ŠPANIJA – Andaluzija – Uelva (Huelva)

ŠPANIJA – Andaluzija – Uelva (Huelva)

.

.

.

.

 

.

Uelva (Huelva)

 

na mestu odakle je Kolumbo zaplovio ka Americi

.

.

.

.

Na krajnjem jugozapadu Španije, u neposrednoj blizini portugalske granice, na močvarnom terenu deltastog ušća dveju reka (Tinto i Odiel) nalazi se grad Huelva (čita se: Uelva). Južno od grada, iza prilično neprivlačnog industrijskog kompleksa i par mostova koji spajaju kopnene delove delte, smestilo se brdašce u oazi četinarske šume na čijem platou stoji manastir s kraja XIV veka, Monasterio de la Rabida. Iako se gledano od spolja ničim ne razlikuje od sličnih manastira Španije, da nije samo jedan od mnogih doprineo je događaj s kraja XV veka koji je promenio tok istorije Evrope i čitavog tada poznatog sveta…

 

 

 

 

Uelva, Mol sa tri Kolumbove karavele, na kojim je krenuo u avanturu i „otkrio“ Ameriku, tj. ostrva u Karipskom moru  © Ivana Dukčević

.

.

.

.

.

.

Tekst i fotografije deo su publikovane knjige „Umetnost putovanja“ (ISBN 978-86-7963-499-3) u izdanju Samizdata B92, i vodiča o Španiji (ISBN 978-86-7722-374-8), i zaštićeni su Zakonom o autorskim i srodnim pravima: Službeni glasnik Republike Srbije, br. 104/2009 i 99/2011. Nije dozvoljeno kopiranje, niti objavljivanje teksta, delova teksta, ni fotografija, bez dozvole autora.

 

 

 

.

.

 

 

Uelva, Manastir La Rabida © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Manastir La Rabida © Ivana Dukčević

.

.

.

.

Kada su mladom italijanskom moreplovcu, Đenovljaninu Kristoforu Kolumbu (na španskom Cristobal Colon) pokazali arapske mape koje su sugerisale da je Zemlja okrugla, a on zaintrigiran odlučio da potraži drugi, brži put do Indije – u smeru suprotnom od do tad poznatog, u početku je bio odbijen od strane portugalskih, ali i španskih monarha – kraljice Izabele od Kastilje i kralja Ferdinanda II od Aragona. Iako ga nisu potpuno odbili, Izabela i Ferdinand nisu želeli da mu obezbede dovoljno novca za poduhvat, jer nisu bili sigurni u konačan ishod. Igrom slučaja, Kolumbo se u Manastiru La Rabida obratio fratrima Antoniju de Marćeni i Huanu Peresu (Antonio de Marchena / Juan Perez), pokazavši im plan puta do Indije tražeći sponzorstvo za svoj projekat. S obzirom da je nakon nekoliko dugih rasprava uspeo da ih ubedi da mu obezbede neophodan novac, na svoje prvo putovanje krenuo je velikim delom upravo zahvaljujući donaciji Crkve. Kada se sa prvog putovanja vratio ovenčan slavom, a Izabela i Ferdinand shvatili razmere otkrića, njegovo sledeće putovanje (i nekoliko narednih), bilo je unapred finansijski obezbeđeno.

.

Neki možda ne znaju da Kolumbo tokom svojih putovanja do Amerike kojih je bilo nekoliko, nikada nije „pronašao“ američko kopno, već je dospeo do nekolicine karipskih ostrva, misleći da se nalazi u okeanu istočno od Kine. Par decenija kasnije, još jedan Italijan – moreplovac Amerigo Vespuči, ploveći dalje od Kolumba pristao je uz veliko kopno (severnoistočne obale Južne Amerike) i ubrzo shvatio da je u pitanju novi kontinent. Ovo je ujedno i razlog zbog kojeg su ugledni evropski kartografi onog vremena američki kontinent i nazvali po njemu, a ne po Kolumbu, koji se ipak našao u nazivu jedne južnoameričke države.

.

Iako možete i samostalno obići prostorije i mali muzej Manastira La Rabida, predlog je da to prepustite monasima koji u određeno vreme takođe vode u obilazak. U prizemlju, oko velikog unutrašnjeg dvorišta nalaze se prostorije sa oslikanim prikazima sastanaka Kolumba, njegovih kapetana brodova i monaha. U muzejskom delu na spratu, videćete Kolumbove mape i veliku gornju sobu čuvene „La Rabida konverzacije“ u kojoj su kapetani karavela – braća Pinzon uspeli da u nekoliko debata osujete protivnike Kolumbovog „puta za Indiju“ i ubede fratre da su u pravu, kako bi dobili neophodan novac za putovanje. U ovom delu izloženi su i originalni Kolumbovi rukopisi, njegovi potpisi na različitim dokumentima (u Sobi sa dokumentima) i oružje. Tu je i soba sa zastavama u kojoj se nalaze zastave svih američkih država osnovanih od strane Španaca, kraj kojih su posude sa grumenom zemlje iz svake države ponaosob. U „Galeriji karavela“ postoje male kopije tri Kolumbova broda, karavela kojima je 3. avgusta 1492. krenuo na put u nepoznato.

.

.

.

 

.

Uelva, Soba „La Rabida konverzacije“ u istoimenom manastiru © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Uelva, La Rabida © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Uelva, La Rabida – Kolumbov potpis © Ivana Dukčević

.

.

.

.

 

Nepunih pet minuta kolima od manastira La Rabida (10-tak minuta ako idete nizbrdo pešice), dovešće vas na veštački izgrađenu luku Muelle da las Carabelas (čita se: Muelje de las Karavelas – „Mol sa karavelama“). Samo 4 km od luke u mestu Palos de la Frontera odakle su krenule na put ka „Indiji“, Španci su 1992. godine, povodom 500 godina od otkrića Amerike postavili kopije tri čuvene „karavele“ koje su prve doplovile do Novog sveta, identične originalima i po veličini, i po unutrašnjosti. Možda ćete biti iznenađeni u kakvim su se, za današnje pojmove prilično malim brodicama Kolumbo i braća Pinzon otisnuli u nepoznato.

.

Možete se popeti na same brodove i pogledati njihovu unutrašnjost, videti figure mornara kako obavljaju dnevne poslove, hranu u brodskoj kuhinji (i kako se čuvala), oružje, a u Kolumbovom brodu, u kapetanskoj sobi i samu voštanu figuru Kolumba kako upisuje utiske u brodski dnevnik. Pored najpoznatije i najdugovečnije karavele Santa Klare (Santa Clara sa nadimkom Niña – „Devojka“ čita se „Ninja“), nalaze se još dve: Pinta i Kolumbova Santa Maria. U okviru kompleksa, nalazi se rekonstrukcija španskog sela iz XV veka, sa prikazom namirnica kojim su se brodovi snabdeli pre polaska. Sa druge strane, mol okružuje zemljana staza sa tropskim rastinjem, papagajima, kornjačama i kućama od trske sa figurama urođenika – stanovnika Novog sveta, pri obavljanju dnevnih poslova. Dok šetate, iz rastinja oko vas dopiru zvuci iz skrivenih zvučnika, koji dočaravaju i audio atmosferu prašume.

.

U povratku ka centru Uelve (ka autoputu) proći ćete kroz selo Palos de la Frontera iz kojeg su poreklom gotovo svi mornari sa Kolumbovih brodova, konstruktor karavela i kapetani – Martin i Vinsente Pinzon, i videti bunar koji je brodove pre polaska, putem kanala snabdeo sa dovoljno pijaće vode. Iz ovog mesta u delti reke Tinto, gde se na centralnom trgu nalazi statua kapetana Pinzona, karavele su i isplovile put „istočne Indije“. Par kilometara dalje nalazi se i selo Moger (Moguer), gde su se u lokalnoj crkvi La Iglesia parroquial de San Jorge Mártir (Crkva Svetog Đorđa Mučenika), Kolumbo i braća Pinzon u avgustu 1492. pomolili i pričestili poslednji put pre putovanja u Novi svet.

.

.

.

.

.

 

Uelva, Mol sa karavelama © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Uelva, Mol sa karavelama – rekonstrukcija pijace © Ivana Dukčević

.

.

 

 

Uelva, Mol sa karavelama – Kolumbo u kapetanskoj sobi broda Santa Maria © Ivana Dukčević

.

.

.

 

 

Sevilja, kula Torre del Oro – Pomorski muzej © Ivana Dukčević

.

 

 

 

Sevilja, Kolumbov grob u Katedrali © Ivana Dukčević

 

.

 

.

Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva, Španija Huelva

.

error: Zabranjeno kopiranje članaka i preuzimanje slika.