mogla da zaspi!

.

.

.

.

.

Kordoba, Puente Romano – starorimski most na reci Gvadalkivir © Ivana Dukčević

.

.

.

 

.

Kordoba, arapski mlinovi iz IX veka, na reci Gvadalkivir © Ivana Dukčević

 

 

.

 

Kordoba je najlepša polovinom maja, kada se na zidovima i po unutrašnjim dvorištima kuća u starom delu grada organizuje sedmodnevna izložba cveća – Cordoba Patio Festival. Svaki zid i svaki mali patio tada su prepuni osilkanih keramičkih saksija sa raznovrsnim cvećem, koje ravnomerno raspoređeno visi okačeno na zidovima kuća celom dužinom ulice. Nalik cvetnim tapetama, šarene saksije sa baštenskim cvećem čine divan kontrast blistavoj belini kordovskih domova. Na kraju nedeljne izložbe, specijalni žiri koji je prošetavši pregledao sva dvorišta, proglašava najlepše od svih. U nekim ulicama i tokom ostatka godine na zidovima često vise saksije sa cvećem ostale od festivala, na primer u slepoj ulici odmah do Džamije – Meskite koja se i zove “Ulica cveća” – Callejon de las Flores, ali i u delu oko ulice San Basilio i kod Zoco bazara.

.

I u Kordobi, kao i Sevilji, turiste koji to žele mogu da se voze kočijama (coche de caballos) koje se najčešće nalaze: u blizini Džamije – Meskite, neposredno pored najpoznatijih kapija starog dela grada Puerta de Al-Hakam II i Puerta Al-Mansur, ili kod glavne kapije ulaza u stari grad – Puerta de Almodovar.

.

.

.

 

 

Kordoba, gradske zidine kod kapije Puerta de Almodovar © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kordoba, nekadašnja Jevrejska četvrt © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kordoba, Davidova zvezda na prozoru © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

 

 

Medina Azahara (Madīnat al-Zahrā)

UNESCO

.

 

 

Desetak kilometara zapadno od Kordobe nalaze ostaci palate po imenu Medinat al Zahra ili Medina Azahara (Cordoba La Vieja – „stara Kordoba“). Ovaj veliki palatni kompleks – jedan od najstarijih na tlu Evrope, sagradio je 941. godine kalif Abd-Al-Rahman Treći i nazvao ga po svojoj omiljenoj ženi – miljenici Zahri (Zari). Na arheološkom lokalitetu do sada je otkriven samo mali deo površine palate, koja je sve do 1256. godine kada je kalifat dospeo u ruke prvo Berbera, a zatim i hrišćana bila prestonica Mavara u Andaluziji. Mavari su se tada povukli u njihovo poslednje utočište pred konačni pad Al Andalusa – mističnu Granadu. U julu 2018, na godišnjoj sednici UNESCO-a ovaj palatni kompleks stavljen je na listu svetske kulturne baštine.

.

.

.

.

 

Medina Azahara, ostaci mavarskog palatnog kompleksa iz X veka © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Medina Azahara © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Medina Azahara © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Beskrajne plantaže maslina u Andaluziji, najveće u Evropi © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

 

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.