Kolima kroz IRAN / VI deo – Persepolis i Pasargad

Kolima kroz IRAN / VI deo – Persepolis i Pasargad

.
.
.

 

 

.

.

Drevne prestonice

.

Persepolis i Pasargad

(Nakše Rostam i Nakše Radžab)

.

.

 

.

.

U centralnom delu Irana – na nadmorskoj visini od oko 1500 metara Iranske visoravni, nalazi se čuveni zlatni „trougao“ gradova (ŠirazJazdIsfahan) koji su zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja na obaveznoj listi posete svih turista. Na našem proputovanju kolima po Iranu, nakon Suse (Suze), severno od Širaza posetili smo i preostale dve od tri najčuvenije prestonice antičkog Persijskog (Ahemenidskog) carstva – Persepolis i Pasargad. Dva kilometra od Persepolisa, nalazi se Nakše Rostam – kompleks monumentalnih, carskih grobnica u steni Ahemenidske dinastije (Darije I, Darije II, Kserks I, Artakserks I) i Nakše Radžab – reljefi u stenama iz perioda kasnije persijske dinastije Sasanida (III vek). Nakon Persepolisa, 77 kilometara severnije posetili smo Pasargad, prestonicu prvog velikog persijskog cara Kira I Velikog, čiji je mauzolej bio uzor Ivanu Meštroviću za Spomenik neznanom junaku, na Avali kod Beograda.

.

.

.

.

Persepolis (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Persepolis, kapiteli stubova u obličju konja © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Persepolis, kapiteli stubova u obličju grifona

 

 

 

 

 

Persepolis, palata cara Kserksa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Panorama Persepolisa

 

 

 

 

 

Nakše Rostam – zoroastijska kula i grobnica cara Darija II © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam – grobnice careva (s leva na desno): Artakserksa I, Darija I Velikog, i  Kserksa I © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam, zasadi mlade pšenice u aprilu © Ivana Dukčević

 

 

.

.

 

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book “Umetnost putovanja” (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 .

 

.

 

 

.

.

 

Persepolis
(Nakše Rostam i Nakše Radžab)

.

.

.

Pežo Parsom iz Širaza krenuli smo Iranom dalje sa novim vozačem, gospodinom Mirzom, koji je iako sredovečan i korpulentan, svojim crnim tananim brkovima i bradom uokvirenom oko čitavog lica, izrazom neobično podsećao na Džafara iz dugometražnog, crtanog filma „Aladin“. „Yes“, „no“ i „let’s go“, bile su četiri od jedva desetak reči engleskog koje je solidno razumeo, osim što je „yes“ – praćeno gromoglasnim smehom bio odgovor na gotovo sve. Kao potomak čuvenih antičkih i srednjovekovnih persijskih naučnika – astronoma i matematičara, koji su još u ono vreme zasenjivali naše u Evropi, gospodin Mirza vičan algebri uživao je da postavlja matematičke zadatke iz domena logike jednoj od nas, profesorki matematike. Kad god bi na putu ka severu koji se polako pretvarao u pustinju gospodin Mirza zaustavljao auto i pravio puš-pauzu, naša profesorka matematike je na listu papira njegovog priručnog rokovnika, na haubi dobijala novi zadatak i malo je reći bez preteranog entuzijazma pokušavala da ga reši. Sve u želji da zadovolji ushićenost gospodina Mirze koji „ne“ rešavanju zadataka nije prihvatao kao opciju, i izgleda da je i tokom vožnje u sebi stalno smišljao novi! Nas koji se u matematiku slabije razumemo, ove pušačko-matematičke pauze veoma su zabavljale, ali smo ih ipak posmatrali sa dovoljne udaljenosti.

.

Autoputem iz Širaza ka severu, nakon 60 km vožnje stigli smo do odvajanja za najčuvenije arheološko nalazište Irana i jedno od najpoznatijih na svetu  – Persepolisa, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Iranci ga još nazivaju i „Džamšidov tron“ (Takht-e Jamshid), prema imenu prvog, mitskog cara Persije. Persepolis, jedna od tri prestonice antičke Persije – ona najglamuroznija, gde su ahemendski carevi pravili zabave koje su trajale i po tri meseca, skoro do detalja su opisane u najvažnijoj istorijskoj knjizi antičkog sveta – Starom zavetu, delu Biblije. Počev od menija jela i pića, načina proslave, ali i toga kako je sama palata u Persepolisu građena – koji (osvojeni) narodi su učestvovali u tome, ko su bile zanatlije i odakle je stizao materijal (kedrovina iz Libana, mermer iz Male Azije), kako su izgledale prostorije, nameštaj, čak zavese u njima.

 

Ove proslave, verovatno su dale ideju i poslednjem iranskom šahu, Rezi Pahlaviju da napravi svoju zvanično – Najveću žurku na svetu. Osam godina pre nego što će biti svrgnut, u ogromnim šatorima obloženim mermerom i uz beskrajni švedski sto, Reza Pahlavi je 1971. godine, proslavljajući 2500 godina Persijskog carstva u Persepolisu priredio jednu takvu zabavu kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i Maršal Tito sa suprugom. Priča se da je tokom nedelju dana, na platou među arheološkim ostacima Persepolisa za iće, piće i nekoliko hiljada članova posluge za tu priliku obučene kao iz antičkog perioda, šah potrošio novca koji bi pokrio dve trećine godišnje državne socijalne pomoći, te je njegova belosvetska žurka očigledno bila i jedan od početaka njegovog kraja.

.

.

.

 

.

 

Persepolis , Kapija Svih Nacija (V vek pre naše ere) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

Osam godina pre nego što će biti svrgnut sa vlasti i zauvek otići u izgnanstvo, u ogromnim šatorima obloženih mermerom uz beskrajni švedski sto i iranski šah Reza Pahlavi je u oktobru 1971. godine proslavljajući jubilej – 2500 godina od osnivanja Persijskog carstva, u Persepolisu napravio jednu takvu zabavu, koja je u istoriji poznata pod nazivom NAJVEĆA ŽURKA NA SVETU, kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i jugoslovenski maršal Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke, o čemu postoje brojne fotografije. Tvrdi se da je šah Reza Pahlavi u svrhu ove trodnevne proslave za visoke zvanice potrošio novca koliko je tada bilo potrebno za godišnja socijalna davanja, te je i ovom prilikom nezadovoljstvo velikog dela stanovništva Irana, sve više raslo. U vreme kada je za svoju „Najveću žurku na svetu“ šah potrošio državni novac dovoljan za potrebe jednogodišnje socijalne pomoći najugroženijima, oko 50 % Iranaca živelo je ispod granice siromaštva. Nekoliko godina ranije, krajem 1960-tih često su izbijali masovni protesti protiv njegove vladavine, trošenja narodnog novca i korupcije, te je i iz ovog razloga 1979, nakon progona šaha u izgnanstvo Homeini prilično lako preuzeo vlast, i sve okrenuo naglavačke.

.

Trodnevna „najveća žurka na svetu“ organizovana je od 12. do 14. oktobra 1971, na mestu čuvenih arheloških nalazišta Persepolisa i Pasargada, i koštala državu Iran oko 650.000 $. Evo nekih podataka o proslavi: Prilaz do nalazišta bio je sačinjen od 47 km svile koju je čuvalo 60.000 članova garde, gde je vožnjom u 250 neprobojnih limuzina na proslavu stiglo 69 kraljeva, careva, crkvenih poglavara, čak indijanskih poglavica, kao i svetskih državnika; Za vreme proslave, iz razloga bezbednosti visokih zvanica, tri puna dana granice Irana bile su potpuno zatvorene, kao i univerziteti u kojima su masovno hapšeni i zatvarani studenti za koje se znalo da su protivnici šahovog režima. U vreme proslave, u zatvorima je bilo već 5000 političkih zatvorenika, a u šahovom okruženju 10.000 pripadnika tajne policije. Osamnaest tona hrane za zvanice (na primer – 360.000 jaja), danima je avionima stizalo na širaski aerodrom iz Francuske, već pripremljeno ili polu-pripremljeno u najčuvenijem restoranu Maxim’s, u Parizu; 180 najboljih kuvara i konobara iz Švajcarske, Italije, Nemačke i Francuske, avionima je doveženo iz Evrope kako bi spravljalo i služilo hranu najvećim svetskim državnicima i kraljevima ( zanimljivo je da mnogi od njih nikada pre nisu leteli avionom i bili su uplašeni zbog dugog leta do Teherana!); 2.500 boca šampanjca, 12.000 boca viskija i 25.000 boca vina, ispijeno je tokom tri dana proslave; Danima, teretni avioni prenosili su ogromne komade leda za hlađenje pića i izbacivali ih na tlo polu-pustinje; 40 kamiona i 100 aviona danima je dovozilo specijalne francuske šatore od platna (sa unutrašnjim zidovima od mermera), kako bi se pored arheološkog nalazišta podiglo „Kraljevsko šatorsko naselje“ gde su tokom tri dana boravile zvanice. U svakom šatoru namenjenom zvanicama, postojala je soba sa krevetima, kuhinja i kupatilo, i stočić sa stolicama ispred šatora, gde su kraljevi sa suprugama sedeli popodne i ispijali kafu pozdravljajući se sa drugim državnicima na stoličicama ispred svojih šatora u kampu, do njih; U središnjem delu kampa bio je postavljen ogromni šator gde su održane dve svečane večere za sve zvanice, a nešto dalje i manji šator gde su dežurali doktori i medicinske sestre; Proslavu je opsluživalo 6000 sluga i ličnih poslužitelja odevenih u kostime antičke Persije; Jedan od tri moguća naratora dokumentarnog filma proslave – po izboru šaha, bio je i Orson Vels.

.

Pre podizanja „Kraljevskog šatorskog naselja“, iz Persepolisa su uklonjena i popisana legla otrovnih zmija i škorpiona – stanovnika iranske pustinje; U pustinji u okviru nalazišta, zasađeno je 15.000 mladica drveća koje su redovno zalivane. Iz Španije je doveženo 50.000 vrabaca, koji su na nesreću nakon nekoliko dana većinom uginuli ne uspevši da se prilagode pustinjskoj klimi; Podignuti su i golf tereni; Kraljice nekoliko evropskih zemalja, krenule su u Iran da vide najčuvenije dragulje na svetu šahove supruge Fare Dibe (na pr. Kooh-i-Noor), koji se danas nalaze u muzeju, u suterenu Nacionalne banke Irana, u Teheranu; Za vreme šahovog svečanog govora pored mauzoleja Kira Velikog u Pasargadu, u momentu dok je govorio o besmrtnosti kralja Kira Velikog – prvog vladara najvećeg carstva na svetu, sa obe strane mauzoleja odjednom se u isto vreme stvorio kovitlac koji je podigao pesak u obliku pijavice, te su gosti pomislili da je i to deo scenografije i specijalnih efekata!

.

 

.

.

.

 

Photo credit: akg-images / Hugues Vassal /// Oktobar 1971 – “Najveća žurka na svetu”, prvi red – s leva na desno: Jovanka i Josip Broz Tito, Nikolaj Viktorovič Podgorni (predsednik SSSR), domaćini – iranski šah Mohamad Reza Pahlavi i njegova supruga carica Fara Diba, i etiopski car Hajle Selasije

.

.

 

 

Fara Diba, Jovanka Broz, šah Reza Pahlavi i Josip Broz Tito

.

.

.

Iz dokumentarca britanske televizije BBC, o najvećoj žurci na svetu kojoj su zajedno sa 69 predsednika, careva i kraljeva prisustvovali i maršal Tito i njegova supruga Jovanka

.

.

.

.

.

.

.Gradnja Persepolisa započeta je u VI veku pre naše ere, na obronku brda, na prethodno ozidanoj veštačkoj terasi visine čak 20 metara, površine 125.000 m2, i trajala je godinama. Danas se od nekadašnje velelepne palate u kojoj su održavane raskošne zabave, naziru tek ostaci nekadašnjeg sjaja, ali arheološko nalazište ipak posećuje priličan broj kako domaćih, tako i stranih turista.

.

.

.

.

.

Persepolis © Ivana Dukčević

 

 

.

.

Persepolis, veštačka terasa visine 20 metara, na kojoj je podignut Persepolis © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Persepolis © Ivana Dukčević
.
.
.

.

 

 

Panorama Persepolisa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Persepolis, grobnica u steni cara Artakserksa III © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Persepolis, reljefi Apadane – dela palate za audijenciju © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, reljefi Apadane – dela palate za audijenciju, VI – V vek pre naše ere © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Persepolis, reljefi Apadane

.

.

.

.

 

  Osim „Kapije Svih Nacija“ („Gate of All Nations“), i ostataka nekoliko drugih palata, glavnu atrakciju Persepolisa predstavlja „Veliko stepenište“ („Great Stairway“) sa reljefima podanika Persijskog carstva iz svih krajeva Azije, kako u redu – na stepeništu, čekaju da caru prinesu darove. Interesantno je da su podanici predstavljeni odeveni u svoje nacionalne kostime, što se pokazalo kao veoma koristan izvor informacija istoričarima, umetnicima i arheolozima o tome kako je skoro do detalja izgledala odeća različitih naroda, u ono vreme. U okviru nalazišta, smešten unutar nekadašnjeg Harema cara Kserksa nalazi se i manji muzej, sa nevelikim brojem predmeta (većina je smeštena u Nacionalni arheološki muzej, u Teheranu). 
.
  Godine 330. pre naše ere, Persepolis je nakon osvajanja uništio i zapalio Aleksandar Veliki. Navodno je slaveći, opijen  pobedom i rujnim (širaskim) vinom, na nagovor jedne od kurtizana iz pratnje odlučio da Persepolis treba da gori u plamenu i tokom noći, zajedno sa svojom vojskom posmatrao kako se pretvara u pepeo. Osveta za dva napada Persijanaca na Eladu (Grčko-persijski ratovi) ili ne, tek osvajanjem makedonskog princa Persija je pala u ruke antičkih Grka, a njen poslednji car Darije III, nešto kasnije ubijen. Interesantno je da na persijskom jeziku (farsi), reč “derya” znači “more” te se ime cara Darija može prevesti kao “Marjan”.
.
.
.
.

 

Persepolis, palata cara Kserksa © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Persepolis, Kserksov harem – glinene pločice sa klinastim pismom © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kserksov harem, Persepolis © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, grobnica cara Artakserksa III © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, Hol hiljadu stubova © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, persijski jezik (farsi) ispisan arapskim pismom © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva Artakserksa II i Artakserksa III nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog): Darija I, Darija II, Kserksa i Artakserksa I, sahranjena su nekoliko kilometara dalje, na lokalitetu Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam). Osim grobnica u stenama, na kraju lokaliteta delimično ukopana u zemlju izviruje Zoroastijska kula (Ka’ba-ye Zartosht) – svetilište prve jednobožačke religije na svetu, podignuto u VI veku pre naše ere.

.

.

Zoroastrizam je najstarija monoteistička religija na svetu, nastala nekoliko vekova pre naše ere – starija od hrišćansta i islama, i nešto starija od judaizma. Njen vrhovni bog – Zoroaster (ili Zaratustra, u prevodu “čovek koji jaše zlatnu kamilu”), odeven u dugu belu odoru, sa brkovima i dugom bradom, neobično podseća na kasnije predstave Isusa Hrista. Sličnosti ovde ne prestaju, te na primer za vreme persijske – iranske, zoroastrijske Nove godine, 20. ili 21. marta svake godine (na prolećnu ravnodnevnicu), između ostalih običaj je da se sadi mlada pšenica, jede kuvano žito i u šareno farbaju jaja. Poznato?

.

.

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva – Artakserksa Prvog i Trećeg nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog), sahranjena su par kilometara od palate, na lokalitetu Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam). Osim grobnica u stenama, na kraju lokaliteta donekle ukopana u zemlju kao da izviruje Zoroastijska kula (Ka’ba-ye Zartosht) iz VI veka pre naše ere. Sa druge strane autoputa, u stenama Nakše Radžaba (Naqsh-e Rajab) svoja obličja  uklesali su kasniji persijski carevi dinastije Sasanida. Jedan od najčuvenijih reljefa ovog perioda ikada – „Šapurova parada“, predstavlja pobedu cara Šapura Prvog nad Rimljanima, sa rimskim carem Valerijanom i Filipom Arabljaninom koji pred njim kleče i mole za milost.
.
.
.
.
.
.
Nakše Radžab, reljefi Sasanida © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam, grobnice ahemenidskih careva i zoroastrijska kula © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Nakše Rostam, grobnica persijskog cara Darija II i osamsto godina mlađi reljef “Šapurova parada” sasanidskog cara Šapura I (III vek – desno, dole) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Nakše Rostam – suvenir: vaše ime u klinastom pismu © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
.

Pasargad

.

.
.
Još 77 km severno od Persepolisa  kraj puta se nalazi Pasargad (Pasargadae), osim Suse i Persepolisa treća najvažnija prestonica persijskih careva. Ostaci zoroastijske kule, palate i kanala za navodnjavanje jedne od 9 čuvenih persijskih bašti, leže rasprostrti po pustoj poljani iranskog platoa, i podsećaju na vladavinu prvog velikog cara antičke Persije – Kira Velikog. Najznačajnije i najočuvanije zdanje Pasargada njegov je jednostavni Kirov mauzolej iz VI veka pre naše ere, koji je vekovima bio inspiracija mnogim arhitektama širom sveta, a na našim prostorima – Ivanu Meštroviću za Spomenik neznanom junaku, na Avali.
.
.
.
.
Pasargad (UNESCO), Mauzolej Kira Velikog – inspiracija Ivanu Meštroviću za Grob neznanog junaka na Avali © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Sistem i koncept persijske bašte, u kojoj tekuća voda deli površinu na četiri dela, nastao je u Persiji, u starom veku. Kada su u prolazeći Persijom, u sred pustinje, antički Grci ugledali bujnu vegetaciju sa drvećem, cvećem i tekućom vodom, navodno su upitali Persijance kako nazivaju to čudo koje su stvorili. Odgovor je bio – „pairidaeza“ („ograđena bašta“). Ovim putem, persijska reč je sa donekle pogrešnim značenjem (ali u pravom smislu) ušla u mnoge evropske jezike – „paradise“, opisujući persijske bašte kao Raj koji su Grci videli. Novija istraživanja nagoveštavaju da i nisu bili toliko daleko od istine. Naime, utvrđeno je da je biblijski Raj na Zemlji nekada davno “postojao” u delti četiri biblijske reke: Tigra, Eufrata, Karuna i Pišona (koji je tekao Arabijskim poluostrvom i presušio), na ušću u Persijski zaliv, kod Kuvajta, nedaleko od iranske granice sa Irakom.

.

.

.

.

 

.

Širaz – Bašta Eram, jedna od 9 persijskih bašti u Iranu pod zaštitom UNESCO-a © Ivana Dukčević

.

.

 

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.