Kolima kroz IRAN / VI deo – Persepolis i Pasargad

Kolima kroz IRAN / VI deo – Persepolis i Pasargad

.
.
.

 

 

.

.

Drevne prestonice

.

Persepolis i Pasargad

(Nakše Rostam i Nakše Radžab)

.

.

 

.

.

U centralnom delu Irana – na nadmorskoj visini od oko 1500 metara Iranske visoravni, nalazi se čuveni zlatni „trougao“ gradova (ŠirazJazdIsfahan) koji su zbog svog izuzetnog kulturno-istorijskog značaja na obaveznoj listi posete svih turista. Na našem proputovanju kolima po Iranu, nakon Suse (Suze), severno od Širaza posetili smo i preostale dve od tri najčuvenije prestonice antičkog Persijskog (Ahemenidskog) carstva – Persepolis i Pasargad. Dva kilometra od Persepolisa, nalazi se Nakše Rostam – kompleks monumentalnih, carskih grobnica u steni Ahemenidske dinastije (Darije I, Darije II, Kserks I, Artakserks I) i Nakše Radžab – reljefi u stenama iz perioda kasnije persijske dinastije Sasanida (III vek). Nakon Persepolisa, 77 kilometara severnije posetili smo Pasargad, prestonicu prvog velikog persijskog cara Kira I Velikog, čiji je mauzolej bio uzor Ivanu Meštroviću za Spomenik neznanom junaku, na Avali kod Beograda.

.

.

.

.

Persepolis (UNESCO) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Persepolis, kapiteli stubova u obličju konja © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Persepolis, kapiteli stubova u obličju grifona

 

 

 

 

 

Persepolis, palata cara Kserksa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Panorama Persepolisa

 

 

 

 

 

Nakše Rostam – zoroastijska kula i grobnica cara Darija II © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam – grobnice careva (s leva na desno): Artakserksa I, Darija I Velikog, i  Kserksa I © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam, zasadi mlade pšenice u aprilu © Ivana Dukčević

 

 

.

.

 

.

*Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, zaštićeni Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

.

*The text and photographs are parts of the published book „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3), protected by copyright and related rights: Official Gazette of the Republic of Serbia, Nos. 104/2009 and 99/2011.

.

.

.

.

 .

 

.

 

 

.

.

 

Persepolis
(Nakše Rostam i Nakše Radžab)

.

.

.

Pežo Parsom iz Širaza krenuli smo Iranom dalje sa novim vozačem, gospodinom Mirzom, koji je iako sredovečan i korpulentan, svojim crnim tananim brkovima i bradom uokvirenom oko čitavog lica, izrazom neobično podsećao na Džafara iz dugometražnog, crtanog filma „Aladin“. „Yes“, „no“ i „let’s go“, bile su četiri od jedva desetak reči engleskog koje je solidno razumeo, osim što je „yes“ – praćeno gromoglasnim smehom bio odgovor na gotovo sve. Kao potomak čuvenih antičkih i srednjovekovnih persijskih naučnika – astronoma i matematičara, koji su još u ono vreme zasenjivali naše u Evropi, gospodin Mirza vičan algebri uživao je da postavlja matematičke zadatke iz domena logike jednoj od nas, profesorki matematike. Kad god bi na putu ka severu koji se polako pretvarao u pustinju gospodin Mirza zaustavljao auto i pravio puš-pauzu, naša profesorka matematike je na listu papira njegovog priručnog rokovnika, na haubi dobijala novi zadatak i malo je reći bez preteranog entuzijazma pokušavala da ga reši. Sve u želji da zadovolji ushićenost gospodina Mirze koji „ne“ rešavanju zadataka nije prihvatao kao opciju, i izgleda da je i tokom vožnje u sebi stalno smišljao novi! Nas koji se u matematiku slabije razumemo, ove pušačko-matematičke pauze veoma su zabavljale, ali smo ih ipak posmatrali sa dovoljne udaljenosti.

.

Autoputem iz Širaza ka severu, nakon 60 km vožnje stigli smo do odvajanja za najčuvenije arheološko nalazište Irana i jedno od najpoznatijih na svetu  – Persepolisa, dela UNESCO-ve svetske kulturne baštine. Iranci ga još nazivaju i „Džamšidov tron“ (Takht-e Jamshid), prema imenu prvog, mitskog cara Persije. Persepolis, jedna od tri prestonice antičke Persije – ona najglamuroznija, gde su ahemendski carevi pravili zabave koje su trajale i po tri meseca, skoro do detalja su opisane u najvažnijoj istorijskoj knjizi antičkog sveta – Starom zavetu, delu Biblije. Počev od menija jela i pića, načina proslave, ali i toga kako je sama palata u Persepolisu građena – koji (osvojeni) narodi su učestvovali u tome, ko su bile zanatlije i odakle je stizao materijal (kedrovina iz Libana, mermer iz Male Azije), kako su izgledale prostorije, nameštaj, čak zavese u njima.

.

.

 

.

 

Persepolis , Kapija Svih Nacija (V vek pre naše ere) © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

 

Osam godina pre nego što će biti svrgnut sa vlasti i zauvek otići u izgnanstvo, u ogromnim šatorima obloženih mermerom uz beskrajni švedski sto i iranski šah Reza Pahlavi je u oktobru 1971. godine proslavljajući jubilej – 2500 godina od osnivanja Persijskog carstva, u Persepolisu napravio jednu takvu zabavu, koja je u istoriji poznata pod nazivom „Najveća (najskuplja) žurka na svetu“, kojoj su prisustvovali svi svetski državnici i članovi kraljevskih familija, pa i jugoslovenski maršal Josip Broz Tito u pratnji supruge Jovanke, o čemu postoje brojne fotografije. Tvrdi se da je šah Reza Pahlavi u svrhu ove trodnevne proslave za visoke zvanice potrošio novca koliko je tada bilo potrebno za godišnja socijalna davanja, te je i ovom prilikom nezadovoljstvo velikog dela stanovništva Irana, sve više raslo. Za svoju NAJVEĆU ŽURKU NA SVETU, šah je potrošio državni novac dovoljan za potrebe jednogodišnje socijalne pomoći najugroženijima – Iranacima koji su živeli ispod granice siromaštva. Nekoliko godina ranije, krajem 1960-tih često su izbijali protesti protiv njegove vladavine, trošenja narodnog novca i korupcije, te je i iz ovog razloga 1979, nakon progona šaha u izgnanstvo Homeini prilično lako preuzeo vlast, i sve okrenuo naglavačke.

.

 

.

 

Photo credit: akg-images / Hugues Vassal /// Oktobar 1971 – “Najveća žurka na svetu”, prvi red – s leva na desno: Jovanka i Josip Broz Tito, Nikolaj Viktorovič Podgorni (predsednik SSSR), domaćini – iranski šah Mohamad Reza Pahlavi i njegova supruga carica Fara Diba, i etiopski car Hajle Selasije

.

.

 

 

Iz dokumentarca britanske televizije BBC, o najvećoj žurci na svetu kojoj su zajedno sa 69 predsednika, careva i kraljeva prisustvovali i maršal Tito i njegova supruga Jovanka

.

.

.

.

 

.Gradnja Persepolisa započeta je u VI veku pre naše ere, na obronku brda, na prethodno ozidanoj veštačkoj terasi visine čak 20 metara, površine 125.000 m2, i trajala je godinama. Danas se od nekadašnje velelepne palate u kojoj su održavane raskošne zabave, naziru tek ostaci nekadašnjeg sjaja, ali arheološko nalazište ipak posećuje priličan broj kako domaćih, tako i stranih turista.

.

.

.

.

.

Persepolis © Ivana Dukčević

 

 

.

.

Persepolis, veštačka terasa visine 20 metara, na kojoj je podignut Persepolis © Ivana Dukčević
.
.
.
.
Persepolis © Ivana Dukčević
.
.
.

.

 

 

Panorama Persepolisa © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Persepolis, grobnica u steni cara Artakserksa III © Ivana Dukčević

 

 

 

 

Persepolis, reljefi Apadane – dela palate za audijenciju © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, reljefi Apadane – dela palate za audijenciju, VI – V vek pre naše ere © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Persepolis, reljefi Apadane

.

.

.

.

 

  Osim „Kapije Svih Nacija“ („Gate of All Nations“), i ostataka nekoliko drugih palata, glavnu atrakciju Persepolisa predstavlja „Veliko stepenište“ („Great Stairway“) sa reljefima podanika Persijskog carstva iz svih krajeva Azije, kako u redu – na stepeništu, čekaju da caru prinesu darove. Interesantno je da su podanici predstavljeni odeveni u svoje nacionalne kostime, što se pokazalo kao veoma koristan izvor informacija istoričarima, umetnicima i arheolozima o tome kako je skoro do detalja izgledala odeća različitih naroda, u ono vreme. U okviru nalazišta, smešten unutar nekadašnjeg Harema cara Kserksa nalazi se i manji muzej, sa nevelikim brojem predmeta (većina je smeštena u Nacionalni arheološki muzej, u Teheranu). 
.
  Godine 330. pre naše ere, Persepolis je nakon osvajanja uništio i zapalio Aleksandar Veliki. Navodno je slaveći, opijen  pobedom i rujnim (širaskim) vinom, na nagovor jedne od kurtizana iz pratnje odlučio da Persepolis treba da gori u plamenu i tokom noći, zajedno sa svojom vojskom posmatrao kako se pretvara u pepeo. Osveta za dva napada Persijanaca na Eladu (Grčko-persijski ratovi) ili ne, tek osvajanjem makedonskog princa Persija je pala u ruke antičkih Grka, a njen poslednji car Darije III, nešto kasnije ubijen. Interesantno je da na persijskom jeziku (farsi), reč „derya“ znači „more“ te se ime cara Darija može prevesti kao „Marjan“.
.
.
.
.

 

Persepolis, palata cara Kserksa © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Persepolis, Kserksov harem – glinene pločice sa klinastim pismom © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Kserksov harem, Persepolis © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, grobnica cara Artakserksa III © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, Hol hiljadu stubova © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Persepolis, persijski jezik (farsi) ispisan arapskim pismom © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva Artakserksa II i Artakserksa III nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog): Darija I, Darija II, Kserksa i Artakserksa I, sahranjena su nekoliko kilometara dalje, na lokalitetu Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam). Osim grobnica u stenama, na kraju lokaliteta delimično ukopana u zemlju izviruje Zoroastijska kula (Ka’ba-ye Zartosht) – svetilište prve jednobožačke religije na svetu, podignuto u VI veku pre naše ere.

.

.

Zoroastrizam je najstarija monoteistička religija na svetu, nastala nekoliko vekova pre naše ere – starija od hrišćansta i islama, i nešto starija od judaizma. Njen vrhovni bog – Zoroaster (ili Zaratustra, u prevodu „čovek koji jaše zlatnu kamilu“), odeven u dugu belu odoru, sa brkovima i dugom bradom, neobično podseća na kasnije predstave Isusa Hrista. Sličnosti ovde ne prestaju, te na primer za vreme persijske – iranske, zoroastrijske Nove godine, 20. ili 21. marta svake godine (na prolećnu ravnodnevnicu), između ostalih običaj je da se sadi mlada pšenica, jede kuvano žito i u šareno farbaju jaja. Poznato?

.

.

Iako se dve monumentalne grobnice persijskih careva – Artakserksa Prvog i Trećeg nalaze uklesane u steni iznad samog Persepolisa, preostala četiri najvažnija cara dinastije Ahemenida (osim Kira Velikog), sahranjena su par kilometara od palate, na lokalitetu Nakše Rostam (Naqsh-e Rostam). Osim grobnica u stenama, na kraju lokaliteta donekle ukopana u zemlju kao da izviruje Zoroastijska kula (Ka’ba-ye Zartosht) iz VI veka pre naše ere. Sa druge strane autoputa, u stenama Nakše Radžaba (Naqsh-e Rajab) svoja obličja  uklesali su kasniji persijski carevi dinastije Sasanida. Jedan od najčuvenijih reljefa ovog perioda ikada – „Šapurova parada“, predstavlja pobedu cara Šapura Prvog nad Rimljanima, sa rimskim carem Valerijanom i Filipom Arabljaninom koji pred njim kleče i mole za milost.
.
.
.
.
.
.
Nakše Radžab, reljefi Sasanida © Ivana Dukčević

 

 

 

 

 

Nakše Rostam, grobnice ahemenidskih careva i zoroastrijska kula © Ivana Dukčević

.

.

 

 

 

Nakše Rostam, grobnica persijskog cara Darija II i osamsto godina mlađi reljef „Šapurova parada“ sasanidskog cara Šapura I (III vek – desno, dole) © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Nakše Rostam – suvenir: vaše ime u klinastom pismu © Ivana Dukčević

.

.

.
.
.
.

Pasargad

.

.
.
Još 77 km severno od Persepolisa  kraj puta se nalazi Pasargad (Pasargadae), osim Suse i Persepolisa treća najvažnija prestonica persijskih careva. Ostaci zoroastijske kule, palate i kanala za navodnjavanje jedne od 9 čuvenih persijskih bašti, leže rasprostrti po pustoj poljani iranskog platoa, i podsećaju na vladavinu prvog velikog cara antičke Persije – Kira Velikog. Najznačajnije i najočuvanije zdanje Pasargada njegov je jednostavni Kirov mauzolej iz VI veka pre naše ere, koji je vekovima bio inspiracija mnogim arhitektama širom sveta, a na našim prostorima – Ivanu Meštroviću za Spomenik neznanom junaku, na Avali.
.
.
.
.
Pasargad (UNESCO), Mauzolej Kira Velikog – inspiracija Ivanu Meštroviću za Grob neznanog junaka na Avali © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Sistem i koncept persijske bašte, u kojoj tekuća voda deli površinu na četiri dela, nastao je u Persiji, u starom veku. Kada su u prolazeći Persijom, u sred pustinje, antički Grci ugledali bujnu vegetaciju sa drvećem, cvećem i tekućom vodom, navodno su upitali Persijance kako nazivaju to čudo koje su stvorili. Odgovor je bio – „pairidaeza“ („ograđena bašta“). Ovim putem, persijska reč je sa donekle pogrešnim značenjem (ali u pravom smislu) ušla u mnoge evropske jezike – „paradise“, opisujući persijske bašte kao Raj koji su Grci videli. Novija istraživanja nagoveštavaju da i nisu bili toliko daleko od istine. Naime, utvrđeno je da je biblijski Raj na Zemlji nekada davno „postojao“ u delti četiri biblijske reke: Tigra, Eufrata, Karuna i Pišona (koji je tekao Arabijskim poluostrvom i presušio), na ušću u Persijski zaliv, kod Kuvajta, nedaleko od iranske granice sa Irakom.

.

.

.

.

 

.

Širaz – Bašta Eram, jedna od 9 persijskih bašti u Iranu pod zaštitom UNESCO-a © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

Iran Persepolis, Iran Persepolis, Iran Persepolis, Iran Persepolis, Iran Persepolis, Iran Persepolis, Iran Persepolis

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.